U pozadini pravog predizbornog rata između partija vlasti i opozicije, odvija je jedna mnogo manje vidljiva bitka koju stranke manjina vode kako bi obezbedile što bolji položaj za više od dvadeset manjina koliko ih ima u Srbiji.
Tačnije, postoje 23 nacionalna veća manjina koja predstavljaju oko 13 odsto građana Srbije, koji se izjašnjavaju kao pripadnici manjina.
Za glasove nešto više od 150 hiljada Bošnjaka i oko 40 hiljada Hrvata koji žive u Srbiji, zajedno se u koaliciji na republičkom nivou i za predstojeće izbore bore Stranka pravde i pomirenja (SPP) i Demokratski savez Hrvata u Vojvodini (DSHV).
Na prethodnim izborima ostvarili su kao koalicija rezultat koji im je, između ostalog, doneo i jedno mesto u vladi Srbije – Tomislav Žigmanov je postao ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. U razgovoru za Glas Amerike kaže da nultu demokratsku vrednost u nekom društvu predstavlja participacija političkih organizacija nacionalnih zajednica.
“Moramo biti deo političkog života, mi moramo u političkom polju vrlo jasno doznačavati što su naši interesi, šta su naše programske platforme, što su naši politički ciljevi. Mislimo da je to dobro za demokratiju Srbije, da se pluralni glasovi čuju, ne samo kada je u pitanju ideološka ili neka vrednosna orijentacija ili perspektiva, nego kada su i u pitanju interesi onih zajednica koje nisu u brojčanoj većini, koji imaju svoje identitetske zahteve, koji imaju svoje zahteve kada je u pitanju regionalni razvoj, kada je u pitanju učestvovanje u procesu donošenja odluka”, kaže Žigmanov.
Kao lider Stranke pravde i pomirenja, koja se ranije zvala Bošnjačka demokratska zajednica Sandžaka, narodni poslanik u Skupštini Srbije Usame Zukorilić kaže da ne voli izraz “manjina”, a ako već mora – koristi izraz nacionalne zajednice, ili manje brojne nacionalne zajednice.
“Verujem da smo mi ravnopravni građani u ovoj državi, nismo nikakva manjina, manje bitni, manji. To što smo mi u ovom trenutku manje brojni ne treba da nas učini inferiornim. Smatramo sebe odgovornim podjednako kao i većinski narod za budućnost ove države. Mi smo u parlamentu već od 2012. godine kroz različite forme,”, kaže Zukorlić u razgovoru za Glas Amerike.
Kao sin muftije Muamera Zukorlića, koji je do smrti 2021. godine vodio SPP, Usame ističe da dugi niz godina u Srbiji rade tri stranke koje predstavljaju bošnjačku manjinu i da je njihov rad godinama bio opterećen razjedinošću, podelama, čak i međusobnim sukobima.
“Možda je to je bio i glavni podsticaj da ime stranke stranke bude Stranka pravde i pomirenja i doprinesemo prvo nekoj toj vrsti pomirenja unutar bošnjačkog korpusa, a onda pomirenje između Bošnjaka i Srba. Verujem da smo mnogo učinili na tom polju i da smo doprineli da se spuste strasti. Samim tim što smo ukinuli politiku blaćenja protivnika. Mi smo možda napravili revoluciju ovde u Sandžaku u političkoj retorici u prošlom nekom periodu. I to je sve bio neki proces političkog sazrevanja našeg podneblja”.
Za razliku od ostalih stranaka koje se uglavnom bore za glasove većinskog, srpskog biračkog tela, stranke manjina vode bitku na dva fronta - uz borbu za ostvarenje interesa svoje manjine, one se zalažu i za demokratizaciju cele Srbije. Kako kaže Žigmanov – to su komplementarne stvari koje se međusobno dopunjavaju.
