Mesec dana posle teške tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu i pogibije 15 ljudi nesreća nije mnogo bliža rasvetljavanju. Dok građani zahtevaju da se tregedija u potpunosti rasčisti, vlast pokušava da prođe sa što manje političkih posledica.
U poslednjem, vikend obraćanju srpskoj javnosti predsednik Srbije Aleksandar Vučić je govoreći o blokadama širom Srbije ocenio da oni koji ne prijavljuju svoje skupove i ograničavaju slobodu kretanja čine „vrhunsko nasilje“.
Prema njegovim rečima, nema dokaza da je do nesreće došlo zbog korupcije, ne postoje SNS firme, a ne stoje ni tvrdnje da su mađarske ili francuske firme koje su povezane sa rekonstrukcijom Železničke stanicom u Novom Sadu takođe korumpirane.
On je optužio nastavnike i profesore da zloupotrebljavaju svoje đake jer, kako kaže, njih ne interesuje odavanje pošte stradalima već politika, a nije imao ni mnogo lepih reči o liderima opozicije koji su se pridružili protestima građana.
Oštro je reagovao i premijer Srbije Miloš Vučević tvrdnjom da je „kardinalna greška izvoditi decu na političke skupove, jer to doprinosi podelama među njima, što je apsolutno nedopustivo“.
Tom prilikom, Vučević je ponovio da su deca izvedena na događaj koji ima političke zahteve kao što su smena predsednika države, Vlade Srbije i gradonačelnika Novog Sada. Istovremeno, on tvrdi i da je tom prilikom zloupotrebljen i njegov sin koji je takođe izveden na protest.
U utorak je glavni politički događaj bilo zasedanje gradske skupštine Novog Sada na kojoj su poslanici opozicije tražeili smenu gradonačelnika Milana Đurića, dok su građani pozvani da u 11:52 dođu ispred zgrade i da bukom u trajanju od 15 minuta iskažu svoje nezadovoljstvo povodom tragedije u svom gradu.
Pozivu se odazvalo nekoliko stotina građana koji su bubnjevima, pištaljkama i vuvuzelama napravili veliku buku ispred gradske kuće u Novom Sadu, a cela akcija je protekla bez incidenata.
Sa druge strane predstavnici gradske vlasti koju predvodi SNS optužuje lidere opozicije da je to što radi običan spin, da ne postoji mogućnost da se utvrdi odgovornost gradonačelnika i da zloupotrebljavaju tragediju na Železničkoj stanici. Po njenim rečima opozicija hoće da napravi haos.
Na trotoaru ispred zgrade skupštine grada je ispisana parola „Žuti lešinari“, ali ovoga puta gradske komunalne službe nisu došle da isperu tu poruku.
Radosavljević: Posle pada nadstrešnice ništa više neće biti isto
Profesor društvenih nauka i politikolog iz Novog Sada Duško Radosavljević kaže za Glas Amerike da pad nadstrešnice za Novosađane predstavlja vremensku odrednicu „posle koje ništa više neće biti isto“ i da građani sada imaju potrebu da se uzdignu i glasno poruče da ne pristaju na „katastrofalnu politiku čije posledice mogu biti pogubne“.
„Kad vidimo ljude koji su Trg Slobode obojili u crveno - to po mom mišljenu ima dvojako značenje. Pored jasne poruke vlastima, to pokazuje i meru stida svih nas, zato što smo dozvolili da stvari odu tako daleko, da živimo u državi koja ne može da se organizuje po principima modernog življenja. Istovremeno, to je i boja prkosa kojom se ukazuje da se prešla ne samo ta crvena linija koja se nikad nije smela preći i jedna vrsta opomene gde se kaže da nikad više nećemo da budemo svedeni na ovakvu situaciju gde se veliki broj ljudi oseća ne samo poniženim, već i u kmetovskom položaju“, kaže.
Izuzimajući prvi veliki protest u Novom Sadu kog su obeležili incidenti, Radosavljević borbu građana u prethodnih mesec dana, ocenjuje kao „gandijevsku“, a reakciju vlasti kao pokušaj da sačuvaju sistem koji su izgradili tokom 12 godina na vlasti.
