Po nevremenu i upornoj kiši, 14. po redu protest “Srbija protiv nasilja” održan je prve subote u avgustu zahvaljujući pre svega najupornijim građanima. Okupljanje, šetnja i blokada Gazele protekli su bez problema, ali to ne znači da ne postoje pitanja o uspehu ili neuspehu građanskih protesta.
I prethodni protesti sa kraja jula, sa svega nekoliko hiljada okupljenih otvorili su, posle više od tri meseca okupljanja, isto pitanje – kako će protesti preživeti do jeseni i šta se može očekivati u septembru.
Oko ovog pitanja postoje najmanje dve škole mišljenja – sa jedne strane nije malo onih koji smatraju da je trebalo proglasiti letnji “moratorijum” na proteste i tek sa prolaskom godišnjih odmora ponovo pozvati građane da nastave posao započet proletos. Naspram njih, mnogi zastupaju tezu da se mali broj učesnika tokom leta mogao pretpostaviti, ali da je bilo važno održati ritam i sa ljudima na ulicu dočekati jesen.
Drugim rečima dilema se svodi na dve teze – da li je uspeh to što je i sa par hiljada učesnika protest ipak preživeo leto, ili je neuspeh to što je sa 50 i više hiljada učesnika protest na vrhuncu leta spao na svega nekoliko hiljada najupornijih građana.
Uz upozorenje da se poslednjih subota ispred skupštine okupi manji broj ljudi nego što ih kasnije učestvuje u šetnjama, lider Demokratske stranke Zoran Lutovac umesto direktnog odgovora na pitanje o uspehu ili neuspehu građanskih okupljanja ističe da proteste treba posmatrati kao proces koji još nije završen:
“U početku se pokazalo da postoji veliki broj ljudi koji su nezadovoljni stanjem u društvu, nasiljem koje se proizvodi – i verbalnim, i institucionalnim, i fizičkim nasiljem, i žele da to promene. Žele Srbiju protiv nasilja i zato su na ulicama. Posle toga pokazalo se da su ti ljudi vrlo istrajni. I da su uporni, da su čvrsti u svojoj nameri da promene to društvo”, kaže Lutovac i naglašava da se uspeh građanskih protesta može meriti i drugim merilima, a pre svega razbijanjem straha:
“Uspeh ovog dosadašnjeg toka ovih protesta se može meriti time što su se građani probudili, što su otklonili strah, što su pokazali odlučnost da ne stoje više sa strane, nego da sami doprinesu promenana u društvu. I sa druge strane, pokazalo se da je stasala jedna nova generacija koja je spremna da se uključi u politički život. Oni koji su nekada bili apatični, sklonjeni u stranu i posvećeni samo sopstvenom životu – oni su se sad probudili, osvestili, videli da bez njihovog angažovanja ne može da se stvar menja”, kaže Lutovac.
Za političkog analitičara Naima Lea Beširija iz Instituta za evropske poslove veliki je uspeh i to što je tokom leta održan kontinuitet građanskih protesta i da povratak ljudi na ulice treba očekivati već od 1. septembra.
Beširi smatra da je bila dobra odluka političara da ne govore na bini ispred narodne skupštine, međutim, po njegovom mišljenju ponašanje vlasti kao nagoveštava i moguće zaoštravanje atmosfere u Srbiji
“Kontinuirano ignorisanje vlasti zahteva protesta može proizvesti samo još veću srdbu među građanima i ukoliko se kroz protest izbore za svoje zahteve meni deluje da nas čeka više nego burna jesen koja može voditi i u nasilje. Jer nam tako politička teorija kaže – kada jednu grupaciju ljudi koja je kritična, duže vreme biva ignorisana od strane vlasti, a da ne može da svoje želje potraži kroz institucije, kada institucije ne rade, ignorišu, ili rade suprotno zakonu – meni deluje da postoji ozbiljna opasnost za malo veće nemire od mirne šetnje”.
Uz podsećanje na to da istraživanja u Srbiji pokazuju da više od 85 odsto građana generalno ne veruje političkim strankama, Beširi i za takve stavove najviše krivi aktuelnu vlast:
“Dobar deo tom verovanju je doprinela vladajuća većina koja poslednjih deset godina ubeđuje građane da su svi isti, da su “žuti” i dalje krivi iako nisu 11 godina na vlasti. I ubedila je građane da, eto ako su svi isti – sasvim je svejedno ko je na vlasti. Ali evo mi smo na vlasti – što ne bismo još ostali. Ta mantra pije vodu u društvu koje je izrazito neobrazovano, u društvu u kome postoji izrazito niska politička kultura”.
Uz nepoverenje u stranke, istraživanja javnog mnenja takođe pokazuju i da opozicione stranke nisu uspele da materijalizuju nezadovoljstvo građana, to jest da protesti nisu doneli porast podrške opoziciji i skok njihovog rejtinga.
Kako kaže Zoran Lutovac mnogo važnije od rejtinga je zalaganje za opšti, javni interes i kako dodaje – bespovratno jačanje cilja promene Srbije:
“Pa to je isto kao kad biste rekli u 33 minutu fudbalske utakmice da niste uspeli da pobedite. Utakmica nije završena. Šta znači materijalizuje? Nismo mi rekli – izađite na ulicu da srušimo nasilno ovu vlast. Ne. To nije bio ni poziv, ni povod. Ovo je jedan proces koji uključuje i istrajnost, i čvrstinu, i odlučnost svih onih koji žele te promene. One su moguće zajednički”.
S obzirom da se aktuelizovalo i pitanje izbora, otvorena je i stara tema o tome treba li opozicija da izađe u jednoj ili više kolona. Po mišljenju Lutovca sada je još uvek prerano govoriti o izlasku opozicije na izbore:
“Prerano izlaženje sa tim nije korisno jer može da bude protumačeno od strane nekih građana kao – evo, mi se borimo za konkretne stvari a oni evo već pričaju o izborima. Izbori jesu način da se to uradi na demokratski način, ali do njih se stiže korak po korak i mislim da u ovom trenutku to još nije ključna tema”.
Naim Leo Beširi smatra da je bi možda bilo najbolje da opozicija izađe na jednoj listi, ali dodaje da je teško zamisliva situacija u kojoj bi građanski nastrojeni birači podržali listu na kojoj se, primera radi nalazi i Boško Obradović. O koalicijama treba razgovarati tek nakon izbora, kaže:
“Te predizborne koalicije koje se prave tako kao neki Frankenštajn nisu davale rezultate, iako razumem argument ljudi koji govore da je i Milošević na taj način sklonjen, a na nekim narednim izborima da svako bude protiv svakog. Meni za sada zaista deluje da je jedini način da se ide u što više kolona, da te kolone budu ideološki logične, i da je to jedini način da se motivišu ljudi da izađu i da glasaju”.
