Ratni zločini se događaju svude gde je rat, ali se retko istražuju u stvarnom vremenu i u roku od nekoliko nedelja po izbijanju neprijateljstava, kao što je slučaj sa ruskom invazijom na Ukrajinu.
Posle kratkog oklevanja da se planeri invazije na Ukrajinu javno nazovu ratnim zločincima, SAD i evropski saveznici počeli su da daju eksplicitne izjave o svom viđenju događaja pre nego što se navršilo mesec dana od početka rata.
"Videli smo brojne kredibilne izveštaje o napadima u kojima se uopšte nije vodilo računa da li će biti pogođeni civili, i napadima gde su namerno gađani civili, kao i o drugim zločinima", rekao je prošle nedelje američki državni sekretar Entoni Blinken.
"Ruske snage uništavaju stambene zgrade, škole, bolnice, ključnu infrastrukturu, civilna vozila, tržne centre i kola hitne pomoći, pri čemu su hiljade nedužnih civila poginule ili su ranjene."
Istraga takvih navoda obično se obavlja kada pucnjava utihne, tako da istražitelji mogu da obiđu ratom razorena područja, sakupe dokaze, formiraju dokumentaciju, razgovaraju sa žrtvama, i potvrde da su zločini počinjeni.
Ali u slučaju Ukrajine, čak i obično oprezni Međunarodni krivični sud je stupio u akciju tokom prve nedelje. "Odlučio sam da otvorim istragu", objavio je tužilac MKS-a Karim Kan 28. februara.
Kanovu istragu mogućih ruskih ratnih zločina mora da odobri Pretpretresno veće Međunarodnog krivičnog suda, a čini se da na tom putu postoje brojne pravne i političke prepreke.
Poslednje sredstvo
U julu 1998. godine, više od 100 zemalja potpisalo je takozvani Rimski statut, kojim je stvorena međunarodna pravna institucija za istragu ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti na međunarodnom nivou. Takođe je predviđeno da se sudi pojedincima odgovornim za takve zločine.
Od početka rada u julu 2002, MKS je obradio 30 slučajeva, što je dovelo do 10 osuđujućih presuda, 35 naloga za hapšenje i četiri oslobađajuće presude. U okviru osuđujućih presuda, 17 pojedinaca se drži u zatvorskim centrima MKS-a u Holandiji.
Samo članice MKS, a ima ih 123, mogu da iznesu neki slučaj pred sud radi otvaranja istrage i procesuiranja zločina.
Ukrajina nije članica suda, niti su to SAD, Rusija i Kina.
Međutim, Ukrajina je prihvatila jurisdikciju MKS da istraži navode o ratnim zločinima na njenoj teritoriji.
"MKS je poslednje sredstvo", izjavio je Džamil Dakvar, direktor programa za ljudska prava u Američkoj uniji za građanske slobode (ACLU). Rekao je za Glas Amerike da sud reaguje nakon što se zaključi da zemlja u kojoj su se zločini odigrali nije spremna ili nema kapacitet da istraži ratne zločine i goni počinioce.
Američki zakoni čak ograničavaju načine na koji SAD mogu da podrže istrage MKS-a, podseća Aleks Vajting, profesor Pravnog fakulteta na univerzitetu Harvard.
"SAD su zapravo zauzele stav da postoje različiti načini da navodni ruski počinioci zločina odgovaraju, pozivajući se na ukrajinske zakone i mogućnost da se sudski procesi vode u skladu sa tim zakonom, zatim da slučajeve vode tužioci trećih država, i, na kraju, MKS", kaže Vajting za Glas Amerike.
Američki predsednik Džo Bajden je ruskog predsednika Vladimira Putina nazvao "ratnim zločincem" koji "ne sme ostati na vlasti".
Dvostruki standardi
U ovom trenutku, MKS ima 17 otvorenih istraga, pretežno u Africi i Aziji. Američka vlada se otvoreno protivi dvema istragama suda - u Avganistanu i Palestinskim teritorijama.
U Avganistanu, koji je država članica MKS, SAD su vodile svoj najduži rat u inostranstvu, skoro 20 godina. MKS ima dugi spisak zločina koje su navodno počinile zaraćene strane, uključujući američku vojsku i pobunjene talibane, nad avganistanskim civilima, počevši od 2003. godine.
Američka vlada je za vreme bivšeg predsednika Donalda Trampa čak uvela sankcija tužiteljki MKS Fatu Bensudi.
Više američkih administracija se protivilo istrazi navodnih zločina koje su izraelski vojnici počinili nad Palestincima.
"Mislim da se SAD i dalje vide kao licemerne u načinu na koji pristupaju Međunarodnom krivičnom sudu, jer kažu da sve dok se MKS ne bavi odgovornošću za naše sopstvene postupke, nemamo problem sa njegovim radom", ističe Dakvar iz ACLU.
On smatra da ta politika podriva rad suda. "Ili ste na strani međunarodne pravde, ili ste na suprotnoj strani", dodaje.
Bajdenova administracija je ukinula sankcije tužiteljki MKS koji je dobila zadatak da istraži zločine u Avganistanu, ali američka vlada kaže da se i dalje "snažno ne slaže sa postupcima MKS u odnosu na avganistansku i palestinsku situaciju."
Dakvar kaže da su SAD "zaista na rakrsnici zato što moraju da odluče na kojoj strani istorije i međunarodne pravde žele da budu."
Adut u pregovorima?
Lea Brilmajer, profesorka prava na Univerzitetu Jejl, kaže za Glas Amerike da nema načina da se Rusija navede da sarađuje sa sudom. "To su puke želje političara koji kažu da Rusija treba da se pozove na odgovornost zbog ratnih zločina u Ukrajini", kaže.
U principu, dodaje, samo poraženim liderima se sudi, kao što je bio slučaj sa nacističkim generalima i političarima kojima je suđeno u Nirnbergu posle Drugog svetskog rata. Ali malo je verovatno da će Rusija doživeti sudbinu Hitlerove Nemačke.
Dok su vodili rat u Ukrajini, ruski zvaničnici su vodili i pregovore sa predstavnicima Ukrajine i drugih zemalja.
Neki eksperti vide optužbe za ratne zločine protiv ruskog predsednika Vladimira Putina kao političku retoriku i mogući adut u budućim mirovnim pregovorima, više nego kao realističan pokušaj da se ruski zvaničnici i generali dovedu pred neku pravnu instituciju.
Oni primećuju da u kratkoj istoriji Međunarodnog krivičnog suda, nijedna svetska sila do sada nije istraživana ili joj je suđeno za ratove koje je vodila ili podržavala u drugim zemljama.
