Linkovi

Putin započeo peti predsednički mandat, zapadne zemlje bojkotovale inauguraciju


Ruski predsednik Vladimir Putin ulazi u svečanu salu tokom svoje inauguracije za novi mandat predsednika, na fotografiji ruske državne agencije Sputnjik, u Kremlju, Moskva, 7. maja 2024.
Ruski predsednik Vladimir Putin ulazi u svečanu salu tokom svoje inauguracije za novi mandat predsednika, na fotografiji ruske državne agencije Sputnjik, u Kremlju, Moskva, 7. maja 2024.

Vladimir Putin započeo je svoj peti šestogodišnji mandat u utorak kao ruski lider tokom blistave inauguracije u Kremlju, pošto je uništio svoje političke protivnike, pokrenuo razorni rat u Ukrajini i koncentrisao svu vlast u svojim rukama.

Već na funkciji skoro četvrt veka i lider Kremlja sa najdužim stažom još od Josifa Staljina, Putinov novi mandat ističe 2030, kada će po Ustavu imati pravo da se ponovo kandiduje.

Na ceremoniji u pozlaćenoj Velikoj kremaljskoj palati, Putin je stavio ruku na ruski Ustav i obećao da će ga braniti dok je to posmatrala gomila pažljivo biranih zvanica.

Otkako je nasledio predsednika Borisa Jeljcina u poslednjim satima 1999, Putin je transformisao Rusiju iz zemlje koja je izašla iz ekonomskog kolapsa u državu-pariju koja ugrožava globalnu bezbednost. Posle invazije na Ukrajinu 2022, što je postao najveći sukob u Evropi od Drugog svetskog rata, Rusija je pod oštrim sankcijama Zapada i obraća se za podršku drugim režimima poput Kine, Irana i Severne Koreje.

Sada se postavlja pitanje šta će 71-godišnji Putin raditi u narednih šest godina, kako u zemlji, tako i u inostranstvu.

Ruske snage sve više osvajaju Ukrajinu, primenjujući taktiku spaljene zemlje dok se Kijev bori sa nedostatkom ljudi i municije. Obe strane trpe velike gubitke.

Ukrajina je prenela bitku i na rusko tlo napadajući dronovima i raketama, posebno na pogranične regione. U govoru u februaru, Putin je obećao da će ispuniti ciljeve Moskve u Ukrajini i učiniti ono što je potrebno da "odbranimo naš suverenitet i bezbednost naših građana".

Ubrzo nakon svog dirigovanog reizbora u martu, Putin je sugerisao da je moguća konfrontacija između NATO-a i Rusije, i izjavio je da želi da napravi zonu razdvajanja u Ukrajini kako bi zaštitio svoju zemlju od prekograničnih napada.

Kod kuće, Putinova popularnost je usko povezana sa poboljšanjem životnog standarda običnih Rusa.

On je svoj mandat započeo 2018. obećavajući da će Rusiju uvesti u prvih pet globalnih ekonomija, obećavajući da bi trebalo da bude "moderna i dinamična". Umesto toga, ruska ekonomija se okrenula ka ratnoj osnovi, a vlasti troše rekordne iznose na odbranu.

Analitičari kažu da bi sada, nakon što je Putin obezbedio još šest godina na vlasti, vlada mogla da preduzme nepopularne korake podizanja poreza za finansiranje rata i pritiska na više muškaraca da se pridruže vojsci.

Na početku novog mandata ruska vlada se rutinski raspušta kako bi Putin mogao da imenuje novog premijera i kabinet.

Jedna ključna oblast koju treba posmatrati je Ministarstvo odbrane.

Prošle godine, ministar odbrane Sergej Šojgu bio je pod pritiskom zbog načina na koji vodi rat, a vođa plaćenika Jevgenij Prigožin pokrenuo je žestoke kritike na njegov račun zbog nedostatka municije za njegove privatne plaćenike koji se bore u Ukrajini. Kratki Prigožinov ustanak u junu protiv Ministarstva odbrane predstavljao je najveću pretnju Putinovoj vladavini.

Nakon što je Prigožin poginuo dva meseca kasnije u misterioznoj avionskoj nesreći, Šojgu je izgleda nadživeo te sukobe. Ali prošlog meseca, njegov štićenik, zamenik ministra odbrane Timur Ivanov, priveden je pod optužbom za podmićivanje usred izveštaja o rasprostranjenoj korupciji.

Neki analitičari navode da bi Šojgu mogao da postane žrtva rekonstrukcije vlade, ali bi to bio hrabar potez pošto rat još uvek besni u Ukrajini.

U godinama nakon početka invazije, vlasti su suzbijale svaki oblik neslaganja žestinom koja nije viđena još od sovjetskih vremena. Nema naznaka da će se ova represija ublažiti u novom Putinovom mandatu.

Njegov najveći politički neprijatelj, opozicioni lider Aleksej Navalni, umro je u arktičkoj kaznenoj koloniji u februaru. Drugi istaknuti kritičari su ili zatvoreni ili su pobegli iz zemlje, a čak i neki od njegovih protivnika u inostranstvu strahuju za svoju bezbednost.

Usvojeni su zakoni koji prete dugim zatvorskim kaznama za svakoga ko diskredituje vojsku. Kremlj takođe targetira nezavisne medije, grupe za ljudska prava, LGBTK+ aktiviste i druge koji se ne pridržavaju onoga što je Putin okarakterisao kao ruske "tradicionalne porodične vrednosti".

XS
SM
MD
LG