Globalno zagrevanje koje je izazvao čovek učinilo je mesec jul topliji za 80 odsto svetskog stanovništva, a više od dve milijarde ljudi svakodnevno oseća rast temperatura izazvan klimatskim promenama, pokazalo je najnovije istraživanje.
Više od 6,5 milijardi ljudi, odnosno oko 81 svetskog stanovništva, znojilo se bar jedan dan zbog povećanja prosečne dnevne temperature, rezultati su istraživanja organizacije "Climate Central".
Ova neprofitna organizacija uspela je da pronađe način da izračuna koliko klimatske promene na dnevnom nivou utiču na vreme.
“Svuda se suočavamo sa klimatskim promenama“, rekao je Endru Peršing, potpredsednik organizacije.
Istraživači su u julu, najtoplijem mesecu otkako se mere temperature, analizirali 4.711 gradova i utvrdili da su u 4.019 vidljivi uticaji klimatskih promena
Nova studija je izračunala da je sagorevanje uglja, nafte i prirodnog gasa utrostručilo verovatnoću da će barem jedan dan u mesecu biti topliji.
U Americi, gde je najveći uticaj klimatskih promena zabeležen na Floridi, više od 244 miliona ljudi je osetilo rast temperature tokom jula.
Klimatske promene su dovele do toga da je za dve milijarde ljudi, koji žive u tropskom pojasu, gotovo svaki dan u julu bio topliji nego inače.
U tom pojasu su i gradovi sa više miliona stanovnika poput Meke u Saudijskoj Arabiji i San Pedra u Hondurasu.
Dan na koji su najviše uticale klimatske promene bio je 10. jul, kada se 3,5 milijardi ljudi suočilo sa ekstremnim vremenskim uslovima, pokazuje izveštaj.
Međutim, najtopliji dan u julu na globalnom nivou bio je 7. jul, pokazuju podaci Instituta "Climate Reanalyzer" Univerziteta u Mejnu.
Studija nije prošla recenziju - što predstavlja “zlatni” naučni standard, jer se mesec upravo završio.
Zasnovana je međutim na recenziranim metodama klimatskih "otisaka prstiju" koje koriste druge grupe i koje Nacionalna akademija nauka smatra tehnički validnim.
Dvojica naučnika koja proučavaju klimatska pitanja izjavila su za novinsku agenciju Asošijeted Pres da su utvrdili da je studija verodostojna.
Pre više od godina dana, "Climate Central" je razvio alatku za merenje nazvanu "Climate Shift Index".
On izračunava uticaj, ako ga ima, klimatskih promena na temperature širom sveta u realnom vremenu, koristeći evropske i američke prognoze, zapažanja i kompjuterske simulacije.
Da bi otkrili da li postoji uticaj, naučnici upoređuju zabeležene temperature sa simuliranim svetom bez zagrevanja usled klimatskih promena.
U tom simuliranom svetu je temperatura niža za oko dva stepena (1,2 stepena Celzijusa) kako bi naučnici otkrili da li je toplota prirodna.
“Do sada bi trebalo da su se svi individualno navikli na toplotne talase koji su povezani sa globalnim zagrevanjem”, rekao je Gabrijel Veki, naučnik sa Univerziteta Prinston, koji nije učestvovao u istraživanju.
“Nažalost, ovog meseca, kako studija pokazuje, veliki broj ljudi je video kako globalno zagrevanje utiče na ekstremne temperature”, dodao je on.
U Sjedinjenim Američkim Državama, u 22 grada je zabeleženo 20 dana tokom kojih su klimatske promene utrostručile šansu da temperature dostignu ekstremno visok nivo.
Među tim gradovima su Majami, Hjuston, Finiks, Tampa, Los Anđeles i Ostin.
Grad u Americi na koji su klimatske promene imale najveći uticaj tokom jula bio je Kejp Koral na Floridi.
Prema istraživanju, u tom gradu je sagorevanje fosilnih goriva 4,6 puta povećalo šansu da temperature budu više nego obično.
U severnijim delovima, u julu je primećen manji klimatski efekat.
Istraživači nisu pronašli značajan uticaj u oblastima kao što su Severna Dakota i Južna Dakota, Vajoming, severna Kalifornija, sever države Njujork i delovi Ohaja, Mičigena, Minesote i Viskonsina.
Toplotni talasi na jugozapadu SAD, Mediteranu, pa čak i Kini, često su predmet analiza, ali oblasti poput Kariba i Bliskog istoka, na koje klimatske promene imaju veliki uticaj, ne privlače pažnju, rekao je Peršing.
Za razliku od drugih studija, ova je istraživala ceo svet.
