Nakon nastupa na prvoj debati sa bivšim predsednikom Donaldom Trampom, predsednik Džo Bajden pokušava da uveri Demokratsku stranku da ima šanse da pobedi na izborima, da njegove godine nisu problem i da ima sposobnost da vodi zemlju.
Javni pozivi nekih demokratskih zvaničnika i donatora da ga zamene na glasačkom listiću pokrenuli su pitanje koje proceduralne opcije postoje za to.
Jedna od njih je 25. amandman koji reguliše ko nasleđuje predsednika. Iako se bavi ključnim pitanjem, 25. amandman postoji tek od 1967. godine. Pre toga, jedini relevantan akt bio je član II Ustava, koji je predviđao da potpredsednik preuzima predsedničke dužnosti u slučaju smrti predsednika, ostavke ili nemogućnosti da obavlja svoje dužnosti. Ali ovaj član je imao velika ograničenja: nije imao ništa o smeni potpredsednika, niti je precizirao kako će se utvrditi nesposobnost predsednika da vlada.
Nejasnoća o tome je izazvala probleme tokom američke istorije. Džejms Garfild i Vudro Vilson su proveli deo svog predsedničkog mandata uglavnom nesposobni, a potpredsednik nije imao mandat da preuzme funkciju dok je predsednik još živ.
Nakon ubistva predsednika Džona F. Kenedija 1963. godine, postojala je veća hitnost da se razjasne pravila.
Amandman pojašnjava proces
Amandman koga je 1965. predložio senator Birč Bej i ratifikovan dve godine kasnije, sadrži četiri odeljka. Odeljak 1. ponavlja član II, ali dalje pojašnjava da u slučaju upražnjenog predsedničkog mesta, potpredsednik postaje novi predsednik i u potpunosti nasleđuje tu funkciju, i nije samo vršilac dužnosti predsednika.
Ovo ranije nije bilo precizirano i prvobitno je izazvalo zabunu kada je Džon Tajler nasledio Vilijama Henrija Harisona.
Odeljak 2 popunio je ključnu prazninu i regulisao proceduru za postavljanje novog potpredsednika, imenuje ga predsednik i potvrđuju oba doma Kongresa. Značaj ovog odeljka video se ubrzo, 1973. godine, kada je potpredsednik Spiro Egnju podneo ostavku zbog optužbi za korupciju. Bez potpredsednika, a suočen sa istragom oko skandala Votergejt, predsednika Ričarda Niksona bi nasledio predsedavajući Predstavničkog doma Karl Albert prema Zakonu o predsedniku iz 1947. Umesto toga, Nikson se prvi put pozvao na 25. amandman da bi predložio Džeralda Forda za potpredsednika. Manje od godinu dana kasnije, Ford je postao predsednik nakon Niksonove ostavke.
Odeljak 3 dozvoljava predsedniku da se proglasi nesposobnim da vlada tako što formalno obaveštava lidere Kongresa, čime privremeno prenosi svoja ovlašćenja i dužnosti i omogućava potpredsedniku da postane vršilac dužnosti predsednika. Predsednik takođe može da poništi ovu odluku, tako što će obavestiti Kongres da je sposoban da ponovo preuzme funkciju.
Ranije je sličan aranžman neformalno uveden kod predsednika Dvajta D. Ajzenhauera i potpredsednika Ričarda Niksona, pri čemu je Nikson više puta preuzimao funkciju kada je Ajzenhauer bio hospitalizovan. Od tada su se na ovaj akt pozivali Ronald Regan, Džordž Buš i Džo Bajden kada su bili na operacijama.
Kongres daje konačnu reč
Odeljak 4 je najsloženiji deo amandmana, koji se odnosi na to ko još osim predsednika može proglasiti predsednika nesposobnim za obavljanje službene dužnosti. Prema tekstu, to ovlašćenje daje se potpredsedniku, zajedno sa većinom članova predsedničkog kabineta, iako takođe dozvoljava Kongresu da umesto njih imenuje druge zvaničnike.
Kongres takođe ima poslednju reč ako predsednik ospori odluku i ostane sposoban za funkciju, zahtevajući dve trećine glasova da bi se utvrdilo da je predsednik zaista nesposoban da obavlja mandat. Taj odeljak sličan je procesu opoziva jer dozvoljava da aktuelnog predsednika razreše vlasti drug vladini zvaničnici. Za razliku od impičmenta, Odeljak 4 dozvoljava samo da predsednik bude suspendovan, a ne uklonjen sa funkcije, pri čemu potpredsednik postaje vršilac dužnosti predsednika do sledećih izbora.
I dok se opoziv odnosi na nezakonito ponašanje ili zloupotrebu predsedničkih ovlašćenja, 25. amandman se odnosi na mogućnost obavljanja funkcije.
Definicija nesposobnosti za funkciju ostala otvorena
Obim onoga što čini nesposobnost, međutim, namerno je ostavljen otvoren. Dok je najočiglednije tumačenje hitan zdravstveni slučaj, ustavni stručnjaci su izneli druge mogućnosti kao što su kidnapovanje, privremena ili ekstremna nesposobnost.
Postoji nekoliko formalnih ograničenja o tome šta se može smatrati predsedničkom nesposobnošću sve dok potpredsednik, većina članova kabineta i velika većina u Kongresu mogu da se saglase o tome. Iako Odeljak 4 nikada nije korišćen, ta mogućnost je pokrenuta, nakon napada Trampovih pristalica na američki Kapitol 6. januara 2021. Demokrate i neki republikanci pozvali su potpredsednika Majka Pensa da se pozove na 25. amandman, navodeći Trampovu očiglednu nespremnost da interveniše ili iskoristi svoja predsednička ovlašćenja da zaustavi nerede.
Iako do poziva na amandman nikada nije došlo, demokrate su pokrenule postupak opoziva u poslednjoj nedelji Trampovog predsedavanja. Sada je potpredsednica Kamala Haris suočena sa pozivima da se aktivira 25. amandman kako bi se Bajden razrešio vlasti, uključujući i formalnu rezoluciju koju je podneo republikanski predstavnik Čip Roj.
Brojne pozive uputile su pristalice Demokratske partije, koji tvrde da bi to ublažilo zabrinutost birača u vezi sa Bajdenovim godinama i dalo Haris veći legitimitet da učestvuje na izborima kao vršilac dužnosti predsednika. Međutim, Ustav namerno postavlja visok prag za smenu demokratski izabranog predsednika.
Da bi sprečili partijske zloupotrebe, autori 25. amandmana su se pobrinuli da jedini ljudi koji se na njega mogu pozvati budu čelnici administracije predsednika, koji bi mu se najmanje suprotstavili.
Potpredsednik koji planira da podnese potrebnu deklaraciju Kongresu možda će morati tajno da deluje kako bi ubedio dovoljno članova kabineta da potpišu, jer bi predsednik mogao preventivno da otpusti sve članove kabineta koji otvoreno nameravaju da smene predsednika sa funkcije.
Iz tog razloga, pisci zakona su dali Kongresu mogućnost da odredi alternativno telo, kao što je nezavisno zdravstveno veće ili stalni dvopartijski komitet koji bi zajedno sa potpredsednikom rešavao pitanja predsedničke nesposobnosti.
Ništa od toga još nije učinjeno. Pozivanje na 25. amandman ostaje malo verovatno hipotetički, iako njegovo postojanje i dalje može uticati na unutrašnje partijske diskusije.
