Evropska komesarka za unutrašnje poslove i migracije Ilve Johanson obišla je Prihvatni centar za migrante u Obrenovcu, koji je tokom prošle i pretprošle godine obnovljen uz finansijku pomoć Evropske unije. Za rekonstrukciju bivše kasarne "Bora Marković" Unija je dala tri miliona evra, Srbija je uložila još 230.000 evra i danas je tu smešteno 428 migranata, uglavnom iz Sirije, Avganistana, Bangladeša i Paskistana.
Komesarka je imala priliku i da porazgovara sa migrantima, a u zvaničnom delu posete Johanson je istakla da je važno pokazati na delu kako funkcioniše podrška EU Srbiji i dodala da treba smanjiti ilegalni ulaz, a da se pritom poboljšaju načini za legalan ulazak u EU.
"Nijedna zemlja ne može sama da reši problem migranata. I zato je neophodno da radimo zajedno - i u Evropskoj uniji, i sa našim partnerima sa Zapadnog Balkana, ali i sa drugim partnerima duž migrantskih ruta. Tako zajedno možemo da upravljamo migracijama, jer migracije nisu ništa novo. To je stari fenomen, uvek su postojale i migracije nikada neće prestati. Naš izazov je upravljamo migracijama na uređen način. Ne treba se plašiti migracija, jer je to fenomen kojim je moguće upravljati i mi to možemo zajedno".
Evropska komesarka je istakla i da svake godine u Evropsku uniju pristigne oko tri miliona migranata, dok istovremeno milion i po ljudi napusti EU.
"Tako Unija svake godine poraste za milion i po ljudi, zbog čega su migracije potrebne, ali na propisan način", rekla je Johanson, dok je komesar za izbeglice i migrante Vladimir Cucić istakao da je Komesarijat dokazao da, uz odgovarajuću podršku, može da održi data obećanja i ispuni obaveze u vezi sa migrantima:
"Mislim da je vreme da razvijemo ceo sistem i zato poslednje tri godine mi pokušavamo i guramo regionalni pristup problemu migranata".
Johanson je obišla i obnovljene prostorije za smeštaj migranata, prostorije za kontrolu, kuhinju, obrazovni centar i biblioteku, a porazgovarala je i sa nekoliko migranata o njihovom životu, smeštaju u centru i planovima za budućnost.
A u razgovoru za Glas Amerike, Bešik iz Avganistana je rekao da je krajem 2020. godine pobegao iz Kabula i da mu želja da ode u Belgiju, gde su se neki njegovi prijatelji već snašli. Prilikom pokušaja da pređe u Mađarsku doživeo je nesreću:
"Slomio sam nogu pre četiri meseca, kada sam skočio sa ograde na mađarskoj granici. Bio sam 21 dan u bolnici u Mađarskoj i onda su me deportovali u Srbiju. Ovde sam se oporavljao i sada sam dobro".
Ian je u obrenovački centar stigao iz Kingstona na Jamajci bežeći od, kako kaže diktatorske države i rasizma. Stigao je do Mađarske, gde mu je ostala porodica, a on je vraćen u Srbiju:
"Ljudi migriraju sve vreme. Ima Jamajčana i na Aljasci, ima Srba na Jamajci. Plan mi je da se vratim svojoj deci i uradiću sve što je potrebno. Njihova mama je mlada, ne može sama da se brine o njima. Ona je zaglavljena u Mađarskoj, a ja sam ovde".
Inače, u Srbiji trenutno ima oko 4.000 migranata, a tokom ove godine najveći pritisak za ulazak u Srbiju bio je iz pravca Bugarske.