Prema mišljenju Milivoja Bešlina sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu ulazak studenata i srednješkolaca u najnovija zbivanja u Srbiji doneo je potpuno novu dimenziju - kao što su to uradili studenti 1968. godine, kao devedesetih godina prošlog veka ili mladi u Otporu 2000. godine, koji su svojim aktivizmom ubrzali društvene promene. Po istom principu, Bešlin smatra da je jako važno uključivanje mladih 2024. godine u politička zbivanja u Srbiji:
„Ulazak studenata i oglašavanje univerziteta kao društvenog i ako hoćete političkog faktora uvek daje svakom protestu jedan sasvim novi značaj, jednu potpuno novu dimenziju. Tako će biti i ovog puta“, kaže sagovornik Glasa Amerike i naglašava da je sada vreme kada studenti nisu na ispitu, već njihovi profesori:
„Vidimo zaista besprimerni pritisak na profesore najboljih novosadskih gimnazija zbog toga što su njihovi đaci otišli na tih 15 minuta da odaju počast stradalim ljudima na železničkoj stanici. A onda naravno su tu i profesori na fakultetima na Univerzitetu u Beogradu i Novom Sadu. Ispit iz etike sada polažu profesori iz srednjih škola odnosno gimnazija i fakulteta i videćemo kako će ga ko položiti“, ističe Bešlin.
Radosavljević smatra da bi idealno rešenje bilo formiranje prelazne vlade koja bi u ograničenom vremenskom periodu uspostavila uslove za fer izbore, ali takav razvoj događaja i sam vidi kao malo verovatan.
„Ali ako režim nastavi da upravlja nepolitičkim sredstvima državom, onda se bojim da se sa strane civilnog društva, opozicije i sveukupno velikog dela građanstva ne javi isto takva želja i da to, u najgorem slučaju, ne stvori jedan broj nezadovoljnika koji bi mislili da režim umesto građanskim metodama treba rušiti nasilnim. U toj situaciji, što bi rekli religiozni, treba Bog da nam bude u pomoći, a ja bi više voleo da nam bude pamet u pomoći“, kaže Bešlin.
Bešlin: Atmosfera u društvu se promenila
Bešlin ide korak dalje i ocenjuje da je vlast uplašena i da im je sada prvenstveni cilj da minimalizuju posledice, ali i uticaj građanskih protesta brojeći „u glavu“ ljude koji dolaze na proteste.
„Ali nije ovde reč o apsolutnim brojkama. Ovde je reč o jednoj atmosferi u društvu koja se zaista promenila, koja se menja i to svako od nas može u vazduhu da oseti. To Aleksandar Vučić i njegov autoritarni režim vrlo dobro znaju. Oni ne žive sa nama, oni žive neku izdvojenu realnost, ali oni imaju vrlo dobre i basnoslovno plaćene agencije za istraživanje javnog mnenja koje gotovo dnevno, naročito u kritičnim situacijama, njemu nose izveštaje sa istraživanja fokus grupa. On svakako može da vidi bolje od bilo koga drugog kakva je stvarna situacija u društvu“, ističe Bešlin uz ocenu da će biti zanimljivo videti u kom će smeru da se dalje razvija situacija u Srbiji.
Upitan da podeli utiske o radu Tužilaštva i pravosudnog sistema posle tragedije u Novom Sadu, profesor Radosavljević kaže da je on nevidljiv i da ga je od početka trasirao sam Vučić.
„Vrlo je zanimljivo to da mi imamo u stvari tajnog javnog tužilaca Zagorku Dolovac, koja se ni jednom nije oglasila već nekih desetak godina. Ali ni ovi javni tužioci koji direktno vode istragu se ne oglašavaju. Ja mislim da bi oni morali barem dva puta nedeljno da imaju konferencije za štampu, gde bi nešto rekli. Znate, to škrto komuniciranje preko sajta su sve priče za malu decu. Očekuje se od tužilaca da izađu i nešto saopšte, ali ja mislim da oni ne mogu da izađu pred javnost i da kažu šta će preduzeti a šta neće, jer oni jednostavno čekaju da im se napiše i to je najveći problem i tužilaštva, ali naravno i pravosudnih organa“, kaže sagovornik Glasa Amerike i dodaje da se njihov rad najpre ogleda u hapšenju demonstranata.
