Bor, Smederevo i Zrenjanin su tri grada u Srbiji koja su, kako su najavljivali čelnici Srbije, trebalo da krenu u bolju budućnost sa kineskim kompanijama i njihovim investicijama. Mnogo brže od velikog napretka, građani ova tri grada su se suočili sa velikim ekološkim posledicama rada kineskih kompanija.
“Bor je poznat kao crna ekološka tačka Evrope. Poznat je kao grad bakra i grad dima”, kaže u razgovoru za Glas Amerike Toplica Marjanović, ekološki aktivista iz tog grada, i precizno iznosi trenutnu ekološku kartu Bora i okoline:
“Koncentracija sumpor dioksida u prethodna tri meseca, samo da se ja podsetim kako beše, u gradu Boru su premašene na pojedinim mernim mestima od, samo trenutak, od 4 do 39 puta. A dozvoljeno je da tako bude samo tri dana. Stalno je prisutan kadmijum, koga ranije nije bilo u vazduhu. Olovo takođe prelazi dozvoljene granice”.
Zagađeni vazduh, vode i zemljište
Nakon što je kineska kompanija Ziđin kupila Rudarsko-topioničarki basen i rudnik bakra, ekološke posledice se ne osećaju samo u vazduhu – na udaru su, kako kaže Toplica Marjanović - i vode i zemljište:
“Degradirane su i uništene, zagađene brojne reke, kao što su Kriveljska i Borska reka, a otvaranjem novog rudnika preti zagađenje i treće reke - Brestovačke reke. U dolini Borske i Kriveljske reke i Velikog Timoka koji je granična reka sa Bugarskom uništeno je preko 2.000 ha najplodnijeg zemljišta”.
Kako ističe Aleksandra Stanković iz Instituta za evropske poslove, po istraživanjima koja su rađena, zbog zagađenja vazduha u Kini je životni vek građana skraćen za šest, a u Indiji za osam godina.
“Srbija je, što je poražavajuće, u istom rangu po zagađenosti sa Kinom i Indijom”, kaže Aleksandra i dodaje:
“Kada je zagađenost vazduha u pitanju, zanimljivo je reći da se uglavnom pažnja javnosti fokusira uglavnom na rudnik u Boru, a 13, aprila je ministarka Zorana Mihajlović rekla da je njihov rad privremeno obustavljen zbog toga što nisu ispoštovali neke propise. Ali niko ne pominje topionicu rude u Boru, koja je mnogo problematičnija zbog toga što prilikom te obrade rudnih sirovina dolazi do velike emisije štetnih gasova u vazduh. O tome niko govori, a prema podacima koji su uzeti iz izveštaja o kvalitetu vazduha Agencije za zaštite životne sredine, vazduh u Boru spada u treću kategoriju, što znači da je prekomerno zagađen”.
Sagovornica Glasa Amerike podseća i da su kineske investicije u Srbiji uglavnom investicije u tešku industriju:
“Veliki deo tih industrija bazira se na korišćenju uglja kao glavnog energenta. Imajte na umu da je to najprljaviji i najmanje održiv način proizvodnje energije. I zanimljivo je da Srbija prima kineske investicije, ohrabruje ih, u isto vreme kada je kandidat za članstvo u EU, što bi značilo da u skladu sa standardima EU, u skladu sa Poglavljem 27 morala da prelazi na čiste i obnovljive izvore energije. Ona to ne radi.”
Grad između dva rudnika
Kako kaže Toplica Marjanović, Borane čekaju novi problemi, jer kineska kompanija osim proširenja rudnika i metalurških kapaciteta nekadašnjeg RTB Bor, planira i otvaranje novog rudnika.
“Stari rudnici se nalaze severno od Bora, novi rudnici koji se otvaraju i koji treba da počnu da funkcionišu krajem godine – južno od Bora, tako da će se grad Bor uskoro naći između dva rudnika”, objašnjava sagovornik Glasa Amerike i dodaje:
“Ti novi rudnici su uslovili izgradnju novih flotacijskih jalovišta, pregrađen je jedan potok radi podizanja brane jalovišta. Iza tog novog bedema u potoku stvorilo se jezero, pa ljudi ne mogu doći do svojih imanja, a sada je proleće kada se obavljaju početni poljoprivredni radovi”.
U istraživanju o odnosima Srbije i Kine, koje je uradio Institut za evropske poslove, čak trećina građana Srbije vidi Kinu kao najvećeg donatora, a to, po rečima Aleksandre Stanković nema baš gotovo pa nikakvog uporišta u realnosti i najviše je rezultat sveprisutnosti Kine u srpskim medijima i plasiranja neutemeljenih priča o kineskim investicijama.
Reč je o najobičnijim zajmovima koje će kad tad doći na naplatu, kaže Stanković i ističe da su sva kineska ulaganja u Srbiju veoma netransparentna:
“Mi do dan danas ne možemo da dobijemo uvid u bilo kakav ugovor koji je potpisan između vlade Srbije i Kine. Institut za evropske poslove je pokušavao da dobiju bilo kakvu vrstu podataka o ekonomskoj saradnii između Srbije i Kine - o ministarstva finajsija, spoljnih poslova, čak i od nacionalnog saveta za koordinaciju saradnje sa Rusijom i Kinom. Niko nam do sada nije odgovorio osim Nacionalnog saveta koji nam je rekao da oni nisu nadležni za tu vrstu saradnje.”
Crna Gora se trenutno suočava sa velikim problemima u vraćanju duga kineskim bankama i traži pomoć Brisela, a po mišljenju Stanković, Srbija je u malo boljolj poziciji:
“Prema informacijama Uprave za javni dug, trenutni dug Srbije prema Kini iznosi nešto manje od 1,1 milijardi evra, što je negde oko 2,3 procenata godišnjeg BDP-a. Međutim prema rebalansu budžeta za 2021. godinu očekuje se još zaduživanja kod kineskih banaka negde u iznosu od preko 2 milijarde evra”, kaže saradnica Instituta za evropske poslove i upozorava na slučajeve Bangladeša i Šri Lanke koje nisu mogle da otplaćuju kineske kredite, “zbog čega su morale su da daju određeni deo svog zemljišta, pa sad imate vojne baze Kine u ovim državama”.
Koruptivne radnje u pozadini
Sagovornici Glasa Amerike za ovakvu situaciju pre svih krive vlast u Srbiji koja dopušta kineskim kompanijama da rade kako rade. Toplica Marjanović podseća da je Srbija vlasnik 37 odsto bivšeg RTB Bor:
“Mi se obraćamo pre svega našoj državi, koja treba da ima udeo u upravljanju sistemom menadžmenta kompanije. Ali i da kontroliše njen rad.”
Aleksandra Stanković ocenjuje da sve ono što radi trenutna vladajuća većina u Srbiji ukazuje na tendenciju da će odnos između Srbije i Kine u budućnosti biti još snažniji.
“Ono što se negde provlači između svega ovoga jeste da mora da postoji razlog zbog kojeg vladajuća većina dopušta ineskim investitorima da gotovo pa transparentno krše zakone, pogotovu ekološke propise. I ne možemo da ne posumnjamo na činjenicu da postoji neka vrsta lične koristi, odnosno da tu postoje određene koruptivne radnje koje bi našim vlastima dale zapravo motiv za ovakvo ponašanje i za tu vrstu nebrige, odnosno nezainteresovanosti za dobrobit građana Srbije”, kaže Stanković.
