Nositeljka opozicione izborne liste Srbija protiv nasilja Marinika Tepić već devet dana štrajkuje glađu i živi u kancelariji na trećem spratu zgrade stare Skupštine, gde se nalaze i prostorije Republičke izborne komisije. Traži da vlast poništi rezultate izbora za koje opozicija navodi da su pokradeni i kaže da od toga ne planira da odustane – iako joj je zdravlje sve gore.
Neposredno pred razgovor za Glas Amerike Mariniku Tepić je posetio lekar. Od utorka, 8. dana štrajka glađu intenzivirana joj je terapija i da sada prima dve boce infuzije dnevno. To je ujedno bio i dan kada se prvi put nije obratila okupljenima na protestu pred zgrade stare Skupštine.
„Počelo, hajde da kažem, da se uozbiljava stanje, da ne kažem da se pogoršava. Internista i kardiolog dolaze sutra. Imam svakodnevni lekarski nadzor, po potrebi i dva puta dnevno. Juče prvi put zaista nisam mogla da siđem dole sa studentima i protestantima, što sam inače radila svake večeri, da se pozdravimo, da se podržimo, jer zbog njih to i radimo, da im ostavimo bolju zemlju. I ne mogu dugo da stojim, tako da mi je pojačana terapija i to je to.
Glas Amerike: Kako provodite vreme, gde spavate?
Tepić: Ovde živimo, u susednoj kancelariji su prijatelji, saborci, koalicioni partneri, naravno u prvom redu članovi moje Stranke slobode i pravde, Dragan Đilas koji nas svakodnevno obilazi, donosi sve što je potrebno, od infuzija, lekova.
U kancelariji i na infuzijama, umesto kod kuće sa decom, provela je i Božić.
„Juče je bio moj Božić i naravno da je najveći problem nedostajanje porodice i dece. To mi je bio najteži dan… juče.“
Tepić je prva iz opozicije počela štrajk glađu, a onda su joj se pridružile i ostale kolege. Trenutno ih je ukupno šestoro u kancelarijama stare Skuptšine Srbije.
Kada se posle izbora odlučila na ovaj radikalan metod političke borbe, u delu javnosti su se mogle čuti pohvale na njen račun - što se kao žena na to usudila, i kritike na račun muškog dela opozicije koji joj se nije odmah pridružio. Ona kaže da kolege nisu ni pokušale da je odgovore "jer je poznaju".
„Ja sam bila i šef najveće opozicione poslaničke grupe u parlamentu i nosilac liste Srbija protiv nasilja uz još jednog kolegu, tako da, što se tiče moje stranke Slobode i pravde i celog tima, meni je uvek bio ponos što su mene kao ženu prepoznavali da nosim tu vrstu prava da budem na čelu i u parlamentu Republike Srbije i na izbornoj listi. Ali, to osim prava nosi i odgovornost. I zato smatram da je moja odgovornost bila ne samo da osvojim rezultat, već i da, kada krene po zlu, preuzmem odgovornost da branim taj rezultat i da se borim protiv izborne krađe koja je epskih razmera i koju niko nije mogao da pretpostavi“.
Tepić i njena lista Srbija protiv nasilja traže poništavanje izbora, i novo glasanje, pod novim uslovima.
Tvrde da su izbori u Beogradu pokradeni, i pozivaju se na nalaze CRTE koja je registrovala da su birači iz drugih gradova i država glasali u Beogradu, kao i nalaze stranih posmatrača na čijem je čelu Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), koji su zabeležili neregularnosti na dan glasanja na parlamentarnim izborima, kao i nefer izborne uslove koji su išli u korist vlasti.
Zapadne zemlje sada traže da od institucija u Srbiji da istraže navode o nepravilnostima, a Tepić kaže da su institucije u Srbiji „poništene“ i da je njen štrajk glađu usmeren ka istom tom Zapadu – čiju reakciju očekuje.
„Ja sam odlučila da ovo uradim baš zato što ne verujem u domaće institucije, jer su one saučesnici u epskoj krađi Aleksandra Vučića. Jedino na ovaj način mogu da alarmiram međunarodnu zajednicu kojoj težimo, naročito Evropsku uniju, Zapad, da se sačini međunarodna komisija da bi se izvršila revizija izbora koji se moraju poništiti. I da idemo na nove izbore sa novim uslovima, odnosno sa uslovima zapisanim u zakonu… Ja se nadam da ćemo imati u subotu neki ishod ili zaključak u pravcu međunarodne revizije ovih izbora, zato što se u subotu 30. decembra ponavljaju izbori na nekoliko mesta. Mi nećemo u toj farsi učestvovati, ali se oni tada ponavljaju. I mislim da subota treba da bude dan kada bi se izjasnila međunarodna zajednica, mislim na posmatrače - Evropski parlament, Evropsku komisiju. Ja znam da su praznici, svesna sam toga da su ljudi koji nisu glasači u Srbiji, ne žive u Srbiji, krenuli nekim svojim redovnim prazničnim odmorom, ali s obzirom na to da vidim da su reakcije veoma intenzivne sa njihove strane, i da im jesu oči uperene u Srbiju, mislim da će ipak do te Nove godine, da će reagovati sa tim zahtevom za tom komisijom. To bi, ako mogu da kažem, bila neka vrsta pobede i to bi vodilo do poništenja ovih izbora i ispunjenja nekih naših zahteva. Iskreno, očekujem to“.