Govoreći o snalaženju opozicije u onome što bi moglo da se nazove kanalisanje građanskog bunta koji bi trebalo da rezultira određenim institucionalnim pomacima, Radosavljević navodi da vidi „prigodno, ali ne i preveliko snalaženje“.
„Više me raduje što vidim da studenti, mladi ljudi, eksperske organizacije, udruženja profesora, pa i sam Univerzitet i pojedine školske institucije preuzimaju dosta inicijative i mislim da to može da dodatno pomogne krhku i ponekad čak i dosta spornu po učincima srpsku opoziciju“, kaže i dodaje da misli da se nazire stvaranje jednog „opštedruštvenog pokreta za demokratizaciju i uspostavljanje novih i zdravijih odnosa u državi“.
Kako smatra Bešlin vrlo je opasna situacija u kojoj je Srbija podeljena na dve strane koje se nalaze sa različitih strana barikada:
„S jedne strane imamo ljude građane čiju ljutnju, bes i ozlojeđenost, imam utisak prvi put na ozbiljan način prepoznala i opozicija, koja pokušava da stane iza svih tih građana što je potpuno legitimno jer je za svaki protest je u redu da bude politički protest. Sa druge strane imamo režim koji je očito u velikoj panici koji se ovog puta služi metodama kakve ipak do sada nismo videli od njih. Takođe vidimo da zaista nema istrage o ubistvu 15 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu, ozbiljne istrage nema, oni od toga prave farsu, iritiraju ljude“.
U međuvremenu deo studenata iz Beograda i Novog Sada je nastavio blokadu Rektorate i više fakulteta jer, između ostalog, traže objavljivanje dokumentacije o rekonstrukciji železničke stanice u Novom Sadu i otkrivanje odgovornih za napade na studente tokom protesta zbog rušenja nadstrešnice.
„Ovi zahtevi su realni i oni su u ovoj situaciji već morali da budu obelodanjeni. Morali smo da vidimo ko koga štiti, zašto štiti, čiji su interesi u priči? Prema tome, studenci samo traže da institucije funkcionišu, da svako radi svoj posao i naravno da institucije otkriju ko je na njih vršio pritisak i da pokažu ko su lopovi i kriminalci u Srbiji… Oni traže stepen normalnosti koje sve normalne zemlje već imaju“, kaže profesor Radosavljević.
Na kraju, odgovarajući na prilično teško pitanje o tome kuda cela ova situacija vodi i šta se može očekivati narednih dana, nedelja i meseci, Bešlin kaže da je sada situacija u trouglu između angažmana građana, organizovanosti i odlučnosti opozicije i spremnosti režima da koristi silu za razrešenje problema.
Pre nešto više od mesec dana, 1. novembra pala je nadstrešnica na ulazu u zgradu Železničke stanice u Novom Sadu i tom prilikom je poginulo 15 ljudi. U poslednje dve godine rekonstruisana zgrada je dva puta otvarana i predstavnici vlasti su tada izjavljivali da je Železnička stanica sada lepša i bezbednija.
Posle nesreće pokrenut je čitav niz događaja - pred 20 hiljada ljudi u Novom Sadu je održan veliki protest i pomen u Novom Sadu i tom prilikom se dogodio čitav niz incidenata - vlast je optužila opoziciju da je ona odgovorna za te događaje. Dok opozicija tvrdi da su predstavnici vlasti poslali svoje ljude da su sakriveni pod maskama oni razbijali prozore i sprovodili nasilje.
Tužilaštvo je posle velikih pritisaka javnosti saopštila da je pod istragom za nesreću 13 ljudi, među njima i ministri Goran Vesić i Tomislav Momirović. Vesić je posle odlaska u pritvor i kratkog štajka glađu pušten na slobodu.
U nizu daljih događaja dogodili su se i mnogi verbalni, ali i manji fizičku obračuni između predstavnika vlasti i opozicije, a do danas se ne nazire kraj ovoj krizi u Srbiji.
