Parižani i turisti su početkom avgusta drhtali po prohladnom vremenu koje je nekada bilo karakteristično za leta u tom gradu - pre nego što su klimatske promene ušle u svakodnevni rečnik i način razmišljanja. Dok su temperature u delovima južne Evrope rasle, kiša je zasula francusku prestonicu, zbog čega su se tražili kišobrani i izvlačili debeli džemperi iz ormana.
Izvesno je da će to biti samo kratkotrajni predah od vrućine. Prema jednoj novoj studiji, do 2050. godine, Pariz bi mogao da ima veći broj smrtnih slučajeva uzrokovanih vrelim talasima od bilo koje evropske prestonice, sa temperaturama koje bi mogle da dostignu užarenih 50 Celzijusovih stepeni.
"Moramo da sačuvamo lepotu Pariza, ali da ujedno pronađemo nova sredstva i nove materijale da ga adaptiramo kako bismo ga odbranili od vrelih talasa", ističe članica gradske skupštine Mod Lelivr, koja je autorka nedavno objavljenog izveštaja "Pariz na 50 stepeni", u kome poziva na dramatične izmene francuske metropole kako bi se prilagodila budućnosti vrelih leta.
"Katastrofalna situacija bi bila - grad u kome ostaju samo siromašni i stari, bez ikakvih rešenja", kaže ona.
Pariz nije jedini. Zbog serije alarmantnih klimatskih izveštaja, gradske arhitekte širom sveta se vraćaju za svoje stolove i table za crtanje da bi izradili nove projekte. To je posebno slučaj u Evropi, kontinentu koji se najbrže zagreva na svetu, i koji je 2022. doživeo svoje najtoplije leto i drugu najtopliju godinu u istoriji.
Samo u proteklih nekoliko nedelja su skoro oboreni rekordi po temperaturi u delovima Italije, Španije i Grčke. Širom sveta, jul je verovatno bio najtoliji mesec od kada postoje sistematski podaci o temperaturama, prema Svetskoj meteorološkoj organizaciji i Kopernik centru za klimatske promene koji finansira Evropska unija.
I pre najnovijeg vrelog talasa, mnogi gradovi Evropske unije su izradili nacrt akcionih planova kako bi se prilagodili promenama. Više od 100 njih, uključujući Pariz, obećali su da će do 2030. postati "klimatski neutralni", što znači da će smanjiti emisiju štetnih gasova. Ali pretvaranje planova u akciju je drugo pitanje.
"Imamo približno 80.000 gradova u Evropi i svi i dalje zaostaju u smislu neophodnosti prilagođavanja na klimatske promene", kaže Holger Robreht, zamenik regionalnog direktora za Evropu u globalnoj mreži lokalnih i regionalnih vlada ECLEI, Lokalne vlade za održivost.
"Ne postji nijedan grad na području Evrope koji je u ovom trenutku 100% otporan na klimatske promene", dodaje Robreht.
Pa ipak, Robreht i drugi stručnjaci za klimu hvale Pariz, pod upravom levičarske gradonačelnice An Idalgo, zbog uspeha u ozelenjavanju grada. Nedavne promene uključuju nove tramvajske i metro linije, uvođenje novih pešačkih zona i oko 130 kilometara biciklističkih staza - a očekuje se da će se do narednog jula dodati još 50 kilometara.
Pariz takođe planira da Olimpijske igre narednog leta budu najviše ekološke u istoriji, uz obećanje da će prepoloviti otpuštanje ugljen-dioksida u odnosu na prethodne igre u Londonu i Rio de Žaneiru.
Međutim, mnogo drastičnije promene su potrebne da bi u Parizu moglo da se žive u budućnosti, kažu stručnjaci. Neki povlače paralele sa vrstom urbane revolucije pre skoro dva veka pod baronom Žorž-Ežen Osmanom, koji je uništio mrežu srednjevekovnih gradskih četvrti kako bi izgradio elegantne avenije koje i danas presecaju veći deo grada.
Grad svetlosti, i zelenila
"U narednih 20 godina, moramo da adaptiramo sve ulice oko nas drvećem i vegetacijom kako bismo stvorili zelene koridore", kaže članica gradske skupštine Lelivr. Ona dodaje: "Mogli bismo da imamo zaista zeleni grad poput Singapura, a takođe i grad svetlosti."
Danas, međutim, upravo ta arhitektura koja čini Pariz legendarnim gradom predstavlja i klopku za vreme vrućine. Grad je gusto naseljen, nema velike parkove kao što ih ima London, a uprkos Osmanu, i dalje ima mnogo uskih ulica sa malo drveća, ili potpuno bez zelenila.
Uprkos naporima gradonačelnice Idalgo da ozeleni grad, neki noviji planovi urbane obnove, uključujući one koje je nasledila od svog prethodnika, favorizuju beteon koji upija toplotu u odnosu na staklo i biljke. Slavni gradski krovovi od cinka, kandidati za status UNESCO-ve svetske baštine, mogli bi da učine da stanovi na najvišim spratovima budu nepodnošljivo topli, budućih leta, ukoliko ostanu nepromenjeni.
"Godinama nismo imali ideju da je naša obaveza da se gradovi, a posebno Pariz, adaptiraju da budu otporni na vrele talase", kaže Lelivr i dodaje: "Imali smo planove za vanredne situacije za zimu, ali ne i za leta."
Plan gradske skupštine, koji je jednoglasno usvojen ranije ove godine, predviđa širenje zelenih oaza pomoću vazdušnih i biljnih koridora koji se sada grade ispred škola u svim delovima grada, otvaranje novih fontana i renoviranje hiljada stanova, kao i zamenu krovova od cinka i drugih površina materijalom svetlijih boja, koji više odgovara vreloj klimi.
Gradonačelnica Idalgo je već predložila neke novine, kao što je građenje terasa na krovovima sa biljakama i sistemima za prikupljanje vode. Ključna stvar za najnoviji plan - za koji se još ne zna koliko će koštati - jeste da se olabave striktni francuski propisi u izgradnji. Članovi gradske skupštine se nadaju da će delovi plana biti integrisani u novi zakonski predlog o urbanoj obnovi i biodiverzitetu.
Sećanja na 2003.
I drugi evropski gradovi takođe se prilagođavaju klimatskim promenama.
Kopenhagen, ugrožen zbog rasta nivoa mora - pokrenuo je ambiciozni plan adaptacije i reagovanja na poplave posle rekordnih padavina zabeleženih 2011.
Klimatski plan Barselone predviđa povećanje solarne energije i zelenih površina, što u nekim slučajevima znači renoviranje celih gradskih četvrti.
Mnogi gradovi nisu zaboravili strašni vreli talas iz 2003. godine, kada je u Evropi, kako se procenjuje, umrlo oko 70.000 ljudi, uključujući 15.000 u Francuskoj.
Međutim, novi podaci takođe pokazuju da je čak 60.000 ljudi preminulo od posledica vrelog talasa u Evropi 2022. godine, što znači da predstoji još mnogo posla.
"Gradovi žele da se pripreme" za klimatske promene, kaže Robreht iz mreže ECLEI, "ali to se ne pokazuje uvek u njihovim dnevnim odlukama, koje ponekad zelenu površinu pretvore u parking, ili seku drvo staro 80 godina koje je pružalo hlad građanima.
Pa ipak, on je optimista. "I dalje smo u ranim godinama odgovora na klimatske promene", ističe Robreht.
