Dok je nestašica respiratora skoro svuda u svetu, usled velikih potreba u lečenja obolelih od koronavirusa, neki lekari pokušavaju da ne koriste te mašine kad god mogu. Razlog: U nekim bolnicama je zabeleženo mnogo smrtnih slučajeva pacijenata na respiratorima, te se doktori boje da ove mašine štete pojedinim pacijentima.
Lekari širom sveta i dalje traže najbolji način da se bore protiv zaraze, oslanjajući se na dostupne informacije, dok je broj pacijenata sve veći, a vlada nestašica osnovnih potrepština.
Respiratori upumpavaju kiseonik pacijentima kojima otkazuju pluća. Da bi se se priključio na respirator, pacijent treba da bude pod sedacijom i stavlja mu se cev u grlo. Smrtnost takvih pacijenata je velika, bez obzira iz kog razloga im je potrebna pomoć pri disanju.
Uopšteno govoreći, 40 do 50 odsto pacijenata sa teškim respiratornim stanjem umre na respiratoru, tvrde eksperti. U Njujorku je 80 odsto pacijenata na respiratorima preminulo, navode gradski i državni zvančnici. I u drugim krajevima SAD, prijavljeno je više smrtnih slučajeva na respiratorima, nego pre, rekao je Albert Rizo, vodeći medicinski zvaničnik Američke asocijacije za plućne bolesti.
Slični izveštaji stižu iz Kine i Velike Britanije. U jednom britanskom izveštaju, navodi se da je smrtnost na respiratorima 66 odsto. U jednom, doduše malom istraživanju u Vuhanu u Kini, gde se zaraza pojavila, navodi se cifra od 86 odsto smrtnih slučajeva.
Još nije jasan razlog, moguće je i da ima veze sa tim kakvog je zdravstvenog stanja pacijent bio pre nego što se zarazio. Takođe, može imati i veze sa tim koliko su teško oboleli do momenta kada su stavljeni na respirator, smatraju stručnjaci.
Pojedini lekari pitaju se da li respiratori možda pogoršavaju stanje pacijentima, tako što izazivaju štetnu reakciju imunog sistema. To je spekulacija, ali stručnjaci tvrde da posle nekog vremena kiseonik koji pod visokim pritiskom stiže u pluća pacijenata može da šteti.
"Znamo da mehaničko disanje nije benigno" kaže doktor Edi Fan, stručnjak za lečenje pluća u bolnici u Torontu. On navodi da su istraživanja pokazala u poslednjih par decenija da mehaničko upumpavanje kiseonika, može da ošteti pluća. To se može izbeći ograničavanjem pritiska i količine vazduha u mašini. Pojedini lekari pokušavaju da što manje pribegavaju respiratorima, i okreću se drugim mašinama.
Lekari pokušavaju i da koriste druge mere, postavljaju pacijente da leže na stomaku da bi drugi delovi pluća radili bolje. Pojedini uvode kiseonik pacijentima kroz nos.
Doktor Džozef Habuš, lekar urgentne medicine u bolnici na Menhetnu smatra da treba učini sve da pacijentima bude bolje, pre nego što dođe do intubacije. Dodaje da te odluke nemaju veze sa tim da li li ima dovoljno respiratora, ne sporeći da je nestašica problem.
Doktor Vilijam Šefner, stručnjak za zarazne bolesti sa Instituta Vanderbilt kaže da mnoge studije pokazuju da oboleli od koronavirusa duže ostaju na respiratorima od drugih pacijenata. Stručnjaci navode da pacijenti sa bakterijskom upalom pluća mogu da budu na respiratoru ne duže od dan ili dva.
Guverner Njujorka Endrju Kuomo je, odgovarajući na pitanje novinara o smrtnosti pacijenata na respiratorima u sredu rekao da su pacijenti sa koronavirusom na respiratorima bili "sedam, 10 do 15 dana, pre nego što preminuli".
Zbog toga i brine nestašica respiratora. Stručnjaci se brinu da će lekari biti prinuđeni da odlučuju ko će živeti, a ko umreti, jer neće imati dovoljno mašina. Smatra se da je 3 do 4 odsto obolelih treba pomoć respiratora.
"Respirator nije terapija, to je samo pomoćno sredstvo dok čekamo da se pacijent oporavi", kaže doktor Robert Alvarez, specijalista za pluća sa Univeziteta za zdravstveni sistem u Majamiju.
