Policija u Viskonsinu je saslušala prijatelje i porodicu 15-godišnje devojčice, i gledala njene objave na društvenim mrežama u istrazi o tome šta ju je navelo da otvori vatru u školi i ubije učenika i nastavnika, pre nego što je i sebi oduzela život. Dvoje ranjenih je u kritičnom stanju.
Tinejdžerka je identifikovana kao Natali Rapnau, koja je koristila i svoje srednje ime Samanta. Bila je učenica hrišćanske škole Abundant Life u Medisonu, glavnom gradu Viskonsina.
Samo oko 3 odsto masovnih ubistava u SAD izvrše žene, pokazuju studije.
Šef policije u Medisonu Šon Barns rekao je za CNN da istražitelji gledaju objave Rupnau na internetu i manifest koji je možda ostavila iza sebe.
„Obavešteni smo o manifestu, ako želite da ga tako nazovete, ili o nekoj vrsti pisma koje je objavio neko ko je navodno njen prijatelj“, rekao je Barns.
Dodao je da je policija uzela da pregleda njen mobilni telefon i kompjuter. Istražitelji pokušavaju da utvrde i kako je 15-godišnjakinja došla do pištolja i da li su njeni roditelji bili nemarni.
"Za sada ne deluje da je to slučaj, ali ćemo morati da na to pitanje odgovorimo u saradnji sa okružnim tužiocem", rekao je Barns.
Naveo je i da se čini da je motiv za pucnjavu bio "kombinacija faktora", te pozvao građane da podijele informacije koje bi mogle biti korisne za istragu.
"Uvijek postoje naznake da će doći do školske pucnjave, prije nego se to dogodi. Analiziramo njenu onlajn aktivnost", rekao je Barns.
Policija istražuje poreklo oružja, da li je u vlasništvu njenih roditelja i pokušava da rekonstruiše poslednje sate pred pucnjavu.
Upitan da li će roditelji Natali Rapnau biti optuženi za krivično delo, šef policije je rekao da oni svojevoljno daju informacije i da sarađuju, ali da mora da se utvrdi da li su je zanemarivali. Roditelji su do sada optuženi u samo dva slučaja masovnog ubistva koje su izvršili tinejdžeri - u Mičigenu i Džordžiji.
Hrišćanska privatna škola Abundant Life u kojoj se dogodila pucnjava ima oko 420 đaka uzrasta od predškolskog do četvrtog razreda srednje škole.
Direktorka Barbara Virs objasnila je da u školi ne postoje detektori za metal, ali da postoje druge bezbednosne metode poput video nadzora. Ističe da nije dozvoljeno nošenje oružja u školi i da se redovno održavajuu obuke o bezbednosti.
Škola je pozvala ljude na Fejsbuku da se mole za žrtve.
Masovne pucnjave u školama su postale rutinske u SAD, samo ove godine se desilo 322, prema podacima organizacije K-12 School Shooting Database.
To je drugi najveći broj pucnjava od 1966, najveći broj je bio prošle godine - 349.
Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da Amerikanci podržavaju strože bezbednosne provere kupaca oružja, ograničenja kupovine za određene grupe ljudi, i stroža pravila za skladištenje oružja u kući da ne bude dostupno deci.
Ali, političari odbijaju da donesu strože zakone o oružju.
