Zohra stavlja pakete narezanog hleba, svežeg voća i konzerviranog povrća u svoja kolica za kupovinu - besplatne materijale za koje nikada nije mislila da će joj biti potrebni.
Drugi Parižani strpljivo čekaju svoj red na nedeljne distribucije hrane kod Vojske spasa u francuskoj prestonici: dve žene iz Afrike, sredovečni muškarac sa Francuskih Antila, mlada žena koja izgleda kao student. Većina nerado priča. U sobi u blizini, volonteri pripremaju pakete hrane za sve veću klijentelu dobrotvorne organizacije.
"Cene svega rastu — kirija, struja, telefon na gas", rekla je Zohra, odbijajući da navede svoje prezime. Pre nekoliko meseci je izgubila posao na klinici. "Ljudi ne mogu da žive ovako".
Takva osećanja rastu širom Evropske unije koja 2023. dočekuje s energetskom krizom i ratom na pragu bloka po prvi put posle mnogo decenija. Ako je ruska invazija na Ukrajinu svojevremeno izazvala zapanjujuću demonstraciju jedinstva i moći EU, kažu analitičari, neki se pitaju koliko će to trajati dok zime i cena podrške Kijevu i evropskim vrednostima raste.
"Transformisalo se to na mnogo načina – i u oblastima u kojima je Evropskoj uniji teško da reaguje brzo", rekao je Ijan Leser, potpredsednik Nemačkog Maršalovog fonda i šef briselske kancelarije Instituta za politiku o sukobu u Ukrajini. "U nekim od ovih oblasti delovalo je veoma brzo - što je iznenadilo mnoge ljude".
Prošle godine, EU je uvela osam rundi sankcija Moskvi, namenila milijarde dolara vojne i humanitarne pomoći Ukrajini i primila milione ukrajinskih izbeglica. Rat u Ukrajini doveo je Evropu do toga da prekine svoju zavisnost od jeftine ruske energije, gurajući blok u traganje za novim snabdevačima i izvorima energije — i da se zalihe svojih najvažnijih rezervi gasa napune pre nego što nastupi hladnoća.
Ipak, sukob u Ukrajini je zadao udarac evropskoj ekonomiji i energetskoj bezbednosti, barem kratkoročno. To je takođe usporilo ciljeve Brisela za smanjenje emisije štetnih gasova, jer neke zemlje oživljavaju rudnike uglja. Međunarodni monetarni fond i drugi stručnjaci smatraju da će blok ove godine pasti u recesiju. Uprkos naporima vlade da se ublaži udarac, cene i siromaštvo rastu.
"Ono što nas je zaista potreslo je da vidimo mnogo mladih ljudi — studenata koji teško stignu do kraja meseca", rekao je portparol Vojske spasa Semjuel Kopens. "Takođe, samohrani roditelji i stariji ljudi sa malim penzijama koji ne mogu da priušte ni grejanje. Za njih je hrana glavni prioritet".
Nedavna anketa IFOP-a pokazala je da se više od polovine ispitanih Francuza plaši da njihov prihod neće pokriti njihove mesečne troškove. Jedna četvrtina veruje da će im trebati pomoć dobrotvornih organizacija poput Vojske spasa.
"Mogu da idem u kupovinu sa 50 evra, a moja kolica su još uvek prilično prazna", rekla je Valeri, zdravstvena radnica iz Kameruna, koja se prijavila za distribuciju hrane Vojske spasa pre nekoliko nedelja.
"Od početka mi se nije dopao ovaj rat", dodala je o sukobu u Ukrajini. "Mislia sam da će ovde biti posledica. Sada vidim da to pogađa najsiromašnije".
Čak i dok Evropljani šalju generatore u Ukrajinu osakaćenu nakon ruskih udara na njene energetske objekte, neki se pripremaju za moguće nestanke struje kod kuće. Nemci nabavljaju sveće, Finci koji poseduju električne automobile zamoljeni su da ih ne greju pre nego što uđu u njih.
U Francuskoj, inače izvoznici električne energije, polovina nuklearne flote zemlje je van mreže zbog popravki. Vlasti su pozvale građane i kompanije da spuste termostate, nadajući se da će ušteda energije sprečiti moguće nestanke struje.
"Moje selo je prikupilo sredstva za Ukrajince", rekla je Valeri, turistkinja iz južne Francuske. "Ali ako dođe do nestanka struje, to će biti veoma teško za Francuze i Evropljane. To će zaista uticati na naš svakodnevni život i naš moral".
"Trenutno je solidarnost prilično jaka" među evropskim građanima, rekao je Džon Springford, zamenik direktora istraživačkog centra Centra za evropske reforme. "Ali ako se rat u Ukrajini pretvori u potpuni ćorsokak, stvari bi mogle postati teže".
Francuski stručnjak za energetiku Tijeri Bros je pesimističniji, opisujući ruski energetski rat za poraz Ukrajine i rastakanje evropskog jedinstva.
"Činjenica da dobijamo manje energije, činjenica da se sve manje bogatimo, da se ekonomija pretvara u recesiju, mogla bi da dovede do zamora po pitanju Ukrajine", dodao je Bros. "Evropski građani će prvo paziti na sebe".
Podele se već pokazuju u drugim oblastima.
Mađarski premijer Viktor Orban, koji je nekada imao bliske veze sa Rusijom, sugerisao je da bi sankcije EU protiv Moskve trebalo da budu ukinute i privremeno je blokirao 19 milijardi dolara finansijske pomoći EU Ukrajini. Zakon je na kraju usvojen prošlog meseca.
Poljska i Nemačka su se prepirale oko postavljanja nemačkog raketnog sistema protivvazdušne odbrane "Patriot", u čemu neki izveštaji navode da naglašava veće razlike.
Podele u EU takođe postoje oko pretnji Rusije i budućih odnosa Evrope sa Moskvom, kažu analitičari. Nedavna sugestija francuskog predsednika Emanuela Makrona da bi Zapad trebalo da razmotri "bezbednosne garancije" za Rusiju izazvala je oštro odbijanje Poljske i baltičkih država.
"Postoji jasno razumevanje da je borba protiv ruske invazije borba za sopstvenu slobodu", rekao je Sebastijen Mejar, šef Instituta Žak Delor u Parizu, opisujući način razmišljanja u evropskim zemljama koje se nalaze u blizini Rusije. "To je veoma očigledno za Poljsku, baltičke države i Balkan. To nije tako očigledno za zapadni deo Evrope".
Leser, iz Nemačkog Maršalovog fonda, veruje da će se Evropa suočiti sa još jednim testom. Do danas, američka finansijska i vojna podrška Ukrajini učinila je podršku EU patuljastom.
"Kada je reč o rekonstrukciji u Ukrajini, uključujući stvari koje bi sada mogle da se urade kako bi se podržalo ukrajinsko društvo čak i pre kraja rata — mislim da će biti mnogo snažnijeg pritiska sa američke strane da Evropa učini više i potroši više", rekao je Leser. "Zato što može".
