Masovna pucnjava ostavlja posledice koje se osećaju dugo nakon tragedije. Pucnjave u školi pogotovo mogu imati fizičke, emocionalne posledice po decu i na njihovo ponašanje čak i ako se dogode na drugom kraju zemlje.
Pokazalo se da pucnjava u školi, čak i indirektno, narušava osećaj sigurnosti i stabilnosti ljudi, rekla je Sonali Redžan, profesorka na Univerzitetu Kolumbija, koja proučava kako oružano nasilje utiče na decu.
Razgovor može pomoći.
Roditelji nisu sami u ovome. Mnogi zdravstveni stručnjaci, uključujući psihologe i terapeute koji su specijalizovani za tugu, podsećaju ljude da postoje resursi za podršku mentalnom i emocionalnom zdravlju učenika dok tuguju i procesuiraju šta se desilo.
Evo njihovih saveta kako porodice treba da priđu traumatskim iskustvima koja su doživela deca.
Ne izbegavajte razgovor
Potrebno je vreme da se obrade emocije, bez obzira na to kog ste uzrasta, tako da odrasli treba da počnu prvo da brinu o sebi. U tom smislu, stručnjaci ohrabruju roditelje da razgovaraju sa svojom decom i da ne izbegavaju tu temu, ako deca pokažu spremnost da razgovaraju.
„Ako o tome ne čuju od vas kao svog roditelja, čuće o tome od svojih prijatelja u školi“, kaže Emili Nej, direktorka stručnog razvoja u Nacionalnom udruženju školskih psihologa.
U redu je da staratelji kažu da nemaju sve odgovore i da ne forsiraju razgovor, prema smernicama Nacionalne mreže za traumatski stres kod dece. Biti dostupan i strpljiv je ključno.
Ovo nije samo posao za roditelje i staratelje. Svi odrasli treba da upamte da budu dostupni deci u njihovom životu. Na kraju krajeva, nemaju sva deca odrasle osobe kojima veruju i sa kojima mogu da razgovaraju, rekla je Kristal Garant, glavna programska direktorka Sendi Huk Promis, neprofitne grupe koja radi na sprečavanju samoubistava i masovnih pucnjava.
Na primer, ona kaže da odrasli koji rade u predškolskim programima ili van-nastavnim aktivnostima treba da postavljaju deci otvorena pitanja, da se bave aktivnostima izgradnje zajednice ili da deci pruže druge prilike da otvoreno govore o svom iskustvu. Možda inače neće imati dugu priliku da to učine.
Prilagodite razgovor dobu deteta
Koliko su deca sposobna da razumeju situaciju zavisiće od njihovog uzrasta i razvoja, rekla je Nej.
„Ne postoji određena starosna granica za ove razgovore“, kaže Garant, koja ima ćerku od 9 godina.
„Ali uverite se da mlađa deca razumeju reč koju koristite. Kada kažemo bezbednost, šta znači osećati se bezbedno? Kako to osećate u sebi? Kako to izgleda kada niste sigurni?", navela je ona.
Neka deca mogu imati emotivne odgovore na traumatske događaje ili promene u ponašanju, kao što su anksioznost, noćne more ili teškoće sa koncentracijom. Mlađoj deci su potrebne jednostavne informacije i uveravanja da su njihove škole i domovi bezbedni, navodi se u smernicama Nacionalnog udruženja školskih psihologa. Starija deca imaju dublju sposobnost razumevanja i moglo bi im biti od koristi da čuju o tome ko može da ih zaštiti.
Uvažavajte jaka osećanja u vezi sa pucnjavama u školama
Prepoznavanje, priznavanje i potvrđivanje dečjih emocija su ključni, rekla je Beverli Vornok, izvršna direktorka Nacionalne organizacije roditelja ubijene dece, sa sedištem u Sinsinatiju.
„Morate ispoljiti ta osećanja i biti iskreni. Ne pokušavajte da ugušite osećanja ili da ne pričate o tome. To je nešto što će biti sa vama do kraja života”, navela je ona.
Proces upravljanja emocijama nakon pucnjave može biti zbunjujući i frustrirajući za ljude, rekla je Nej.
„Faze tuge ne idu nužno istim redom. Ljudi mogu ulaziti i izlaziti iz različitih faza, a može se dogoditi da to nekoga zaista pogodi tek nedelju dana kasnije“, upozorava Nej.
Psiholozi se nadaju da će uveriti ljude da su njihova osećanja normalna i da ne moraju da se pretvaraju ih nešto ne pogađa.
„Čak i ako niste poznavali nikog ko je stradao, čak i ako je bio veoma daleko od vas, u redu je da tugujete. To pokazuje da vam je stalo do drugih", objašnjava Nej.
Nakon što priznate da vas je emotivno pogodilo, dodaje Vornok, postoji uteha u saznanju da se život nastavlja.
„Naći ćete veštinu suočavanja i moći ćete ponovo da uživate u životu. Možda se sada ne osećate tako, ali to se dešava. Samo će potrajati neko vreme", navodi ona.
