Afera Krušik se vraća u žižu posle pada aviona punog naoružanja

Iako je od pada vojnog transportnog aviona u Grčkoj prošlo nekoliko dana – novi detalji o tom događaju svakodnevno isplivavaju i bacaju novo svetlo na celu priču. Prema nalazima istraživačkog portala CINS, školske i svetleće mine koje su - prema tvrdnjama srpskih vlasti - bile namenjene Bangladešu, proizvedene su u valjevskom Krušiku, kaže u razgovoru sa Glas Amerike novinarka CINS-a Dina Đorđević:

“Mi smo prvog dana dobili informaciju da je to oružje srpske proizvodnje, ali niko nije pominjao ko proizvodi – Krušik nije jedina fabrika koja proizvodi, ali stručnjaci i fotografije koje smo videli sa lica mesta u stvari ukazuju da je reč o minama iz Krušika. I ova priča kada se stavi u kontekst sa tim da se sama kompanija koja je izvozila oružje povezuje sa Slobodanom Tešićem, poznatog iz afere Krušik, ova informacija - da je oružje iz Krušika - kada se jasno i glasno kaže, stavlja sve to u jedan 'pazl' i čini nam se da ona afera koja je bila pre korone da negde sad opet dobija svoju pažnju u medijima i sve negde insinuira da se trgovina oružjem odvija na isti način kao što se odvijala i kada je bila u jeku afera Krušik”.

Ne propustite:

Obnovljeni razgovori o kontroli trgovine oružjem

Đorđević podseća i na otkrića uzbunjivača Aleksandra Obradovića, koja su svojevremeno šokirala javnost i naterala vlasti u svojevrsnu defanzivu. Sada se na mala vrata cela ta afera zahvaljujući padu aviona u Grčkoj ponovo vraća u žižu:

“Zbog pandemije afera Krušik je otišla u zapećak i zaboravili smo na uzbunjivača Aleksandra Obradovića koji je sve to pokrenuo i otkrio i čini mi se da će ova nezgoda i udes opet da pokrenu tu temu, da će možda ovo da alarmira institucije, domaće i međunarodne, da se pozabave ovim pitanjem”.

Prema rečima sagovornice Glasa Amerike teško je na osnovu do sada raspoloživih informacija reći da li je Bangladeš bila krajnja destinacija, ali se nametnulo jedno drugo pitanje koje će možda biti predmet domaćih i međunarodnih istraga – reč je o tome da li pojedine privatne firme imaju privilegovan položaj u trgovini oružjem i da li se na taj način nanosi šteta državi:

“Tako da u ovom trenutku nije samo u pitanju da li neka privatna firma trguje – to nije ilegalno, nije nezakonito, ovde se sad postavlja pitanje da li onaj lanac koji je postojao u aferi Krušik da li on i dalje postoji i da li se trgovina u stvari odvija na isti ili sličan način kao što je to bilo ranije”.

Iako sagovornici CINS-a ističu da prevoz ruskim avionima Antonov spada u jeftinije oblike transporta, Aleksandar Milovanović, bivši radnik Jugoimport SDPR-a, državne firme koja se bavi prometom naoružanja i vojne opreme, tvrdi da je najsumnjivije upravo to što je za prevoz školskih mina korišćen najskuplji, avionski prevoz:

Ne propustite:

Srbija u raljama trgovaca oružjem, nove sankcije zavise od reakcije vlasti

“Te školske mine pod jedan nisu urgentna stvar, pod dva – najjeftinije je ići brodom, i pod tri – do sada u zadnjih 20 godina od kako je Srbija radila sa Bangladešom svi prevozi su išli brodom. I sad odjedanput se tu pojavljuje neki avion, koji je inače najskuplji transportni prevoz za oružje. Ruta sama od Beograda do Dake košta 400 do 500 hiljada dolara. A sama ekonomska opravdanost same te priče apsolutno nije realna. Zašto? Zato što te školske mine su četiri puta jeftinije nego normalne mine”.

Kako smatra Milovanović posebno je problematično pojavljivanje imena trgovca oružjem Slobodana Tešića, koji se nalazi na crnoj listi Sjedinjenih Država, i što je Tešić, kako piše portal Arms Watch, upravo izvozio naoružanje i u Ameriku:

“To je, mislim, ozbiljan problem za američku administraciju, jer sama činjenica da čovek koji se nalazi na crnoj listi i da lica koja su povezana sa njim, i firme koje su povezane sa njim se takođe nalaze na crnoj listi i dalje rade sa Sjedinjenim Američkim Državama. Ja ne znam kako to funkcioniše u SAD, ali ja mislim da bi oni trebalo da se poprilično ozbiljno pozabave tim”.

Ne propustite:

SAD uvele sankcije devetorici srpskih državljana u vezi sa trgovinom oružjem

Milovanović, koji je od 2003. godine do 2018. godine radio u Odeljenju za bezbednost državnog preduzeća Jugoimport SDPR, ukazuje i na to da se u medijima pojavljuju napisi o povezanosti Tešića sa firmom “Valir”, koja stoji iza posla sa Bangladešom. Najsumnjiviji je, kako smatra sagovornik Glasa Amerike, brzi uspon firme i veliki poslovi koje je “Valir” dobio tokom kratke istorije poslovanja:

“Meni je definitivno jasno da je nemoguće da firma koja je osnovana krajem 2019. i početkom 2020. godine odjedanput ima u 2021/22 promet skoro 55 miliona. Postoji i spisak koje su to zemlje, interesantne su zemlje inače, ima čak i Amerike, ima i Azerbejdžana, tako da nisam ja baš siguran da ovakva firma koja traje godinu dana može od odjedanput uđe u jedan mod, da bude uspešnija skoro i od Jugoimport SDPR-a na godišnjem nivou”.

Konačno, kako smatra Aleksandar Milovanović, politički vrh Srbije je brzo reagovao kako bi pokušao da skrene pažnju javnosti sa slučaja trgovine oružjem i pada aviona u Grčkoj. Samo u tom kontekstu treba posmatrati aferu “Jasenovac” koja je odmah otvorena u medijima, dodaje on:

“Na osnovu onoga što smo videli u poslednja 2-3 dana možemo da zaključimo da je Aleksandar Vučić upotrebio sve svoje resurse kako bi probao da spusti ovu temu, da minimalizuje ovu temu. Pokrenuta je priča oko Jasenovca, klasičan dupli pas između njega i Plenkovića. To se inače dešavalo u prošlosti vrlo često, SNS i HDZ su u odličnim odnosima”, kaže Milovanović.

Nedvosmisleno je da je slučaj srušenog ukrajinskog aviona vratio u žižu aferu Krušik i otkrića uzbunjivača Aleksandra Obradovića.

“Suština je da se u aferi Krušik ništa nije promenilo i da će ta afera da dobije novi sjaj”, kaže na kraju novinarka CINS-a Dina Đorđević.