Dolazak 85 američkih vojnika na misiju obuke u Jemeniji izazvao je oštru negativu reakciju ruske vlade, koja sa tom zemljom već dugo ima vojni savez, preko Organizacije za kolektivnu sigurnost.
Američko osoblje boravi u Jermeniji na vežbi pod nazivom Igl partner (Eagle Partner), tokom koje će trenirati sa 175 pripadnika 12. jermenske mirovne brigade.
Cilj je priprema jermenske vojske za procenu sposobnosti je da se usklade sa NATO standardima ukoliko budu raspoređni kao pripadnici mirovnih snage. Ta procena bi trebalo da usledi kasnije ove godine.
Desetodnevna vežba će se održati na poligonima u blizini jermenske prestonice Jerevana. Američke snage uključuju i pripadnike 101. vazdušno-desantne divizije i Nacionalne garde Kanzasa.
Napet trenutak
Američki vojnici stigli su u Jermeniju u trenutku kada su u regionu pojačane napetosti.
Jermenija i njen istočni sused Azerbejdžan su u prethodnih nekoliko decenija vodili dva rata, oko sporne teritorije Nagorno-Karabah, naseljene većinskim jermenskim stanovništvom, a koja se nalazi unutar sadašnjih međunarodno priznatih granica Azerbejdžana.
Poslednji sukob dogodio se 2020, a okončan je mirom uz posredstvo Rusije, koji je tada zahtevao da Jermenija vrati zauzetu zemlju Azerbejdžanu. Uprkos takvoj odluci, veliki deo Nagorno-Karabaha ostao je pod kontrolom projermenske separatističke Vlade.
Prekid vatre uključivao je postavljanje 2000 ruskih vojnika u području poznatom kao koridor Lačin, koji povezuje Jermeniju sa Nagorno-Karabahom. Prisustvo ruskih trupa na koridoru trebalo je da omogući ljudima u Nagorno-Karabahu pristup Jermeniji, kao i da zadrži otvorenu liniju snabdevanja.
Međutim, prošlog decembra je azerbejdžanska Vlada zatvorila puteve, prekinuvši lanac snabdevanja i stvorivši ono što Jermenija opisuje kao humanitarnu krizu u regionu. Mnogim konvojima pomoći praktično je zabranjen ulazak u region, a ruske snage nisu intervenisale, što je razbesnelo jermensku vladu.
Azerbejdžan je negirao da namerno prekida snabdevanje Nagorno-Karabaha, tvrdeći da karavani pomoći prevoze krijumčarenu robu i da su zamišljeni "kao provokacija".
Slabljenje veza sa Rusijom
Prošle nedelje, sa najavom dolaska američkih trupa, jermenski premijer Nikol Pašinjan je u intervjuu za jedan italijanski list kritikovao Rusiju, rekavši da Moskva nije uspela da osigura bezbednost Jermenije. On je optužio rusku Vladu da se udaljila od odgovornosti u regionu Južnog Kavkaza.
"Bezbednosna arhitektura Jermenije bila je 99,99 odsto povezana sa Rusijom, uključujući i nabavku oružja i municije", naveo je Pašinjan za list La Republika. "Ali danas vidimo da samoj Rusiji treba oružje i municija. I u ovoj situaciji je razumljivo da čak i ako to želi, Ruska Federacija ne može da zadovolji bezbednosne potrebe Jermenije".
Pašinjan je dodao: "Ovaj primer treba da nam pokaže da je zavisnost od samo jednog partnera u bezbednosnim pitanjima strateška greška".
Odgovor Moskve
Nakon Pašinjanovih komentara, njegova Vlada je takođe preduzela korake ka ratifikaciji sporazuma o osnivanju Međunarodnog krivičnog suda, tela koje je optužilo ruskog predsednika Vladimira Putina za ratne zločine zbog akcija preduzetih tokom invazije njegove zemlje na Ukrajinu.
MKS je osnovan 2022. godine, nakon što ga je ratifikovalo 60 zemalja. Od tada, desetine drugih zemalja su takođe ratifikovale ili pristupile sporazumu. Ako bi se Jermenija pridružila, to bi bila 124. zemlja koja se pridružila.
Pored toga, premijerova supruga je posetila ukrajinsku prestonicu Kijev u okviru misije pomoći.
Ruska vlada pozvala je ambasadora Jermenije u Kremlj, kako bi "oštro protestovala" zbog komentara premijera i akcija njegove Vlade.
U saopštenju od petka, rusko Ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da je "jermensko rukovodstvo preduzelo niz neprijateljskih koraka poslednjih dana, uključujući pokretanje procesa ratifikacije Rimskog statuta Međunarodnog krivičnog suda, putovanje premijerove supruge Ane Hakobjan u Kijev radi isporuke humanitarne pomoći nacističkom režimu i održavanja vojnih vežbi na jermenskoj teritoriji uz učešće Sjedinjenih Država".
U komentarima u nedelju, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je dodao da izgleda "čudno" da Jermenija ugošćuje američke trupe kada je u poslednje dve godine odbila da učestvuje u vežbama sa još pet članica Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti.
"Ne verujem da će to biti dobro za bilo koga, uključujući i samu Jermeniju", rekao je Lavrov tokom brifinga u nedelju. "Gde god Amerikanci dođu, to uvek znači nevolje", dodao je Lavrov.
U ponedeljak je portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao da Kremlj u procesu pokušaja da "uvidi smisao" u akcijama Jermenije.
"U kontekstu nespremnosti Jermenije da održi vežbe sa ODKB i njenog najnovijeg plana da bude domaćin zajedničke vežbe sa SAD, za nas su to možda odluke koje će zahtevati našu detaljnu analizu kako bismo razumeli zašto je Jermenija odlučila da uradi ovo i koji su njeni ciljevi", rekao je Peskov.
Zabrinutost zbog sukoba
Pašinjanova Vlada je takođe upozorila da se azerbejdžanske trupe gomilaju na granicama Jermenije - što Azerbejdžan poriče - i da traži međunarodnu pomoć u nastojanju da se ponovo otvori dijalog između dve zemlje.
Proteklih dana, Pašinjan se obratio liderima više zapadnih zemalja, uključujući Sjedinjene Države, Francusku i Nemačku, tražeći pomoć u sklapanju sporazuma sa Azerbejdžanom.
Pašinjan je u ponedeljak razgovarao sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, bliskim saveznikom Azerbejdžana. U medijskim izveštajima se navodi da su njih dvojica razgovarali o načinima za smanjenje tenzija u regionu. Dan ranije, Erdogan je osudio izbore koje je održala separatistička vlada u Nagorno-Karabahu.
Rutinska obuka
Američka vojska je operaciju "Igl partner" okarakterisala kao normalnu vežbu - vežbu koja je proširila dugogodišnji odnos jermenske vojske sa Nacionalnom gardom Kanzasa.
"'Igl partner' je vitalna prilika za naše vojnike iz naše dve zemlje da izgrade nove odnose na taktičkom nivou i da povećaju interoperabilnost za mirovne operacije", rekao je u saopštenju pukovnik Martin O’Donel, portparol američke vojske za Evropu i Afriku. "Takođe se nadovezuje na 20-godišnji odnos koji je Nacionalna garda Kanzasa gajila sa Jermenijom".
