Ljudi su poslednji put bili na Mesecu 1972. Posle više od 50 godina, NASA se sprema da njeni astronauti ponovo zakorače na Mesec 2025. ako sve bude teklo po planu. Novinar Glasa Amerike Aleksandar Krugljakov razgovarao je sa četvoro članova posade koja će učestvovati u prvoj od tih misija – planiranom letu oko Meseca u novembru 2024.
Glas Amerike: Čestitke svima, veoma mi je drago što imam priliku da razgovaram sa vama, sa ovom neverovatnom ekipom. Sećate se filma Apolo 11, u kojem se kaže da su članovi posade prijateljski nastrojeni neznanci, što znači da su se okupili kao rezultat slučajnosti, ili nekih razmena posada. Nisu baš prijatelji, ali savršeno rade zajedno. Šta ste vi jedni drugima?
Rid Vajzmen (komandant misije): Prijatelji.
Džeremi Hensen (specijalista misije): Da, već duže vreme radimo zajedno, nismo neznanci. Puno poverenja se razvilo među nama u grupi. A ovo je tek početak.
Kristina Koh (specijalista misije): Apsolutno, i svi imamo neku istoriju odnosa. Viktor i ja smo bili u istoj klasi astronauta, sarađivala sam sa Ridom, on je bio jedan od lidera moje klase. Takođe, letela sam sa Džeremijem, pošto je bio lider klase kandidata za buduće astronaute, tako da svi imamo poseban odnos.
Glas Amerike: Ako biste danas pitali Amerikance, teško bi se setili imena ljudi koji su prethodili Oldrinu i Armstrongu, iako su ti ljudi leteli oko Meseca mesecima pre njih. Da li je iko od vas bio pomalo razočaran, i pomislio - više bih voleo da budem na Artemisu 3 nego 2?
Viktor Glover (pilot): Ne, ovo je neverovatna prilika, i izuzetan trenutak u istoriji. Šaljemo ljude na Mesec. Mislim, to što ljudi idu na Mesec i nazad je važna stvar - nešto što je razlog za slavlje. A kada saopštimo imena posade Artemisa 3 ili 4, i to će biti uzbudljivo. Ali ovo je sjajan trenutak. Da, broj letova je prilično mali i niko od nas verovatno neće leteti u još jednoj Artemis misiji, ali to je i dalje razlog za slavlje. I srećan sam zbog naših agencija i zemalja što ćemo u ovom trenutku biti deo svega.
Glas Amerike: Imali ste iskustva sa različitim hardverom, od šatlova preko Sojuza do Kru Dragona. Da li ste već počeli sa novom obukom i koliko je ona drugačija od prethodnih?
Viktor Glover (pilot): Ne, počinjemo u junu, prava obuka počinje u junu.
Rid Vajzmen (komandant misije): Ali samim tim što smo astronauti i radimo ovde, u svemirskom centru “Džonson”, imamo osnovno znanje o sistemu za lansiranje, letelici Orion, Evropskom modulu. Tako da poznajemo osnovni hardver, ali još nismo počeli sa obukom i ne znamo detalje rada ove mašine.
Glas Amerike: Koliko kontrole imate tokom leta? Jer ponekad ljudi kažu – oni samo gledaju monitore, a kompjuter radi sve ostalo.
Rid Vajzmen (komandant misije): To će biti sjajan deo Artemisa 2 za nas. Glavni cilj naše misije nije da se fokusira na Artemis 2 već na Artemis program, kako bi se ova letelica pripremila za sledeće posade koje će sastaviti stanicu Gejtvej, i sleteti na površinu Meseca. Artemis 1 je bio potpuno autonomna misija. Kontrola misije je upravljala letelicom iz Hjustona. Kod Artemisa II sve to će biti u rukama posade i moraćemo da se postaramo da svi rezervni sistemi, manuelni sistemi, rade kako treba. Tako da ako ikada budemo imali neku anomaliju na budućim misijama Artemisa, posada će znati kako da upravlja letelicom. Znaće kako da koriste komunikacione sisteme, kako da pokrenu optički komunikacioni sistem, kako da konfigurišu kabinu. Zapravo, ovo će biti prilično manuelno vođeni let.
Glas Amerike: Zašto samo ne uskočite i sletite, pošto je misija Artemis 1 bila uspešna. U čemu je problem?
Viktor Glover (pilot): Treba vam kapsula za sletanje.
Glas Amerike: Nije spremna?
Viktor Glover (pilot): Ne, nije spremna.
Glas Amerike: Čuo sam da će Spejs eks biti uključen u buduće misije. Kako će to tačno izgledati, šta će biti drugačije u odnosu na Orion?
Džeremi Hensen (specijalista misije): Kapsula Orion je način na koji mi, ljudi, polećemo sa planete da stignemo do mesečeve orbite i vratimo se na Zemlju, i to je deo koji ćemo testirati tokom ove misije. Ali Spejs eks će napraviti kapsulu za sletanje, bar jedan od tih “lendera” koji će se konstruisati u Sjedinjenim Državama. A tako će se ljudi iz lunarne orbite spuštati na površinu Meseca.
Glas Amerike: Hoće to biti nešto “fensi”, sa nogicama koje se spuštaju?
Viktor Glover (pilot):Apsolutno, pravi ga Spejsk eks. Izgledaće dobro.
Glas Amerike: Mislim da je Viktor juče imao lepu metaforu o svemirskoj trci. Da ona nije sprint nego maraton, pa čak i štafeta. Da li tako vidite svoju misiju?
Viktor Glover (pilot): O, apsolutno! A deo metafore koji mi se najviše dopada je da predajete štafetu iz ruke u ruku, “vručnujo” kako se kaže na ruskom. I to je divno. Sa posade na posadu, sa generacije na generaciju. A takođe, to je podsetnik da je ovo samo jedan trenutak u vremenu. Danas želite da intervjuišete nas, ali kada bude određena posada Artemisa 3 oni će biti u centru pažnje. A mi ćemo se potpuno fokusirati na njihov korak na ovom putovanju, jer postoji šira slika, poruka u svemu ovome, ovo je trenutak u vremenu, ali šira slika je da ljudi stignu na Mars.
Glas Amerike: Mnogo toga će se po prvi put dogoditi sa ovom misijom – prva žena koja leti van niže Zemljine orbite, prvi Afroamerikanac, prvi Kanađanin. Neki ljudi čak iznose kritike, navodeći da se to radi iako bi profesionalni kvaliteti trebalo da budu na prvom mestu, a da se umesto toga na prvo mesto stavlja politička poruka. Šta mislite o tome?
Rid Vajzmen (komandant misije): Pozvao bih sve da pogledaju ovu posadu i kažu da je bilo šta urađeno zbog rase ili pola. U ovom trenutku imate više od 40 aktivnih astronauta u srcu NASA-e. Mogli biste da izaberete bilo kojih četvoro i ubacite u ovu misiju i imali biste potpuno fantastičnu posadu spremnu da sprovede misiju. Srećni smo što smo ovde u trenutku kada je važno biti inkluzivan. To je važno za svako dete koje vidi poster NASA-e i može da vidi sebe u budućnosti. I imamo sjajan tim koji će to obaviti.
