Na Zapadnom Balkanu kineska ulaganja čine zajmovi vredni 10 milijardi evra i 500 miliona evra direktnih investicija, od čega skoro 370 miliona u Srbiji. Iako vrednost spoljnotrgovinske razmene sa Kinom dostiže 100 milijardi evra, države Zapadnog Balkana beleže deficit u tom odnosu, a kako je još rečeno na današnjoj konferenciji "Kina u Jugoistočnoj Evropi: između ekonomskog i političkog uticaja", problem nije saradnja sa Kinom, već nepoštovanje nacionalnih i evropskih pravila u tom odnosu.
U Srbiji saradnja sa Kinom u velikoj meri stabilizuje vlast i zbog toga je za ovdašnje političke aktere važna promocija Kine kao partnera. Pri tome, kako je istakao Vuk Vuksanović, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, ta promocija uglavnom ne dolazi iz Kine:
"Dobar deo prokineskog narativa dolazi od srpskih političkih elita i od medija koji su pod direktnom ili indirektnom kontrolom srpske elite. Znači, u tom pogledu Kina nije imala naku preteranu kampanju da oblikuje svoj imidž u Srbiji, iz prostog razloga što nije morala. Ima vladu i dalje koja sve to čini za nju, a realno percepcija Kine je pozitivna u srpskom javnom mnenju".
Kako je rekao Stefan Vladisavljev iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost ekonomski i politički odnosi u slučaju saradnje bilo koje države sa Kinom su neodvojivi, pa to važi i za Srbiju. Sve kompanije koje dolaze iz Kine su u državnom vlasništvu, svi dogovori se sklapaju na nivou vlada, a krediti koje Srbija uzima su od kineskih državnih banaka, što govori da su ekonomski odnosi sastavni deo političkih odnosa dve države:
"Kada prilaze državama oni prilaze mahom državama u razvoju nudeći infrastrukturne projekte, koji su ćesto dogovoreni na nekim netransparentnim osnovama, koji su često i nepovoljniji u određenim aspektima nego projekti koji se ugovaraju sa partnerima, na primer sa Zapada. Međutim, oni dolaze bez mnogo uslova, i to politički odgovara. Ako vas neko politički ne uslovljava da morate da se podvrgnete određenim refomama u oblasti poštovanja pravila konkurencije, ili ako govorimo o vladavini prava - vi ćete biti vrlo radi da takve projekte implementirate".
Vladisavljev je ukazao na to da će Srbiji za dvadesetak godina stići na naplatu više od sedam milijardi evra kineskih kredita, zbog čega nije lako okrenuti leđa Pekingu. Takođe, on se osvrnuo i na to što vasti u Srbiji nisu reagovale na informacije o teškom položaju radnika iz Vijetnama na gradilištu u Zrenjaninu:
“Sada se govori o radničkim pravima Vijetnamaca, a sutra možda naših radnika”, rekao je Vladisavljev.
Zapad do nedavno nije imao jedinstven odgovor na uticaj Kine u regionu, a EU nije imala plan ulaganja u infrastrukturu na Zapadnom Balkanu i Kina je taj prostor popunila istakao je Igor Novaković iz ISAC-a i podsetio da se Srbija 2009. godine, još za vreme prethodne vlasti odlučila za uspostavljanje bliskih odnosa sa Kinom.
“Tom saradnjom se brzo dobija novac i radovi se brzo izvode, ali se postavlja pitanje cene i negativnog aspekta po životnu sredinu. Saradnja sa EU je spora, ali temeljita”, naglasio je Novaković.
Ekonomski konsultant Jens Bastijan je naveo da je Kina uključena u projekte čiju su realizaciju neke zemlje regiona tražile od EU, ali nisu realizovani ili su odbijeni.
"Kina je pozvana da dođe u Jugoistočnu Evropu i investira, jer drugi to nisu učinili. Peking je strateški opredeljen da dugo ostane u regionu, gde je i pre dolaska Kineza trebalo da nauče o značaju strateških investicija u infrastrukturu i saobraćajne povezanosti", rekao je Bastijan.
Govoreći o situaciji u Crnoj Gori ekonomski konsultant iz Podgorice Miloš Vuković je naveo da je država ušla u potpuno neisplativ posao izgradnje autoputa vredan više od milijardu evra sa Kinom bez tenderske procedure i samo uz idejni projekat.
U izjavio za Glas Amerike Vuković ističe da je Crna Gora dobila veliku investiciju koja nema multiplikativne efekte i podseća na velike probleme sa otplatom kineskog kredita:
"Oni će kasnije, ukoliko mi ne budemo mogli da plaćamo, nadamo se da do toga neće doći, ali oni mogu da kažu - mi ćemo uzeti državnu elektroprivredu, ulagati u obnovljive izvore energije. Tako da neisplativi projekat za njih zamenjuju isplativim projektom - i sami znamo da je energija budućnost, pogotovu obnovljivi izvori su budućnost. Tako da nama će ostati neisplativi prijekat, a oni će uzeti ono iz čega mogu da stvaraju dodatu vrednost i profit".
Prema rečima Ivana Vujačića sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu Srbija u regionu prednjači što se tiče kineskih kredita i direktnih investicija, a za njihovu netransparetnost i zapostavljanje zaštite životne sredine ne treba kriviti isključivo Kineze, već domaću političku elitu. Ovdašnja politička politička elita često kineske kredite predstavlja kao investicije, a prisustvo Kine može biti obezbeđeno i kupovinom firmi, kao što je Borski rudnik, rekao je Vujačić:
"Pretpostavljam da su za investicije koje su njihove oni izračunali da im se to isplati i da su na putu da postignu rezultat. Što se tiče Srbije, pretpostavljam i nadam se da su fizibiliti studije urađene kako treba i da će to dati rezultate. Ali nemamo dokaze za to", kaže Vujačić.
