Posle invazije ruskog predsednika Vladimira Putina na Ukrajinu prošle godine, globalni stavovi prema ruskom liderstvu dramatično su se promenili, pri čemu je velika većina građana u desetinama zemalja izjavila da ne odobrava poteze Kremlja.
Podaci prikupljeni iz anketa hiljada ljudi u 137 zemalja i regiona pokazali su značajan pad odobravanja politike Kremlja, navodi se u izveštaju koji je u utorak objavila organizacija Galup. Globalno, 57 odsto ispitanika izjavilo je da ne odobrava rusko liderstvo 2022. godine, u odnosu na samo 38 odsto godinu dana ranije.
Samo 21 odsto ispitanika je reklo da odobrava rusko vođstvo, što je pad u odnosu na 33 odsto 2021. I brojevi odobravanja i neodobravanja bili su najekstremniji koje je Galup izmerio otkako je počeo da postavlja pitanje u okviru svoje godišnje ankete koja prati stavove prema globalnim liderima 2007. godine.
"Neverovatno je", rekao je za Glas Amerike Zak Riter, viši istraživač u Galupu i glavni autor izveštaja. "Mislim da nismo ranije videli ovakav pomak u Galupovim podacima za bilo koju zemlju".
Negativan pomak svuda
Dok se utisak ljudi o ruskom rukovodstvu razlikovao u pojedinim zemljama u istraživanju, sveobuhvatni rezultat je pogoršanje javne slike o liderstvu Rusije širom sveta.
Promena je bila najizraženija u Latinskoj Americi i na Karibima, gde je srednji rejting odobravanja pao za 21 procentni poen, na 16 odsto, dok je srednji rejting neodobravanja skočio za 30 poena, na 61 odsto.
Čak i u delovima Afrike i Azije gde je ruski uticaj i dalje jak, promena je bila negativna. U Severnoj Africi i na Bliskom istoku, stope neodobravanja su porasle za 12 poena, na 55 odsto. U Podsaharskoj Africi, gde Rusija održava aktivne operacije uticaja, stopa neodobravanja i dalje raste, sa 21 odsto na 32 odsto, što se pogoršalo čak i u zemljama čiji su lideri odbili da osude rat.
Ipak, Podsaharska Afrika je jedini region koji je Galup anketirao u kome je srednji rejting odobravanja ruskog liderstva (35 odsto) ostao iznad srednjeg rejtinga neodobravanja.
Razlike među državama
Podaci koje je prikupio Galup ukazuju na značajne regionalne razlike u stavovima prema liderstvu Rusije, pri čemu je neodobravanje najviše koncentrisano u Evropi, Severnoj Americi, Australiji, Južnoj Koreji i Japanu. Osećanja prema Rusiji bila su ambivalentnija u Africi, Aziji i na Bliskom istoku.
Nije iznenađujuće da je Ukrajina zabeležila najveću stopu neodobravanja, 96 odsto, a zatim je sledi Poljska, sa 95 odsto. SAD, Kanada i 10 drugih evropskih zemalja registrovale su ocene neodobravanja od 90 odsto ili više.
Na Tajvanu, samoupravnom ostrvu za koje je Kina tvrdi da je u njenom posedu i koje je samo pod stalnom pretnjom invazije, promena protiv Rusije je velika. U 2021, samo 26 odsto anketiranih građana Tajvana je izrazilo neodobravanje ruskog rukovodstva. Do 2022. taj procenat je skočio na 72 odsto.
Još jedan izuzetak je Kazahstan, bivša sovjetska republika na istočnoj granici Rusije. Obično pouzdan saveznik Moskve, Kazahstan je pokazao veliku promenu u stavu između 2021. i 2022. Odobravanje ruskog liderstva je palo na 29 odsto sa 55 odsto, a neodobravanje je skočilo na 50 odsto sa samo 20 odsto.
Malo iznenađenja
Stiven Pajfer, bivši visoki zvaničnik američkog Stejt departmenta koji je bio i ambasador u Ukrajini, rekao je za Glas Amerike da nije tajna da je Rusija ozbiljno narušila svoj međunarodni položaj, posebno u Evropi.
"Svakako, kada pogledate kako Evropljani sada gledaju na Rusiju, mislim da je to mnogo negativnija slika nego što je to bio slučaj pre početka ovog rata", rekao je Pajfer, koji je sada član Centra za međunarodnu bezbednost i saradnju Univerziteta Stenford. "Ruske akcije su toliko u suprotnosti sa osnovnim principima za koje smo mislili da su osnova za evropsku bezbednost... da sada, kada se govori o bezbednosti u Evropi, nije reč o bezbednosti koja uključuje Rusiju - reč je o bezbednosti protiv Rusije".
Na široj globalnoj sceni, rekao je on, većini svetskih lidera će biti teško da smisleno sarađuju sa visokim ruskim zvaničnicima i teško će im verovati u prilikama kada je angažman moguć.
"Počnite od vrha. Vladimir Putin je optužen za ratni zločin. Zaista je teško shvatiti kako bilo koji zapadni lider može da sedne sa njim u ovom trenutku. To je trošenje reputacije da biste uradili to", rekao je Pajfer.
On je rekao da će spremnost visokih ruskih diplomata da ponavljaju očigledne laži i izvrtanja o ratu koje je izneo Kremlj dodatno otežati ponovno angažovanje.
"Ruske diplomate za koje sam ranije imao neko poštovanja, samo su tamo i u suštini govore najbizarnije stvari", rekao je Pajfer. "To će se vratiti da ih ugrize. Ti momci su izgubili dosta kredibiliteta, i biće teško videti kako će ga vratiti".
Slični nalazi
Iako se po veličini uzorka Galupovo istraživanje ističe, njegovi nalazi odražavaju rezultate brojnih drugih velikih istraživačkih firmi koje su istraživale pad globalnog ugleda Rusije, uključujući Pju risrč center i Ipsos.
Prošlog meseca, Brend fajnans, konsultantska kuća sa sedištem u Ujedinjenom Kraljevstvu koja izdaje godišnji Globalni indeks meke moći, izvestila je da je u prethodnoj godini Rusija bila jedina zemlja koja je zabeležila pad meke moći u odnosu na prethodnu godinu.
Meka moć, koja se odnosi na sposobnost zemlje da utiče na ponašanje drugih nacija bez pribegavanja sili, proizilazi iz mnogih stvari, uključujući ekonomske veze i kulturne uticaje.
"Dok su se nacije okrenule mekoj moći da bi obnovile trgovinu i turizam nakon razorne zdravstvene krize, svetski poredak je poremećen snažnom snagom ruske invazije na Ukrajinu", rekao je predsednik i izvršni direktor Brenda Dejvid Hejg u saopštenju. "(To je) događaj u koji bi bilo teško poverovati da nije intenziteta slika koje smo videli mesecima i posledica koje sukob ima na politiku i ekonomiju".
