Na naslovnoj stranici novog broja magazina „Inside New Orleans“ koji promoviše lokalne umetnike ali i biznise u Nju Orleansu u Luizijani, nalazi se slika Zane Ranđelović Braun - umetnice poreklom iz Srbije. Bio je to još jedan uspeh za slikarku čiji su radovi bili veoma traženi za vreme pandemije koronavirusa.
Snežana - Zana - Ranđelović Braun živi u Nju Orleansu 12 godina. Rođena u Boru, posle studija pejzažne arhitekture u Beogradu preselila se u Ameriku, i u Nju Orleansu završila studije dizajna, enterijera i umetnosti. Na njenim slikama su često figure žena iz čijih glava izbijaju latice cveća. Kako kaže - te figure ne predstavljaju određenu osobu već reprezentaciju ženske energije.
"Ideja, ako mora da se svede na verbalni momenat, je da smo svi malo sludjeni impuslima koje dobijamo spolja, i da smo vrlo često zbunjeni u traženju sebe i pravih odgovora na životne situacije. Iskustveno sam došla do toga, a kasnije to izražavam i kroz slikarski momenat, da su u stvari svi odgovori u nama, i samo treba da se okrenemo iznutra i pogledamo, da zatvorim spoljašnje oči a otvorimo ih iznutra. I kada pogledamo sebe iznutra, svhatićemo kuda želimo da idemo, šta želimo da radimo i to je momenat kada procvetamo, kad to izađe iz nas. To je ideja slika iz serije 'Flowerhead state of mind' (cvetno stanje uma)", kaže za Glas Amerike slikarka iz Nju Orleansa.
Dok je pandemija koronavirusa bila teško vreme za umetnike, senzibilitet Zaninih radova je naišao na potražnju koja je i nju iznenadila.
"Prvih par nedelja su meni, kao i ostalima, bili stanje šoka. Nisam imala nikakvu želju da se kreativno izrazim, iskreno - bila sam u strahu od ekonomske budućnosti, nisam očekivala da će u ovakvom stanju opšteg svetskog šoka iko misliti o umetnosti. Međutim, prevarila sam se i to sam videla posle prvih nekoliko nedelja, kada sam počela da dobijam ogromnu količinu poruka. To je bilo onako kao da si pucnuo prstima, svi su počeli da se raspituju za slike i da li je nešto već dovršeno i ja sam onda shvatila da se ljudi u kriznim situacijama okreću lepim stvarima, koje ih ispunjavaju i ne opterećuju, a to je priroda – mnogi su se okrenuli sađenju i presađivanju biljaka - i eto tako i umetnost. Ljudi su želeli da ulepšaju prostor i oplemene svoj život u jednoj tako bezilaznoj situaciji".
Jedna od njenih slika sada se nalazi na naslovnici novog broja magazina Inside New Orleans.
"To je lokalni magazin iz Nju Orleansa, publikacija koja se osvrće na najrazličitije teme, ali uvek u centralnom delu ima umetnost, što je sastavni deo Nju Orleansa i deo života ovde", objašnjava umetnica.
Izdanje za april i maj bilo je posebno posvećeno ženama u biznisu i promovisalo žene - lidere iz različitih poslovnih okruženja.
"Tako su i mene negde prepoznali kao lidera u svetu umetnosti što je netipično sagledavanje za jednog umetnika, međutim bila sam oduševljena kada su me kontaktirali, uradili smo lep intervju i da - ta slika je na naslovnoj strani".
Magazin je Zanu nazvao uspešnom umetnicom, ali i vlasnicom biznisa. U ovom slučaju, biznis je - njen brend, jer se sama bavi propratnim poslovima promocije i prodaje svojih radova. Iako najviše uživa u tome da se osami i slika, uz povremene izlete u vajarstvo i glumu, morala je da nauči da izadje iz svoje zone komfora i promoviše svoj rad. Naučila je da je u Americi biznis - strana umetnosti.
"To je strana o kojoj se manje priča, nekako je manje lepa strana umetnosti i ja definitivino tu stranu nisam ni sagledala, ni pomislila na nju davnih dana kada sam se upustila u sve ovo, ali brzo se nauči da je to posao kao i svaki drugi. Osnovna stvar je kreacija koja izađe iz vas ali mora da se proprati pozadinski iz različitih ekonomskih aspekata, ne mogu reći menadžerskih ali možda marketinških. Ne poznajem umetnika, u ovom slučaju slikara, koji radi i uspešno se bavi poslom a da ne radi te pozadinske stvari, sam ili uz nečiju pomoć. U moj slučaju sam ja više 'one person show' - tako da se dovijam i svakodnevno učim tim pozadinskim aspektima".
Umetnicima čijoj promociji ne posreduju galerije i muzeji danas pomaže internet, kao most koji ih direktno povezuje sa publikom i kolekcionarima.
"Društveni mediji su fenomenalna stvar za bilo koju vizuelnu umetnost i to je alatka koja, ako se koristi dobro a ne preterano, može da donese puno toga. Osim na društvenim medijima moje slike mogu da se vide na mom vebsajtu. Imam nekoliko izložbenih prostora u Americi a par puta su moji radovi bili izloženi u muzeju umetnosti u Nju Orleansu, našoj NOMA-i".
Snežanini pratioci na društvenim medijima znaju i ko su dve zvezde njenog studija - njen sin Luka i kornjača Lola. Odavno planira veću izložbu ali ne uspeva da naslika dovoljno da bi, kako kaže, imala kvalitetno slikarsko telo koje bi moglo da bude izloženo.
"Sreća je što čim završim sliku ili dve one se odmah prodaju što je odlično, ali sa druge strane, ja sam majka jednog sada sedmogodišnjeg dečaka i to sve treba propratiti i to mi je najveći prioritet".
Snežanin sin rođen je u braku sa Afroamerikancem. Prošlog leta, ona je za Glas Amerike pričala o svojim iskustvima podizanja dečaka mešovite rase u vreme dok su u Nju Orleansu kao i drugim većim gradovima trajali protesti na kojima je tražena rasna jednakost. Da li misli da se nešto promenilo od tada?
"Ja lično ne mislim da se mnogo toga promenilo. Mislim da je dobro što je došlo do tih razgovora, protestnih šetnji, mislim da je takav smer definitivno potreban društvu. Međutim, kao što sam rekla prošli put, ja ne očekujem brze promene i promene ovog kapaciteta se ne mogu dogoditi tako brzo. I dalje se skoro svakodnevno susrećemo sa problemima, ali vidim možda malo razvijeniju svest i neki manji pomak".
Za sada, dok se dubinski društveni problemi polako rešavaju, bar se pandemiji nazire kraj.
"Nju Orleans je vrlo živahan grad i vrlo ozbiljno je shvatio pandemiju. Do skoro smo bili poprilično zatvoreni ali mislim da u sekundi kada je proglašena faza tri otvaranja, sve se slilo na ulice. Imamo sreće da je vreme vrlo lepo i omogućena su druženja napolju, tako da sve vrvi u parkovima i na ulicama".
To zvuči kao pogodno okruzenje za „cvetno stanje uma“.
