Slobodna trgovina, odnosno ideja o međunarodnoj trgovini sa malim brojem restrikcija i niskim carinama, mogla bi da bude gubitnik u administraciji novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa. Sporazum o Transpacifičkom partnerstvu (TPP) verovatno neće biti odobren u američkom kongresu, dok bi o NAFTA-i, sporazumu iz 1994, sa Meksikom i Kanadom, mogli da se vode novi pregovori. Američki evropski partneri strahuju da Sporazum o trgovinskom i investicionomn partnerstvu izmedju EU i SAD takodje nema budućnost. Analitičari krive protekcionističku retoriku tokom žestoke izborne kampanje za rastuće raspoloženje protiv spoljne trgovine.
Sporazum o trans-pacifičkom partnerstvu 12 zemalja koje čine 40 odsto svetske proizvodnje izgleda neće biti usvojen pod administracijom Donalda Trampa, a evropski partneri vide sličnu sudbinu i za njihov sporazum sa Sjedinjenim Državama.
„U stvari ne znamo šta će se desiti. Postoje jaki razlozi za uverenje da će doći do pauze u pregovorima o TTIP-u, sproazumu o trgovinskom i incvesticionom partnerstvu sa SAD, pošto on nije među prioritetima nove administracije“, kaže Sesilija Malstrom, komesarka za trgovinu EU.
Tokom izborne kampanje Donald Tramp je rekao da će otkazati loše trgovinske sporazume, poput NAFTA-e za koju je tvrdio da je odgovorna za gubitak miliona radnih mesta u SAD.
Međutim, analitičar Vilijam Galston kaže da je, uprkos nedostacima, NAFTA pomogla da se stvori lanac snabdevanja, koji je američku automobilsku industriju učinio najkonkurentnijom na svetu.
„Ukoliko bi te veze bile narušene to bi imalo ozbiljne posledice. A, nemam utisak da bi to to vratilo izugubljena radna mesta u auto industriji u SAD.“
S druge strane, Džef Kingston, direktor azijskih studija na Univerzitetu Templ u Japanu, smatra da otkazivanje trgovinskih sporazuma, posebno onog sa azijskim zemljama predstavlja propuštenu priliku.
„U Aziji već postoji zabrinutost o tome da li su SAD pouzdani saveznik. Izbor Trampa će pojačati tu zabrinutost i strahovanja. Mislim da će to značiti i znatan pad američkog uticaja u Aziji“.
Peking je predupredio Trampove pretnje o podizanju tarifa na kineske proizvode upozorenjem o mogućem trgovinskom ratu i sugestijom da bi Kina mogla da otkaže narudžbine za američke avione i da nametne strožije regulative američkim kompanijamma koje posluju u Kini.
„Ideja da je to jednosmerna ulica i da možemo da pretimo Kini, a da Kina neće uzvratiti - suviše uporošćava stvari“, dodaje Vilijam Galston iz Instituta Brukings i upozorava da će, ako SAD ne preuzmu vođstvo u Aziji - to učiniti Kina i da u tom slučaju ishod neće biti po volji Vašingtona.
Kina, koja je druga po veličini ekonomija na svetu, nastoji brzo da popuni vakuum, i na upravo okončanom samitu foruma za azijsko-pacifičku ekonomsku saradnju u Peruu predložila je stvaranje sopstvene zone slobodne trgovine.
