Izvršni direktor Asocijacije nezavisnih elektronskih medija Veran Matić apelovao je u petak da se poništi odluka o izručenju beloruskog novinara i političkog aktiviste Andreja Gnjota vlastima Belorusiji i tako zaštiti od sigurnog političkog progona, torture i duge zatvorske kazne ako bude izručen Belorusiji.
Gnjot je posle sedmomesečnog pritvora odlukom Apelacionog suda pušten u kućni pritvor i čeka izručenje zemlji koja jedina u Evropi i dalje ima smrtnu kaznu i u kojoj postoji niz zakona koji služe za borbu protiv slobodnih novinara i protivnika režima.
"Posetio sam ga u stanu koji je iznajmio, dok advokati pripremaju žalbu na odluku o ekstradiciji. Jedan sat tokom dana može da napusti stan, prošeta i obavi neophodne nabavke za život. Iako izgleda dobro, zatvor je ostavio traga i potrebna mu je zdravstvena podrška, koja nije sistemski obezbeđena", ukazao je Matić.
Po rečima Matića, Belorusija je po broju zatvorenih novinara treća zemlja sa više od 30 uhapšenih novinarki i novinara i osuđenih na duge zatvorske kazne, a Gnjot se u Belorusiji suočava sa političkim progonom i prikrivenim lažnom optužbom za utaju poreza.
"Ako ga Srbija isporuči, Andreja u Belorusiji čeka nastavak političkog progona, montirani krivični postupak, pritvor u nehumanim i ponižavajućim uslovima, izvesna kazna na preko 20 godina zatvora, a nije isključeno da mu preti i teža kazna (smrtna) zbog skrivenih optužbi koje se kriju iza zahteva za ekstradiciju", smatra Matić.
Naveo je da organe Srbije za ekstradiciju obavezuje Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Ustav Srbije i zakoni, da procene rizike od političkog progona i nenadoknadive štete u slučaju nasilnog izručenja Andreja Gnjota Belorusiji.
"Optužbe koje su podignute protiv Andreja Gnjota, koje su se pojavile i na poternici Interpola, očigledno su inspirisane novinarskim radom i političkim aktivizmom", ocenio je Matić i naglasio da novinarska zajednica u Srbiji, kao i organizacije civilnog društva moraju svojim aktivnostima uticati da se spreči izručivanje kolege Gnjota beloruskom režimu,.
„Apelacioni sud trebalo bi da pregleda sve dokaze koje je prikupio pravni tim, jer to Viši sud nije uradio i u odnosu na te dokaze i na informacije o užasnoj situaciji za novinara u Belorusiji, donese odluku kojom će poništiti odluku o ekstradiciji“, kazao je Matić, koji očekuje i od međunarodne zajednice da pomognu da organi Srbije ne počine neoprostivu grešku, sa izvesnim teškim posledicama po Andreja Gnjota.
"Novinari moraju biti zaštićeni od političkog progona i zbog toga je važno da se svi zajedno izborimo za slobodu Andreja Gnjota", poručio je Matić.
Gnjot (42) je uhapšen 30. oktobra 2023. godine na beogradskom aerodromu prilikom pokušaja da uđe u Srbiju, po crvenoj poternici Interpola koju je za njim izdao Lukašenkov režim, navodno zbog utaje poreza od oko 300.000 evra, za šta Gnjotov pravni tim tvrdi da je neosnovana i politička motivisana optužba.
On tvrdi da nije znao da se protiv njega u Belorusiji vodi postupak, da nikakav dokument s tim u vezi iz Belorusije nije dobio, a iz Beogada je nameravao da se vrati na Tajland.
