Samo što je stupio na tlo Srbije, 30. oktobra prošle godine, beloruski aktivista Andrej Gnjot uhapšen je na beogradskom aerodromu, na osnovu crvene poternice Interpola, koju su za njim izdale beloruske vlasti. Gnjot u razgovoru za Glas Amerike tvrdi da iza poternice stoji, kako ga označava, diktatorski režim predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka, kojem će on biti isporučen ukoliko vlasti u Srbiji ostanu pri stavu da se drže poternice iz Belorusije.
Posle sedam meseci provedenih u Centralnom zatvoru (CZ) u Beogradu, Andrej se poslednja dva meseca nalazi u kućnom pritvoru i odatle bije bitku za svoju slobodu i svoj opstanak.
„Ja sada imam zvaničan status političkog zatvorenika u Srbiji. To je međunarodni zvanični status. I prvi put u modernoj istoriji nezavisne Srbije, uključujući i vreme jugoslovenskog komunizma - Srbija ima stvarnog političkog zatvorenika. I taj stvarni politički zatvorenik je u pritvoru ovde i sada, u centru, u srcu Evrope. Srbija je 2012. godine podnela zahtev za članstvo u EU. Kako Srbija može da bude članica EU ukoliko ima stvarnog političkog zatvorenika“, kaže Andrej Gnjot u razgovoru za Glas Amerike.
Formalno-pravno, režim u Minsku tereti Andreja zbog navodne utaje poreza od oko 300 hiljada evra. Sam Andrej i njegov pravni tim tvrde da je reč o neosnovanoj i politički motivisanoj odluci beloruskih vlasti, koje pokušavaju da ga kao kritičara režima vrate u zemlju i osude.
Trenutno su u Belorusiji na snazi takozvani "zakoni protiv ekstremizma i kršenja ugleda Republike Belorusije", na osnovu kojih su "ekstremistima" proglašeni mnogi aktivisti nevladinih organizacija, borci za ljudska prava, kritički nastrojeni novinari i novinari koji rade za strane medije, poput Radija Slobodna Evropa, BBC-a i slično.
Sam Andrej je osnovao organizaciju Slobodno udruženje sportista Belorusije, u okviru koje se borio protiv diktature u sportu i šire u društvu. Time je, kako tvrdi, "stao na žulj" Aleksandru Lukašenku i njegovom sinu, koji su bili predsednik i potpredsednik nacionalnog Olimpijskog komiteta Belorusije, tela koje je - prema rečima Andreja Gnjota - "od 2020. vršilo represiju nad sportistima zbog njihovih političkih uverenja". Posle toga, režim u Belorusiji gubi finansiranje od 1,5 miliona evra godišnje od Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK), a Lukašenko je smenjen sa čela nacionalnog olimpijskog komiteta.
Osim toga, Belorusija je na inicijativu Gnjotovog udruženja izgubila pravo na organizaciju međunarodnog prvenstva u hokeju na ledu, koje je prebačeno iz glavnog grada Belorusije - Minska, u Rigu u Letoniji. To je, kaže Gnjot, Lukašenku uskratilo priliku za zaradu i promociju.
Uz to, Andrej je volonterski delio svoje fotografije i video snimke sa protesta protiv Lukašenka sa Radijom Slobodna Evropa iz Praga, kao i informacije sa drugim slobodnim medijima, koje u Belorusiji tretiraju kao "ekstremističke" medije, a njega kao "ekstremistu" kojem preti dugogodišnji zatvor u Belorusiji, ili čak smrtna kazna ili smrt u zatvoru.
„Sada sam zatvorenik Srbije. Ja sam u Srbiji, Srbija me je strpala u zatvor, ne Lukašenko. Lukašenko nije ništa uradio protiv mene. Formalno. Srbija me je stavila u kućni pritvor. Prvih sedam meseci sam bio u pritvoru i sada dva meseca ovde. Ruke Srbije me drže ovde. Ruke Srbije čine ove neverovatne loše stvari protiv mene“, kaže Andrej Gnjot i dodaje:
„Ovo je smešno, ali izgleda kao da Lukašenko kontroliše srpsku vladu. Ali ne mogu da zamislim kako se to dogodilo - Srbija je potpuno nezavisno i moderno društvo, moderna država. Kako diktator Lukašenko može da kontroliše Srbiju i kako on može da im govori šta da rade. Ali sada diktator kaže - morate da pritvorite ovog momka, morate da ga strpate u zatvor i posle toga treba da mi ga isporučite. I Srbija kaže - u redu, učinićemo to“.
Posle devet meseci u Srbiji, Gnjot kaže da sada treba da preživi, da se bori za sopstveni život i to u mnogo pravaca - politički, zakonski, pa i finansijski, koji mu sve teže pada.
„Svakog dana mi je potreban novac za život. Treba mi novac za stan, hranu, za lekove, jer sam izgubio deo zdravlja u zatvoru tokom sedam meseci. Treba da platim advokata, treba da platim ovaj stan u kom sam pritvoren. Velika količina para mi treba. Ja ne mogu da radim, nemam posao, nema ušteđevinu, a ušteđevina moje porodice i prijatelja je potrošena još u februaru ove godine. Sada svakodnevno moram rešavam stvarne probleme - kako preživeti“, priča Andrej za Glas Amerike.
Govoreći o novčanim troškovima, Gnjot kaže da je, s obzirom da niko ne želi da iznajmljuje stan ljudima koji su u kućnom pritvoru, dao avans od pet hiljada evra za 3 meseca.
Račun advokata za dva ročišta pred Višim sudom, pripremu svih dokumenata, žalbe i rad sa dokazima iznosi još sedam hiljada evra. Uz to idu troškovi za hranu i lekove od oko 500 evra mesečno, a i u zatvoru je potrošio više od dve hiljade evra na hranu iz zatvorske prodavnice, s obzirom da je hrana u CZ-u bila jako loša.
Ono što dodatno pogoršava njegovu situaciju je to što mu uskoro ističe pasoš, a prema novim propisima Belorusije to se može učiniti isključivo u samoj Belorusiji, u nekoj od policijskih stanica.
U ovom trenutku pred Andrejom su dve mogućnosti - ona lošija da iz Srbije bude izručen Belorusiji i ona bolja - da bude oslobođen. Ukoliko bude oslobođen, Gnjot ima nameru da traži politički azil u nekoj zemlji, ali ne u Srbiji:
„Kako mogu da tražim azil od Srbije. Srbija ne može da reši ovaj problem, kako onda može da mi da azil. Zato moram da tražim azil od neke druge zemlje iz EU, od Velike Britanije, od Kanade, SAD, od bilo koje zemlje koja može da razume moju situaciju. Od zemlje koja otvorenih očiju može da vidi šta se događa sa beloruskim narodom i šta se događa meni“.
