Ulazak Kosova u Savet Evrope (SE) i Rezolucija o Srebrenici bile su osnovne teme konferencije za medije koju je po povratku iz Njujorka i Ujedinjenih nacija održao predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Obraćajući se građanima u ponedeljak uveče on je rekao da su velike šanse da Priština uspe u nameri da postane članica SE, kao i da je cilj te operacije da se, kako je rekao, "podnose nove tužbe protiv Srba, srpskog naroda i srpske države".
Govoreći o Rezoluciji o Srebrenici, koja je prethodne nedelje bila u centru pažnje Ujedinjenih nacija, Vučić je rekao da donošenje tog dokumenta ima dva cilja - da se traži ratna odšteta od Srbije, kao i da se izvrši revizija postupka protiv već donete presude Međunarodnog suda u Hagu.
Kako je rekao, u Ujedinjenim nacijama je razgovarao sa predstavnicima 111 zemalja, istakao je da će se odluka donositi preglasavanjem, ali i da će ovo otvoriti "Pandorinu kutiju" i omogućiti pokretanje mnogih inicijativa za donošenje rezolucija o genocidu.
Vučić je dodao i da se očekuje da sednica Saveta bezbednosti UN bude održana 9. maja, a da rezolucija o Srebrenici i odluka o ulasku Kosova u Savet Evrope budu donete u istoj nedelji, od 10. do 16. maja.
Samo dan ranije predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je izašao sa neobičnom ponudom Sarajevu koja treba da dovede do razdruženja sa Federacijom BiH:
„Spreman sam da vam platim dve milijarde u deset godina, da vam dam obeštećenje, jer nema načina da živimo zajedno. Spremni smo da Potočare teritorijalno predamo vama”, rekao je Dodik.
Ministar spoljnih poslova BiH Elmedin Konaković je najavio da će tražiti isplatu ratne štete, kao i obnovu revizije presude protiv Srbije.
Komentarišući zbivanja u Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj, Aleksandar Popov, direktor novosadskog Centra za regionalizam ističe da je Dejtonski sporazum uspeo da zaustavi rat u BiH, ali i da nije uspostavio uslove za trajan i stabilan mir, što se, po njegovim rečima, 29 godina nakon potpisivanja ovog dokumenta jasno vidi.
Zapad nije zaustavio Dodika kad je mogao i kad je trebalo da ga zaustavi, kaže Popov i dodaje:
„Ako Dodik bude išao do kraja Zapad će morati da reaguje. A sad to - kakav će se scenario tu desiti ja to ne znam, ali Zapad kaže - mi smo spremni, imamo pojačan EUFOR. Međutim, moja je teorija i ja sam rekao da ukoliko dođe do toga da se upotrebi EUFOR, onda je đavo odneo šalu, znači da je politika doživela poraz i to može da izazove velike probleme. To znači da je pređena crta kada politika ne može da uradi ništa“, kaže sagovornik Glasa Amerike.
Analitičar i novinar Boris Varga povezuje najnovija zbivanja u Bosni i Hercegovini sa ratom u Ukrajini - kako kaže sa izbijanjem tog rata pokazalo se da je BiH jedna zapostavljena država, međunarodni protektorat o kojoj svet nije vodio računa:
„BiH je tretirana kao država koja ne može samostalno da se izgradi i ima visokog predstavnika. I međunarodna zajednica je trebalo da pomogne da izgrade institucije i da je izvede na evroatlantski put. Ali to se nije desilo i nije bilo ozbiljnijih izazova sve do izbijanja rata u Ukrajini. Sad je pomalo kasno da Zapad, EU i USA pribegavaju neki radikalnijim potezima i zato su oprezni i polako stvaraju okvir u kome bi se rešavala ta kriza“, kaže Varga u razgovoru za Glas Amerike.
Po njegovom mišljenju iako današnja situacija u BiH mnoge podseća na vremena sa početka devedesetih godina prošlog veka, iako, kaže Varga, situacija nije otišla tako daleko kao tada. Kako navodi, zbivanja na Zapadnom Balkanu mnogi nazivaju drugim ruskim frontom, jer to jako odgovara predsedniku Rusije Vladimiru Putinu.
„Međutim, smatram da tu nema vojnih potencijala. I Zapad se trudio da maksimalno razoruža taj region, pre svega Srbiju, kasnije i BiH, da stavi nekako u to protektoratsko stanje. Međutim, i RS je radila na tome da militarizuje svoje policijske snage koje na prvi pogled ne izgledaju da imaju potencijal za rat. Međutim, potencijal za ozbiljnu krizu i sukobe postoji. To bi bili kratkotrajni, možda veoma opasni i pogubni trenuci krize, ali sigurno da ne bi bili tih razmera kao što smo imali i prvoj polovini devedesetih godina“, ističe Varga.
