Pacijenti iz svih delova sveta i dalje se suočavaju sa problemom nestašice lekova, dugo pošto je otklonjen zastoj u snabdevanju, koji je nastao za vreme pandemije kovida 19. Američki Senat traži rešenja dok neprofitne organizacije „uskaču“ da pomognu u pronalasku lekova koji nedostaju.
Toni Dezomits, koja se leči od raka jajnika, tokom života je vodila razne bitke. Penzionisana šefica policije grada Keri u Severnoj Karolini je takođe veteranka operacije “Pustinjska oluja” u Iraku. Sada, zemlja za koju se borila ne može da njenoj lekarki omogući lekove, koji su potrebni za tretman Toni.
“Ušla je u sobu sva rastresena i rekla - imam baš loše vesti. Sutra nećeš moći da dobiješ svoj karboplatin”, priča Teri.
Dezomits nije jedina - Univerzitet Jute je ustanovio da je prošle godine postignut rekord u nestašici lekova u Sjedinjenim Državama - nije bilo dovoljno zaliha 309 vrsta lekova. Većinu čine jeftini, takozvani generički lekovi kao što je karboplatin.
Lora Brej je na Floridi osnovala neprofitnu organizaciju “Anđeli za promene”, koja je posvećena pacijentima i radi na tome da okonča nestašicu lekova. Ona je pronašla karboplatin koji je bio potreban Toni Dezomits. Grupa snabdeva cele bolnice tako da njihovi administratori mogu da izbegnu donošenje teških odluka o svojim pacijentima.
“Šef za kupovinu, šef apoteke, načelnik za kliničke operacije sastaju se sa osobom zaduženom za etiku, otvaraju kartone i odlučuju - ko će da dobije lek, a ko neće. Eto to je naša trenutna strategija reagovanja na nestašicu lekova u Americi.”
Kongres je svestan problema. Pred jednim odborom svedočio je Stiven Šlajher, načelnik odeljenja za onkologiju bolnice u Tenesiju.
“Nismo mogli da lečimo po redovnom rasporedu 90% pacijenata koji je trebalo da prime taj lek”, ispričao je iskustva svog bolničkog sistema.
Stručnjaci smatraju da je za manjak kriva niska cena lekova. Evo kako to funkcioniše - generički lek koji se daje putem injekcije zahteva obimno testiranje i razvoj. Potrebni su precizni protokoli proizvodnje i odobrenje Uprave za hranu i lekove. A onda, dodaju stručnjaci, situacija na tržištu primorava ih da spuste cene tako da lek košta manje od flaše vode.
“Te niske cene smanjuju podsticaje i mogućnosti proizvođača da investiraju u kvalitet ili nove fabrike i laboratorije. Zato se proizvodnja izmešta u strane zemlje”, objašnjava Alan Koukel iz farmaceutske kompanije Civica RX.
To znači - u Indiju, a Uprava za hranu i lekove je nedavno blokirala uvoz nekih lekova zbog sumnje u kvalitet, i Kinu, koja je veliki snabdevač američkih lekova.
“Možemo da imamo pacijente, koji se leče od raka ili pedijatrijske pacijente ili druge koji nemaju potrebne lekove jer nam je neka zemlja jednostavno blokirala pristup tim lekovima. Ne oslanjamo se na druge zemlje da nam prave metke kada smo u ratu, a posebno se ne oslanjamo na zaklete neprijatelje”, kaže Stiven Šondelmajer sa Farmaceutskog fakulteta Univerziteta Minesote.
Havijer Besera je američki sekretar za zdravstvo, a njegova agencija je nadležna za lekove koji se izdaju na recept. Glas Amerike ga je pitao da li podržava domaću proizvodnju lekova.
“Apsolutno. A predsednik je bio veoma jasan po tom pitanju - gde god možemo, treba da imamo domaću proizvodnju”.
Na pitanje da li podržava podizanje cena generičkih injekcija, Besera je odgovorio: “Podržavamo razmatranje svih opcija koje se nađu na stolu. Jer - tržište ne funkcioniše kada je reč o tim lekovima”.
Sekretar Besera kaže da njegov sekretarijat radi sve što može dok ne dobije više ovlašćenja od Kongresa.
Ta ovlašćenja mogla bi da uključe davanje povlastica proizvođačima kako bi se nadomestio manjak.
Za to vrmee, Toni Dezomits je dobila dobre vesti. Njen rak je u remisiji, pošto je primala karboplatin, spasonosni lek čije su zalihe i dalje nedovoljne za sve.
