Posle ruske agresije na Ukrajinu, sukoba u Nagorno Karabahu i najnovijeg konflikta koji je izbio u Izraelu posle napada ekstremističke grupe Hamas, postavlja se pitanje gde je na svetskoj mapi slučaj Srbije i Kosova i može li da se dogodi da ta tema nekako ispadne iz fokusa međunarodne zajednice.
Sagovornici Glasa Amerike tokom međunarodne Beogradske bezbednosne konferencije smatraju da to nikako ne bi smelo da se dogodi i da pažnja Evropske Unije i Sjedinjene Države treba da ostanu na toj temi, ali i da je veliko pitanje kako se posle svega što se poslednjih nedelja dogodilo na relaciji između Beograda i Prištine vratiti procesu dijaloga:
“Mislim da eskalacija sukoba na Bliskom istoku, kao i dužina trajanja ruske agresije na Ukrajinu utiču na snaženje značaja nalaženja nekakvog rešenja u dijalogu između Kosova i Srbije. Jer je evropskim zemljama, kao i SAD u interesu da u trenutku kada su otvorena dva tako velika svetska žarišta, kao i situacija u Nagorno Karabahu svakako da se dodatno posveti ulozi posrednika i da iznađe način kako da oživi dijalog Beograda i Prištine”, kaže Srđan Majstorović iz Centra za evropske politike.
Da nova kriza u Izraelu, pored postojeće u Ukrajini neće značajno uticati na nastavak dijaloga Beograda i Prištine, slaže se i predavač na Univerzitetu Džon Hopkins Edvard P. Džozef. Ipak, veruje da je veći problem činjenica da je pozicija Beograda posle napada u selu Banjska oslabljena i da se među predstavnicima međunarodne zajednice budi sumnja u krediblitet koji je kao partner do sada imao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
"Vučić ne pokazuje karakteristike partnera. On ja napravio eskalaciju posle 24. septembra. On je mogao malo da smiri situaciju. Srpska pravoslavan crkva se distancirala od tog događaja, čak su izrazili saučešće Albancima zbog pogibije onog policajca. On se mogao takođe malo distancirati od toga, ali je uradio obrnutu stvar. Imamo eskalaciju u medijima, čak je poslao vojsku prema granici. Bela kuća koja ima problema koliko hoćete – Ukrajina, Rusija, Kina, reagovala je na to” kaže Džozef.
Da je imidž Aleksandra Vučića nakon dešavanja u Banjskoj pretrpeo značajnu štetu, smatra i Srđan Majstorović.
“Bez obzira da li je bio uključen direktno ili ne, on ima odgovornost za ono što se dešava na terenu i postavlja se pitanje kako nastaviti u takvim okolnostima. S druge strane, Zapad nema drugog sagovornika u Srbiji i s tim u vezi ja očekujem da će dijalog biti nastavljen sa gospodinom Vučićem dokle god se nešto u Srbiji ne promeni.”
Džozef smatra da je sada na Vašingtonu i Briselu da izvrše snažniji pritisak na predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ali i na kosovskog premijera Aljbina Kurtija:
“Moraju se definisati odgovornosti svakoga i napraviti plan koji su naredni koraci Beograda. Mi smo videli šta je rekao predsednik Vučić odmah posle tog susreta u Ohridu - da ništa nije potpisao, da to nije validno, da Srbija neće priznati Kosovo. Kako posle takvog stava možemo da očekujemo da ZSO bude formirana. Specijalni izaslanik EU za pregovore Srbije i Kosova Miroslav Lajčak mora zajedno sa Amerikancima da iskoristi tu situaciju i da rade po principu uzmi ili ostavi. I da kaže koje su posledice po Srbiju”, ističe Džozef.
Moguće posledice po Srbiju mogle bi biti predočene Vučiću već 21. oktobra, za kada je zakazan susret sa ambasadorima Kvinte. A kako smatra Majstorović, upravo ta poseta govori o važnosti kosovoske teme, ali da međunarodni posrednici ne smeju da propuste ovu priliku za poguraju stvari napred:
“Da li će oni doći sa novim idejama - moram priznati da nisam optimista, jer do sada nismo videli signale koji ukazuju da postoji raspoloženje da se ovaj dijalog osmisli na drugačiji način i mislim da je insistiranje na nekim starim modelima prosto dostiglo svoje granice i da će, ukoliko nema svežih ideja, ovo biti samo još jedna u nizu protokolarnih poseta u kojoj će se dve strane opomenuti da eskalacija nije opcija i gde će se dve strane samo podsetiti šta su obaveze iz dosadašnjeg dijaloga”, kaže Majstorović i naglašava da već ranije dogovoreni koraci koje obe strane moraju da ispune:
“Kada je u pitanju Kosovo - to je osnivanje Zajednice srpskih opština i rešavanje pitanja izbora na severu Kosova, kao i povlačenja specijalnih jedinica kosovske policije. Kada je u pitanju Beograd - to je povratak Srba u kosovske institucije”, zaključuje Srđan Majstorović.