Opozicija traži ne samo da se ponovi glasanje, već i da se stvore uslovi za fer izbore: da se birački spiskovi “očiste” od preminulih građana ili onih koji imaju drugo prebivalište, da se “oslobodi” RTS i da se u roku od 5 do 6 meseci, pod novim uslovima, organizuje novo glasanje.
“Zašto hapse studente, a ne huligane?”
U nedelju, pre nego što je eksaliralo nasilje kod Skupštine Beograda, Tepić se na kratko obratila okupljenima ispred zgrade stare Skupštine u kojoj boravi. Posle dva minuta koje je provela napolju, pokušala je da se vrati nazad u kancelariju, ali kako kaže - to nisu dozvoljavali više od pola sata.
“Na kraju sam skinula kaput, držala podignutu ruku sa braunilom u veni jer treba da se vratim po terapiju. A i da ne treba da se vratim, jedva sam i sišla. Kao što od juče više ne mogu da silazim, jer ne mogu da stojim duže vreme. Nisu hteli da mi otvore vrata”, priča za Glas Amerike i dodaje da sa obezbeđenjem u staroj Skupštini od tada ne razgovara.
Kasnije te večeri, ispred Skupštine Beograda izbili su neredi kada su predstavnici opozicije želeli da uđu u tu zgradu, policija im to nije dozvoljavala i bacala suzavac na demonstrante, a vrata i prozore na toj zgradi razbijali su – za sada neidentifikovani počinioci. Uhapšeno je 38 osoba, među kojima su i studenti.
Tepić se pita zašto nisu uhapšeni oni koji su nerede pravili.
“Dokazali smo, dokazali su i građani kroz brojne snimke da su, da kažem, razbijanje stakala izvodili ubačeni elementi, odnosno, ono što mi zovemo huliganima, pošto su bili maskirani, zaštićenih lica sa kačketima ili kapuljačama, koji su sa šipkama lupali prozore i ono što je bilo jasno je da su oni poslati od strane režima da izazovu nerede. Jer momenat kada vidite da hapse studente koji se bune, da hapse neke naše kolege, samo ne hapse one koji su razbijali prozore, vadili cigle i bacali ih unutra. Oni nisu uhapšeni, to jasno postoji na snimcima.”
Vlast na štrajk glađu Marinike Tepić do sada nije reagovala ispunjenjem zahteva. Niko joj se nije obratio, a ona kaže da se ovim činom ne obraća predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i da se on podsmeva njenom činu i naziva ga farsom.
“Tako da apolutno kažem, čin nije usmeren prema njemu, ali čak i kada bi hteo da dođe, izbacila bih ga iz ove prostorije”, kaže Tepić.
Glas Amerike: Kako se osećate kada čujete da student i učesnici protesta skandiraju Vaše ime?
Tepić: Zbog njih se zapravo i najviše borim. Moje starije dete je takođe student i mislim da je naša obaveza da im ostavimo bolju zemlju. Oni me najviše emotivno pogode, zato što nama desetine hiljada mladih odlazi iz ove zemlje svake godine i ja mogu da prihvatim, da podržim da odlaze zato što žele da nauče, da se izmere, da vide, da uživaju, da žive jer su se zaljubili, šta god... Ali zbog politike da odlaze, beže iz svoje zemlje, to ne mogu da dozvolim. I, između ostalog, i ova i ovakva borba, naročito sa njima, jer je naša obaveza da im ostavimo bolju zemlju.
U razgovoru za Glas Amerike, Marinika Tepić zaključuje da je u vezi sa svim što radi „spokojna i u glavi i u duši“.
„Verujem u to što radim i verujem da to jeste jedini način, i ne volim da ulazim u patetiku i neku vrstu da je ljudima žao. Ja mislim da to jeste naš posao kao odgovornih političara. Nekada nemate put u ovakvoj zemlji poništenih institucija. Ovo je apel, zapravo, međunarodnoj zajednici. I mislim da i građani sada to već polako shvataju. Znam da su zabrinuti, naročito što sam i žena i majka i ćerka, ali s obzirom na to da me poznaju i znaju kakav je bio moj politički angažman i pre, mislim da potpuno razumeju to što radim i neće ni biti teško kad se oporavim da se vratim zato što je i ovo neka vrsta snage, a ne slabosti".
