Pre tri godine, Andrea Vanek je studirala za profesorku likovnog, kada su vrtoglavice i tahikardija počele da joj onemogućavaju čak i kratke šetnje. Nakon posete nizu lekara, dijagnostikovan joj je dugi kovid i čak i sada većinu vremena provodi u maloj dnevnoj sobi svog stana na trećem spratu u Beču, posmatrajući svet napolju sa prozora.
„Ne mogu ništa da planiram jer jednostavno ne znam koliko će ova bolest trajati“, rekla je Austrijanka koja ima 33 godine za AFP.
Prvi slučajevi kovida otkriveni su u Kini u decembru 2019. godine, što je izazvalo globalnu pandemiju i više od sedam miliona prijavljenih smrtnih slučajeva do danas, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije.
Ali još više miliona ljudi ima dugotrajni kovid, neki se pate da se oporave od akutne faze kovida, imaju simptome kao što su umor, lošu memoriju i kratak dah.
Vanek pokušava da pazi da se ne napreže kako bi izbegla još jedan krah, koji je posledji put doneo iscrpljenost mišića, a može da potraje mesecima, toliko da je teško otvoriti čak i flašu vode.
„Znamo da je dugi kovid veliki problem“, rekla je Anita Džain iz Programa SZO za hitne slučajeve.
Oko šest odsto ljudi zaraženih korona virusom dugo ima kovid, prema SZO, koja je do danas zabeležila oko 777 miliona slučajeva.
Dok stope dugotrajnog kovida nakon početne infekcije opadaju, ponovna infekcija povećava rizik, dodala je Džain.
"Sve me boli", kaže Šantal Brit, koja živi u Bernu, u Švajcarskoj, a dobila je kovid u martu 2020. Dugi kovid je, kako je rekla, preokrenuo njen život naglavačke i primorao je da se iz korena promeni.
„Bila sam zaista ranoranilac, sada mi treba bar dva sata da ustanem ujutru jer me sve boli. Više nemam ni nadu da ću ujutru biti dobro, ali sam i dalje pomalo iznenađena koliko sam stara i slomljena“, kađe Šantal koja ima 56 godina i bivša je maratonka."
Prema SZO, oko 15 odsto onih koji dugo boluju od kovida imaju simptome duže od jedne godine, dok žene imaju tendenciju da imaju veći rizik od razvoja ovog stanja od muškaraca.
Brit kaže da je nekada bila radoholičarka, sada radi pola radnog vremena kao univerzitetska istaživačica dugih kovida i drugih stvari. Izgubila je posao u komunikacijama 2022. godine nakon što je zatražila da joj skrati radno vreme.
Nedostaje joj bavljenje sportom, koji joj je nekada bilo kao terapija, a sada mora više da planira svoje dnevne aktivnosti, poput smišljanja mesta gde bi mogla da sedne i odmori se kada ide u kupovinu. Sve je to otežano nedostatkom razumevanja onih oko nje.
"To je nevidljiva bolest koja nosi i stigmu. Čak i ljudi koji su zaista teško pogođeni, koji su kod kuće, u mračnoj prostoriji, koje svaki dodir boli, svaka buka će ih slomiti, ne izgledaju bolesno“, rekla je ona.
Ispod radara
Džain iz SZO rekla je da zdravstvenim radnicima može biti teško da daju dijagnozu i da je prepoznavanje stanja ključno. Više od 200 simptoma je navedeno pored uobičajenih kao što su umor, kratak dah i kognitivna disfunkcija.
„Sada je veliki fokus na pomoći pacijentima, pomaganju lekarima sa sredstvima za precizno dijagnostifikovanje dugotrajnog kovida i rano otkrivanje“, rekla je ona.
Pacijenti kao što je Vanek takođe imaju finansijske probleme. Ona je pokrenula dva sudska postupka kako bi dobila dodatnu pomoć, ali oba tek treba da počnu.
Rekla je da manje od 840 dolara koje dobije kao pomoć ne može da pokrije njene troškove, koji uključuju visoke medicinske račune za veliki broj lekova koji joj pomažu da drži simptome pod kontrolom.
„Veoma je teško studentima koji imaju dug kovid. Propadamo kroz rupe društvenog sistema, nesposobni da radimo", rekla je ona.
Brit takođe želi bolja istraživanja stanja kao što je dugi kovid.
"Moramo da ih bolje razumemo jer će biti još pandemija i bićemo neupućeni kao i uvek", rekla je ona.
