BEOGRAD - U pozadini konstitutivne sednice Skupštine Srbije, predstavnici ekoloških organizacija, naučne zajednice i organizacije "Kreni-promeni" okupili su se ispred zadnjeg ulaza u zgradu parlamenta i ponovo predali inicijativu sa 38.000 potpisa građana kojom se traži zabrana iskopavanja litijuma i bora u Srbiji.
Kako je istakao direktor kampanje "Kreni promeni" Savo Manojlović, ta inicijativa je predata pre mesec i po dana, ali Skupština nije u zakonskom roku od 30 dana razmatrala ili odgovorila na narodnu inicijativu, čime je po njegovim rečima prekršen Ustav, kao i Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi.
Uz opasku da se validnost potpisa koje predaju političke stranke proverava za samo 24 sata, Manojlović je rekao da je u pitanju tehnička stvar, i najavio žalbu Ustavnom sudu ukoliko u roku od sedam dana ne budu provereni potpisi građana koji su podržali inicijativu.
“Mi ovih dana vezano za krizu na Kosovu vidimo često od zvaničnika Srbije zahteve da se poštuje naš Ustav i međunarodni pravni poredak. Čak i kada ste u pravu, da bi drugi poštovali vaš Ustav, prvo je potrebno da ga vi sami poštujete. Mi smo mogli da vidimo ovde da su se političari u Narodnoj skupštini dogovorili oko formalnih aspekata, raspodelili odbore – smatramo istovremeno da moraju da budu ispunjeni i svi formalni aspekti koji se tiču narodne inicijative”, rekao je Manojlović na konferenciji za medije ispred zadnjeg ulaza u parlament.
Zlatko Kokanović iz udruženja “Ne damo Jadar” je rekao da je ovo poslednji vid legalne borbe žitelja ugroženih područja.
“Ako ne budu ovi ljudi iza naših leđa uslišili ove naše reči i ne budu usvojili naš zakon, nama preostaje radikalna borba. U njihovim rukama je zakon koji mogu bukvalno da reše za 24 sata i da jednom zauvek stavi tačka na litijum”, rekao je Kokanović i poručio da se ljudi iz ugroženih mesta neće predavati niti odustajati od svoje borbe.
“A šta ćemo raditi – to će biti iznenađenje”, dodao je on, dok je Dragana Đorđević u ime naučne zajednice istakla da je nauka već prepoznala da su rudnici litijuma pogubni po životnu sredinu i zdravlje i da se zbog toga rudnici litijuma otvaraju u nenaseljenim i pustinjskim predelima.
“U Srbiji se razmatra otvaranje 10 rudnika na plodnoj zemlji. Već sada se osećaju uticaji istražnih radnji, a možete da zamislite kako bi bilo kada bi se rudnik tu otvorio sa svim jalovištima i otpadnim vodama. Rudnici trajno uništavaju zemlju, to se može videti na istoku Srbije oko Bora. Ne trebaju nam toksična jalovišta, nama treba zdrava voda, zdrava hrana i zdrava zemlja. Stotine naših akademika i naučnika su potpisali ovaj zahtev i tražimo od skupštine da razmotri ovaj zahtev“, rekla je Đorđević.