“Naravno da predstavnici nacionalnih zajednica žele i daju doprinos da Srbija bude demokratski uređena, konsolidovana država, demokratija, da bude visok stepen vladavine prava, da ima dobre i efikasne institucije, da ima pravedne zakone i da politike koje se vode, to je onda sad neka vrsta specifikuma, imaju dodatno neki senzibilitet za posebne potrebe ili posebne interese pripadnika nacionalnih zajednica”, ističe Žigmanov i dodaje da pripradnici manjina vide da postoji nesrazmera kada je u pitanju komunalna infrastruktura u naseljima gde žive pripadnici nacionalnih manjina ili da ne postoji jednak kvaliteta i dostupnost usluga koje država pruža.
“Vidimo da još uvek imamo izazova kada je u pitanju etnički motivisano nasilje, govor mržnje spram pojedinih pripadnika nacionalnih manjina. Drugim rečima, mi onda dodatnu senzibilnost i dodatne napore ulažemo da i ti aspekti budu na pozitivan način razrešeni za dobro svih građana Srbije. I u tom smislu mislim da to može uvek biti dvostruka dobit za svaku državu”.
“Jeste izazovnije, ime stranke nam je takvo da imamo politiku koja je šira od onog što je nacionalni, teritorijalni i regionalni korpus. Mi smo se izlili iz bošnjačko-sandžačkog korita i danas zastupamo interese i drugih koji nas glasaju i koji vide u nama nadu i snagu za bolju budućnost”, kaže Zukorlić o dvostrukoj borbi manjinskih stranaka.
Sa druge strane, on podseća na teško vreme tokom devedestih godina u Novom Pazaru i okolnim gradovima, kada je postojala izrazita podeljenost i neslaganje dve zajednice:
“Sandžak je bio godinama opterećen razjedinošću, podelama, čak i međusobnim sukobima. Možda je to je bio i glavni podsticaj da ime stranke stranke bude Stranka pravde i pomirenja, da doprinesemo prvo nekoj toj vrsti pomirenja unutar bošnjačkog korpusa, a onda pomirenju između Bošnjaka i Srba. Verujem da smo mnogo učinili na tom polju i da smo doprineli da se spuste strasti. Samim tim što smo ukinuli politiku blaćenja protivnika”.
Tomislav Žigmanov ističe da je prihvatanjem mesta ministra u vladi Srbije istrpeo i kritike iz svoje, hrvatske zajednice da je “prodao interese hrvatske zajednice Aleksandru Vučiću, da je postao Vučićev čovek za Hrvate ili da je izdao legitimne interese”.
Međutim, kaže i da su vidljivi i benefiti koji su ostvareni ulaskom u vlast na republičkom nivou, da se rešavaju nagomilani problemi, da su Hrvati uvažavani unutar institucija i da lakše iznose svoje mišljenje.
Sa druge strane, moglo bi se reći i da su odnosi hrvatske manjine i srpske države mnogo bolji od odnosa dve države Srbije i Hrvatske.
“U tom smislu svedočimo poslednjih dana da su nakon proterivanja diplomata i optužbi za špijunažu ti odnosi ponovo došli u neku vrstu veće zaleđenosti, da se ponovo komunicira putem saopštenja i verovatno ćemo, dok ne budu okončani izbori u Srbiji, onda će uslediti izbori u Hrvatskoj, biti svedoci zastoja”, kaže Žigmanov i podseća da su kao manjinska zajednica radili i na popravljanju odnosa dve države.
“Bili smo domaćini ove godine susreta na najvišem nivou između Srbije i Hrvatske u Subotici, otvoren je Hrvatski dom, beležimo povećanje proaktivnih odnosa spram potreba pripadnika hrvatske zajednice, uspešnog rešavanja problema – od dobijanja prostora za hrvatsku zajednicu u Beogradu, preko kupovine dela rodne kuće Bana Jelačića u Petrovaradinu i njihovo uređenje, do povećanja broja učenika kao odraza onoga boljeg društvenog položaja i smanjivanje negativnih stereotipova”, kaže Žigmanov.
Izbori u Srbiji se održavaju za nekoliko dana i već 18. decembra znaće se ko ima razloga za slavlje. U svakom slučaju - i Zukorlić i Žigmanov veruju da će i na predstojećim izborima njihove stranke ostvariti dobre rezultate i nastaviti saradnju sa vladajućom strankom, bez obzira ko pobedi.
