Značajan broj američkih birača veruje da bi jedna religija trebalo da diktira državne zakone. Ta ideja, međutim, stvara podele između liberala i konzervativaca, demokrata i republikanaca. Glas Amerike istraživao je šta bi se moglo podvesti pod pojam hrišćanskog nacionalizma.
Dva događaja i dva različita gledišta: "Savez za demokratiju" podržava sve religije, a “Putovanje za ponovno buđenje Amerike” treću godinu zaredom promoviše takozvani hrišćanski nacionalizam - tumačenje da su Sjedinjene Države hrišćanska zemlja što bi trebalo da održavaju i zakoni.
Dijan Bolindžer, učesnica skupa kaže da će rado da bude hrišćanski nacionalista.
“Jer šta možete da kažete protiv hrišćanstva? Pričaju o tome: pratim Boga ljubavi, pratim svoj život posle Isusa i volim svoju zemlju. MAGA, učini Ameriku ponovo velikom. Šta je loše u tome?", pita ona.
"Ništa", smatra republikanski predsednički kandidat Donald Tramp.
“Zajedno smo ratnici u pravednom krstaškom pohodu da zaustavimo piromane, ateiste, globaliste i marksiste. Povratićemo republiku kao jedan narod, pod Bogom, kao i slobodu i pravdu za sve”, rekao je Tramp.
Pristalica Trampa, Peti Kisindžer, ističe da je "naša zemlja izgrađena na hrišćanskim i judejskim vrednostima i principima. Tako su napisali Ustav."
Američki Ustav ne pominje hrišćanstvo. Umesto toga, omogućava slobodu veroispovesti. U Deklaraciji o nezavisnosti se kaže da je prava omogućio stvoritelj i pominje se “Bog prirode”.
Ipak, pastori sledbenici “Putovanja za ponovo buđene Amerike" navode da će propovedati glasanje za, kako navode, božanske kandidate. Demokrate upozoravaju da bi to predstavljalo kršenje ustavnog odvajanja crkve i države.
Meri Džo O Rurk, demokrata iz Montane, savetuje hrišćanske pastore da treba da razgovaraju sa svojim kongregacijama o tome šta znači sloboda i pravda za sve.
Drugi članovi Saveza za demokratiju su saglasni, dok pojedini pozivaju na potsećanje o Isusovim propovedima.
"Šta je Isus rekao? Šta je uradio? Jer te vrste poruka čija su nastojanja napadi na migrante, izazivanje patnje siromašnima i ranjivima je doslovce pokret antihrista”, kaže Džim Volis sa Univerziteta Džordžtaun.
U to se ubraja i tema abortusa.
Demokratska predsednička kandidatkinja Kamala Haris predložila je da "se saglasimo da ne moramo da se odreknemo religije ili uverenja da bismo se usaglaslili da vlasti ženama ne bi trebalo da govore šta da rade.”
Istraživanje Centra Pju ustanovilo je da skoro polovina Amerikanaca smatra da Biblija treba da utiče na američke zakone. Međutim, isto istraživanje je pokazalo da manji broj njih smatra da hrišćanstvo treba da bude zvanična državna religija.
