Američki vojnik Trevis King, koji je pobegao u Severnu Koreju u julu, na putu je kući pošto ga je Severna Koreja proterala u Kinu.
Severnokorejska državna novinska agencija KCNA saopštila je da je King izbačen nakon što je priznao da je ilegalno ušao u tu zemlju jer je bio „razočaran neravnopravnim društvom u SAD“.
Američki zvaničnici, pozivajući se na američke diplomatske predstavnike koji su videli Kinga kada je odlazio is Kine, rekli su novinarima da je dobrog zdravlja i raspoloženja i da je "veoma srećan" što ide kući. Razgovarao je sa porodicom nakon što ga je Pjongjang oslobodio.
Oslobođen je posle višemesečne intenzivne diplomatije, rekli su američki zvaničnici i dodali da Severnoj Koreji nisu ponuđeni ustupci u zamenu za Kinga.
"Ovaj incident pokazuje da je veoma važno držati linije komunikacije otvorenim čak i kada su odnosi napeti, i da to može da pruži rezultate", rekao je jedan visoki zvaničnik administracije.
Švedska vlada preuzela je Kinga u Severnoj Koreji i dovela ga do granice sa Kinom, gde je predat Amerikancima, rekli su američki zvaničnici i zahvalili se Švedskoj i Kini.
Odluka o proterivanju sadržana je u konačnim rezultatima istrage o Kingovom julskom begu preko granice koje je objavila KCNA. Prošlog meseca ova novinska agencija objavila je preliminarne informacije iz istrage kako je King želeo da nađe utočište u Severnoj Koreji ili negde drugde zbog maltretiranja i rasne diskriminacije u vojsci.
„King je priznao da je nezakonito upao na teritoriju DNRK jer je gajio loše osećanje protiv neljudskog maltretiranja i rasne diskriminacije u američkoj vojsci i bio je razočaran neravnopravnim društvom SAD“, objavila je KCNA.
DNRK je skraćenica za zvaničan naziv države - Demokratska Narodna Republika Koreja.
Vlasti su odlučile da proteraju Kinga u skladu sa zakonskim propisima, saopštila je KCNA, ali nije precizirala kako, kada i gde će biti proteran.
Stejt department i Bela kuća nisu bili odmah dostupni za komentar. Američke snage u Koreji i Komanda Ujedinjenih nacija nisu odmah odgovorile na zahteve za komentar.
King je iznenada upao iz Južne Koreje na teritoriju Severne Koreje 18. jula dok je bio u civilnom obilasku Zajedničke bezbednosne zone na utvrđenoj granici.
Bilo je nekoliko pokušaja američkih vojnika stacioniranih u Južnoj Koreji da dezertiraju ili prebegnu u Severnu Koreju, ali je Kingova odluka o proterivanju stigla relativno brzo: drugi su proveli godine pre nego što su pušteni iz zemlje.
Džonatan Frenks, portparol Kingove majke Klodin Gejts, rekao je: ""Gospođa Gejts će uvek biti zahvalna američkoj vojsci i svim njenim partnerima zbog dobro obavljenog posla".
Kingov ujak, Majron Gejts, rekao je za ABC Njuz u avgustu da je njegov nećak iskusio rasizam u vojsci i da nakon što je proveo neko vreme u južnokorejskom zatvoru, nije zvučao dobro.
King će biti prebačen u vojno-medicinski centar u Teksasu.
King, koji se pridružio američkoj vojsci u januaru 2021, suočio se sa dve optužbe za napad u Južnoj Koreji. Izjasnio se krivim za jedan slučaj napada i uništavanja javne imovine, pošto je oštetio policijski automobila tokom svađe sa Korejcem, prema sudskim dokumentima. Trebalo je da se suoči sa dodatnim disciplinskim merama kada se vrati u Sjedinjene Države.
King je završio izdržavanje vojnog pritvora i američka vojska ga je prevezla na aerodrom da bi se vratio u matičnu jedinicu u Sjedinjenim Državama. Umesto toga, napustio je aerodrom i pridružio se obilasku graničnog područja, gde je pretrčao uprkos pokušajima južnokorejskih i američkih stražara da ga zaustave.
Lim Eul-Čul, profesor severnokorejskih studija na južnokorejskom univerzitetu Kjungnam, rekao je da je Pjongjang mogao da oseti da je bilo kakva diplomatska i propagandna vrednost u zadržavanju Kinga nadjačana verovatnim pritiskom SAD sa kojim će se suočiti.
„Čini se verovatnim da Severna Koreja u njemu vidi malu vrednost kao kontrameru američkoj kampanji za ljudska prava protiv njih, naglašavajući rasna pitanja u Americi“, rekao je on.
„Odluka bi takođe mogla da znači da bi politički teret njegovog dugoročnog pritvora bio veći od bilo kakve političke koristi koju bi ona mogla doneti”.
