Novi šef NATO-a obećao je u utorak da će pomoći da se učvrsti zapadna podrška ratom razorenoj Ukrajini, i izrazio uverenje da će moći da sarađuje sa novim predsednikom Amerike bez obzira na to ko pobedi na izborima u najmoćnijoj članici NATO saveza u novembru.
"Ne može biti trajne bezbednosti u Evropi bez jake, nezavisne Ukrajine", izjavio je novi generalni sekretar NATO-a Mark Rute u svom prvom govoru od kad je stupio na dužnost. Takođe je ponovio obećanje koje su lideri saveza dali 2008. da je "mesto Ukrajine u NATO".
Snage ruskog predsednika Vladimira Putin napreduju u istočnoj Ukrajini. Ukrajinska vojska za sada održava nestabilnu kontrolu nad delovima regiona Kursk u Rusiji, što je privremeno podiglo moral Ukrajincima, ali broj žrtava raste, a ruske snage su nadmoćne u ljudstvu i naoružanju.
"Cena podrške Ukrajini je daleko, daleko manja nego cena koju bismo platili ako dozvolimo Putinu da bude po njegovom", rekao je Rute novinarima, nekoliko sati nakon što mu je njegov prethodnik Jens Stoltenberg predao dužnost, kao i vikinški drveni čekić, za predsedavanje budućim sastancima.
Međutim, članstvo Ukrajine u NATO i dalje deluje daleko. Nekoliko članica saveza, među kojima su SAD i Nemačka, smatra da Ukrajina ne bi trebalo da se pridruži dok vodi rat. Rute je odbio da spekuliše koji uslovi treba da se ispune pre nego što se Ukrajina primi u članstvo.
U svom obraćanju je posebno izdvojio Kinu i podršku Pekinga Putinu.
"Kina je postala zemlja koja Rusiji omogućava da vodi rat u Ukrajini. Kina ne može da nastavi da doprinosi rasplamsavanju najvećeg sukoba u Evropi od Drugog svetskog rata a da to ne utiče na njene interese i ugled", rekao je.
Rute je takođe podvukao značaj očuvanja snažnih transatlantskih veza između Sjedinjenih Država, Kanade i Evrope, samo mesec dana uoči izbora u SAD.
Ankete pokazuju da će izborna trka biti veoma tesna. Na vlast bi mogao da se vrati Donald Tramp, koji je tokom svog prvog mandata glasno kritikovao evropske članice saveza i Kanadu zbog, kako je govorio, nedovoljnih izdvajanja za zajedničku odbranu.
To je postao egzistencijalni izazov, pošto su manje članice strepele da bi SAD, pod Trampovim vođstvom, mogle da odustanu od obećanja NATO da sve zemlje saveza moraju da priteknu u pomoć članici u nevolji - što je princip koji predstava kamen temeljac Alijanse.
Međutim, Rute je rekao: "Dobro poznajem oba kandidata". Hvalio je Trampa što je izvršio pritisak na NATO članice da povećaju svoja izdvajanja i zauzeo oštriji pristup prema Kini. Takođe je pohvalio "fantastičan učinak" američke potpredsednice Kamale Haris i opisao ju je kao "izuzetno poštovanog lidera".
"Moći ću da sarađujem sa bilo kojim od njih, ko god da pobedi na izborima", rekao je Rute. Nije želeo da odgovori na ponovljena pitanja o tome koliko je Tramp posvećen NATO saveznicima, i samo rekao da oba kandidata razumeju da je "transatlantski odnos ključan, i to ne samo za Evropu".
Na pitanje da li Holandija, koja je tek sada dostigla traženi nivo izdvajanja 2% bruto domaćeg proizvoda za budžet za odbranu, pružila dobar primer ostalim saveznicama Rute je odmahnuo glavom i rekao: "Ne. Trebalo je da to ranije uradimo."
Ruteu je dobrodošlicu u sedištu NATO-a poželeo njegov prethodnik Jens Stoltenberg. Dvojica lidera, koji su prvi put sedeli zajedno za stolom pre 14 godina kao lideri Norveške i Holandije, sada su položila venac na spomenik palim vojnicima.
"Mark ima savršenu biografiju da postane sjajan generalni sekretar", rekao je vidno emotivni Stoltenberg koji za sobom ima deset godina službe kao generalni sekretar NATO.
"Služio je kao premijer 14 godina i predvodio četiri različite koalicione vlade, tako da zna kako da pravi kompromise, postiže konsenzuse i te veštine će biti dragocene ovde u NATO", rekao je Stoltenberg.
Rute je izjavio da "jedva čeka da započne sa poslom". Kako kaže, među ostalim prioritetima mu je povećanje izdvajanja za odbranu i jačanje partnerstava koje je Alijansa uspostavila sa zemljama širom sveta, posebno u Aziji i na Bliskom istoku.
Stoltenberg, 13. generalni sekretar NATO, stupio je na dužnost 2014. godine kada su se "mali zeleni ljudi" iz Rusije infiltrirali u Ukrajinu. Moskva je anektirala Krimsko poluostrvo posle čega su članice NATO-a značajno povećale izdvajanja za odbranu.
Duže od Stoltenberga služio je samo holandski diplomata Džozef Luns koji je proveo 12 godina na čelu NATO.
Generalni sekretari NATO-a rukovode sedištem alijanse, usmeravaju njenu radnu agendu i govore u ime organizacije koja ima 32 članice. Kontinuitet je obično ključna reč kada stupe na položaj.
