“Moju rođenu sestru Lidiju, koja godinama pati od depresije, je godinu i po dana u kontinuitetu tukao momak s kojim je živela. To smo saznali pre mesec i po dana kada je skupila hrabrost da ga ostavi i vrati se kod naših roditelja, nakon što je pokušala da se ubije”, napisala je u subotu na Tviteru Nina Stojaković, politikološkinja i članica Pokreta slobodnih građana. U nastavku je objasnila da policija nije adekvatno reagovala na prijavu nasilja, da je njenu sestru izneverilo i društvo koje je ignorisalo problem, i da joj je na kraju bilo ugroženo i fizičko i mentalno zdravlje.
U nizu tvitova se osvrnula i na često postavljano pitanje: zašto žena ne prijavi nasilje kada joj se ono i desi.
"'Što nije prijavila ranije?' Pa jednostavno, jer je bila prestravljena do kostiju. 'Kako niste primetili?' Nismo, nažalost, jer je modrice i ožiljke sakrivala, a njeno loše psihičko stanje smo pripisivali depresiji koja joj je dijagnostikovana”.
Nina Stojaković je na Tviteru napisala da je zlostavljač njene sestre reper Uroš Radivojević zvani Numero. On je u izjavi za Telegraf.rs negirao te navode. Predsednica Koordinacionog tela vlade za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović kazala je za portal Nova.rs da očekuje da se istraže navodi u ovom slučaju zlostavljanja.
Objava je pokrenula lavinu podrške žrtvi nasilja, ali i ličnih ispovesti žena koje su preživele seksualno, porodično, psihološko ili drugo nasilje.
Pod heštegom #NisamPrijavila, za manje od 48 sati, pojavilo se više od 18.000 tvitova, prema podacima iz baze istraživačke novinarke Anđele Milivojević.
Izneta iskustva, čiju autentičnost nije moguće pojedinačno proveravati, govore o tome da su žene u Srbiji trpele razlilčite vrste nasilja u najrazličitijim uzrastima, neke i kao devojčice, od partnera, prijatelja, članova porodice, nepozatih počinilaca.
Objave govore o seksualnom ili fizičkom nasilju, psihološkom maltretiranju, a žene navode različite razloge zašto su o nasilju ćutale ili ga nisu prijavile.
Među onima koje su se oglasile našla se i glumica Danijela Štajnfeld, koja je, devet godina kasnije, optužila kolegu Branislava Lečića za silovanje. U julu ove godne, odbačena je njena krivična prijava protiv njega.
"#nisamprijavila jutro posle silovanja, jer sam bila slomljena, i njihovo neverovanje i osudu da lažem ne bih preživela".
Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra, organizacije koja se bavi zaštitom žena žrtava nasilja, kaže za Glas Amerike da je kampanja #NisamPrijavila u njoj izazvala oprečna osećanja.
"Ćutanje održava nasilje"
"S jedne strane sam osetila neizmernu tugu zbog količine nepravde koju žene doživljavaju od najranijeg uzrasta pa do kraja života, a sa druge strane osetila sam ogroman ponos što prisustvujem tome da žene zaista progoravaju i da nekako dolazimo do momenta da žene pružaju otpor u odnosu na svu tu nepravdu koju preživljavaju".
Psihološkinja Nevena Čalovska Hercog kaže da su priče žena o preživljenom nasilju "duboko uznemiravajuće", ali da je dobro što su iznete u javnost, jer ćutanje održava nasilje.
“To ne sme da bude tabuizirana tema. Društvo koje ne prepoznaje nasilje ili ga prepozna, a o njemu ćuti, tako ga održava, produbljuje i postaje nasiljem organizovan sistem. Kad se jednom pojavi nasilnički obrazac, on je kao maligna ćelija, on ima tendenciju da se umnožava i vlada čitavim organizmom, čitavim društvom”.
Zašto žene o nasilju ćute?
Sagovornice Glasa Amerike ukazuju na složen problem sa nekoliko uzroka.
“Od toga su se osećale poražene, da ih je preplavio stid, osećanje krivice i jako puno straha. Ovde vidimo mnogo govora o tome koliko su brinule kako bi reagovala porodica, kakva bi bila reakcija okruženja. Strah od stigmatizacije, a vidimo u iskustvu tih žena da su bile stigmatizovane kada o tome progovore. I naravno, inercija institucija", objašnjava Čalovska Hercog.
Sanja Pavlović smatra da je, uz nepoverenje u reakciju najbližih, uzrok ženskog ćutanja i nepoverenje da će institucije moći da ih zaštite.
"Ovo sada jeste jedna velika opomena institucijama, da u narednom periodu da počnu da grade poverenje građana u sopstveni rad i to moraju da pokažu primerima. Za sve one unutar institucija koji su načinili propuste, mora da počne sankcionisanje. To je minimum koji mora da se ispuni da bi žene počele da veruju u njihov rad”.
Kampanja #NisamPrijavila nije prvi put da se javno govori o seksualnom i drugom nasilju nad ženama u Srbiji, pošto je u svetu zaživeo pokret #MeToo.
Osim glumice Danijele Štajnfeld, o seksualnom zlostavljanju, napastvovanju i uznemiravanju govorile su i glumice Milena Radulović, Iva Ilinčić, Merima Isaković, a pre svih Marija Lukić, koja je za seksualno napastvovanje optužila svog nekadašnjeg poslodavca, predsednika Opštine Brus Milutina Jeličića Jutku.
“Mislim da je ovo danas podstaknuto slučajevima prethodnih godina, ovo je grudva snega koja se sve više uvećava i uvećava. Činjenica je da promene neće doći preko noći, ali mi sada živimo u specifičnom trenutku kada prvi put vidimo ovoliku količinu otpora među ženama, i institucije na to neće moći da ostanu slepe”, smatra Sanja Pavlović.
Osim bolje reakcije sistema, Nevena Čalovska Herecog ukazuje i na važnost ranog učenja devojčica o tome šta je nedozvoljeno ponašanje i kako da se sa tim izbore.
“Ovo što se desilo zaista budi nadu. Probijena je barijera. Mi kada o nečemu govorimo, to postaje deo naše realnosti”, zaključuje psihološkinja.