O tome kakva je uloga Srbije i dokle će Beograd ići u zaštiti interesa Banjaluke, po mišljenju sagovornika Glasa Amerike, jako je teško govoriti. Aleksandar Popov podseća da je i sam predsednik Srbije Aleksandar Vućić na nedavnom sastanku sa liderima Republike Srpske izjavio da Srbija stoji uz RS, ali svoje interese neće braniti oružjem, već „diplomatijom dostojanstvom i zastavama“:
„Srbija mora da ima u vidu da je okružena NATO zemljama i da bez obzira na oružje koje nabavljaju i da se naoružavamo u velikoj meri - Srbija ne bi smela sebi da dozvoli još jednom da bude uvučena u ratne sukobe kao devedesetih“, ističe Popov.
Vučić igra dvostruku igru, smatra on i podseća na situaciju kada je RS najavila referendum o Danu RS, ali da je Dodik odustao od tog poteza na nagovor predsednika Srbije:
„I tu se igra igra dobrog i lošeg policajca. Vučić stalno ima tu mantru da on poštuje suverenitet BiH, međutim on ne samo da se ne ograđuje od Dodika, nego njegovi najbliži saradnici čak i Banjaluci promovišu srpski svet, gde treba da uđu na državnoj osnovi svi delovi zemalja u okruženju gde u većini žive Srbi. Tako da je to jedna prilično sinhronizovana i jedna i prilično opasna igra“, dodaje Popov.
I Boris Varga smatra da Beograd igra dvostruku igru, ali i da sadašnja SNS vraćaju u igru ciljeve i ideje radikala iz devedesetih godina i da je danas u igri priča o srpskom svetu:
„Mada to možda previše zvuči apstraktno, ali nikako nije manje opasno. To je jedna ideja koju Napredna stranka sprovodi istovremeno sa evroatlantskim integracijama, tako da smo mi jedno vreme imali mogućnost da postoji otvoreni Balkan, koji podržava maksimalno Vašington i Berlinski proces koji podržava Nemačka i EU. I sa druge strane potpuno tolerisanje nastajanja jednog takvog srpskog sveta, sad već to nazivaju srpsko-ruskog sveta, pošto se tu aktivno uključila i Rusija u podršku takve ideje i takve politike. Tako da svakako Srbija čeka koja će joj opcija biti bolja“, kaže Varga za Glas Amerike.
Kako smatra Varga, današnji naprednjaci su naučili lekciju na kojoj su pogrešili radikali i pokušavaju da politički, a ne oružjem realizuju svoje ciljeve.
„Ono što nisu uspeli tandem Milošević-Šešelj devedesetih oružjem i ratovima, Dačić i Vučić svakako polako realizuju. Što zbog svojih birača, pre svega oni uvek mogu da se pravdaju na Zapadu da je to samo retorika. Ali mi vidimo da to nije samo retorika. U slučaju Dodika to je ozbiljan izazov, možda najozbiljnija kriza od Dejtonskog sporazuma koju mi imamo“, zaključuje Varga.
Da li će Crna Gora podržati Rezoluciju o Srebrenici?
Njemački stručnjak za Zapadni Balkan i proširenje NATO Milan Nič saopštio je u ponedeljak da mu je, kako je naveo na društvenoj mreži X, crnogorski premijer Milojko Spajić rekao da “Crna Gora neće sponzorisati Rezolucije UN-a o genocidu u Srebrenici, ali će je podržati”.
Nič je napisao da je sa Spajićem razgovarao u Berlinu te da ga je, između ostalog, pitao i o potencijalnom crnogorskom sponzorisanju rezolucije UN-a o genocidu u Srebrenici.
Ovakav odgovor crnogorskog premijera dolazi nakon što prošle sedmice nije direktno odgovorio na pitanje da li će Vlada biti jedan od sponzora Rezolucije o genocidu u Srebrenici, navodeći da će “kosponzorisati infrastrukturu u Crnoj Gori”.
Crnogorska Vlada na posljednjoj sjednici nije odlučivala o inicijativi desetina NVO, intelektualaca i prozapadnih opozicionih političkih partija o sponzorisanju Rezolucije UN o sjećanju na genocid u Srebrenici, a predsjednik Crne Gore Jakov Milatović nedavno je poručio da je to “pitanje za Vladu”.
