SAD počele su proces povlačenja iz Pariskog sporazuma i o tome formalno obavestile Ujedinjene nacije, saopštio je američki državni sekretar Majk Pompeo. Povlačenje će stupiti na snagu za godinu dana.
Predsednik Tramp je 1. juna 2017, saopštio da je doneo odluku o povlačenju iz Pariskog sporazuma, navodeći da se obećanjima koje su dale SAD nepošteno ekonomski opterećuju američki radnici, kompanije i poreske obaveznici.
"Sjedinjene Države su smanjile sve vrste emisije štetnih gasova, dok ujedno razvijamo ekonomiju i pružamo građanima pristup priuštivoj energiji. Naši rezultati govore sami za sebe: američka emisija zagađivača vazduha koji utiču na ljudsko zdravlje i životnu sredinu smanjena je za 74% između 1970. i 2018. Emisija gasova koji izazivaju efekat staklenika opala je za 13% u periodu između 2005. i 2017, dok je naša ekonomija porasla za 19 procenata", saopštio je sekretar Pompeo.
"Američki pristup uzima u ozbir realnost globalne energetske mešavine i koristi sve izvore energije i tehnologije na ekološiki ispravan i efikasan način, a to uključuje fosilna goriva, nuklearnu i obnovljivu energiju. U međunarodnim klimatskim razgovorima, nastavićemo da nudimo realističan i pragmatičan model - koji podržava veliki broj rezultata iz stvarnog sveta - pokazujući da inovacija i otvorena tržišta vode ka većem prosperitetu, smanjenoj emisiji i sigurnijim izvorima energije", navodi se u saopštenju.
Sekretar Pompeo istakao je da će Amerika nastaviti da radi sa globalnim partnerima da bi se ojačala "otpornost na uticaj klimatskih promena" i svet bio spreman da odgovori na prirodne katastrofe. Dodao je da će SAD, kao i ranije, nastaviti da se bave istraživanjem i inovacijama, i da jačaju ekonomiju, uz uporedo smanjenje emisije štetnih gasova, i zaključio da će nastaviti da "pružaju podršku prijateljima i partnerima širom planete."
Pariskim sporazmom, skoro 200 zemalja je postavilo nacionalne ciljeve za smanjenje ili kontrolu zagađenja. Sporazum je postignut 2015, uz veliko angažovanje SAD i Kine, i stupio na snagu 4. novembra 2016.
Prema odredbama sporazuma, nijedna zemlja nije mogla da se povuče u prve tri godine.
Udarac globalnoj borbi protiv klimatskih promena
Ako Tramp ne osvoji drugi mandat na izborima 2020, sledeći predsednik bi mogao da se vrati poštovanju dogovora za samo 30 dana, izjavio je Endru Lajt, bivši klimatski pregovarač u Stejt departmentu za vreme administracije baraka Obame, koji sada radi za neprofitni Institut svetskih resursa.
Lajt i drugi stručnjaci smatraju da bi povlačenje SAD, drugog najvećeg zagađivača ugljen dioksidom i najveće svetske ekonomije, nanelo štetu borbi protiv klimatskih promena.
"Globalni ciljevi ne mogu da se ispune ako svi ne obave svoj deo posla a SAD moraju da se uključe u igru", kaže Greg Marlend, profesor nauke o zaštiti životne sredine sa državnog univerziteta Apalača, koji je deo globalne mreže naučnika koji prate emisije ugljen dioksida na planeti. "Mi smo drugi najveći igrač. Šta se dešava u igri ako mi pokupimo loptu i odemo kući?"
Neko drugi, možda najveći zagađivač - Kina, će preuzeti lidersku ulogu u globalnoj borbi, kaže Džejk Džejkobi, ekonomista Masačusetskog instituta tehnologije koji je ko-osnivač Zajedničkog programa nauke i politike globalnih promena na tom univerzitetu.
"Kazna za SAD nije ekonomski gubitak. Kazna je - sramota, zato što je diskreditovano američko liderstvo", ističe Džejkobi.
Klimatske promene, koje izaziva sagorevanje uglja, nafte i gasa, već je dovelo do toga da se svet zagrejao za jedan Celzijusov stepen od kraja 1800-ih, zbog čega je došlo do masovnog topljenja leda na globalnom nivou, ekstremnih vremenskih uslova i promene u hemijskom sastavu okeana. Naučnici predviđaju da će se stanje, do kraja veka, još pogoršati, u zavisnosti od toga koliko se ugljen dioksida otpusti u atmosferu, i temperature će porasti za nekoliko stepeni a nivo okeana za skoro jedan metar.
Tramp od 2017. obećava da će se povući iz Pariskog sporazuma i često pogrešno predstavlja uslove sporazuma, koji su dobrovoljni. U oktobru ga je nazvao ogromnim transferom bogatstva sa Amerike na druge zemlje i rekao da je sporazum jednostran. Međutim, to nije tačno, kažu stručnjaci.
Na primer, američki cilj, koji je postavila Obamina administracija, bio je da se emisija ugljen dioksida smanji do 2025. za 26 do 28% u poređenju sa nivoima iz 2005. To znači oko 15% u poređenju sa nivoima iz 1990.
Cilj Evropske unije je da smanji zagađenje emisijom ugljen dioksida do 2030. za 40% u odnosu na nivoe iz 1990, što je veće od američkog obećanja, ističe Rob Džekson, sa Univerziteta Stenford, deo grupe naučnika koji prate emisiju ugljen dioksida širom sveta. Britanija je već nadmašila taj cilj.
"Američko učešće u sporazumu nije porez za američke građane i nema velikog prenosa bogatstva", ističe Najdžel Pervis, koji je bio glavni klimatski pregovarač Stejt Departmenta u administracijama Bila Klintona i Džordža W. Buša. "Sporazum, zapravo, ne obavezuje nijednu zemlju na bilo kakve finansijske isplate."
Formalni izlazak iz Pariskog sporazuma je loš, ali je u ovom trenutku, posle višegodišnje retorike, više simboličan, kaže Kim Kob, naučnica fakulteta Džordžija Tek. Kaže da je više brinu Trampove druge akcije, kao što je borba protiv strožih standarda o emisiji štetnih gasova i dozvoljenoj kilometraži automobila koju je uvela Kalifornija, ili ukidanje regulative o elektranama na ugalj.
Prema najnovijim projekcijama federalne Administracije za informacije o energetici, SAD nisu na putu da ispune svoje obaveze iz Pariskog sporazuma.
