BEOGRAD - Odbor za spoljne poslove Skupštine Srbije trebalo je u sredu da raspravlja o nekoliko tačaka dnevnog reda, među kojima je bio i predlog o usklađivanju spoljne politike Srbije sa EU po pitanju sankcija Rusiji, koji je podneo opozicioni poslanik i predsednik odbora Borko Stefanović. Na dnevnom redu bile su i rezolucije o jačanju saradnje sa Ruskom Federacijom, koje su podneli opozocioni poslanici iz desnih stranaka. Ovo je ujedno bio i prvi put da se predlog o sankcijama Rusiji nađe na dnevnom redu bilo koje državne institucije u Srbiji.
Međutim, ništa od tačaka nije stiglo na dnevni red jer je sednica odbora odložena, na predlog zamenice predsednika Marine Raguš iz SNS. Kao razlog za odlaganje, navedeno je to da članovima odbora nije stigao dokument iz Ministarstva spoljnih poslova o usklađenosti spoljne politike Srbije sa EU.
Suština odlaganja sednice i činjenica da javnost nije čula stavove poslanika po pitanju sankcija Rusiji, pala je u senku rasprave o tome zašto je sednica prvo otvorena, pa zatvorena za javnost, da bi se na kraju odlučilo da se ipak otvori, ali bez rasprave o dnevnom redu.
Sednica Odbora za spoljne poslove najavljena je za sredu u 13h kao javni događaj, kojem mogu da prisustvuju mediji. Međutim, tokom prepodneva, najava sednice je skinuta iz onlajn kalendara Skupštine Srbije i medijima je rečeno da je zatvorena za javnost.
Predsedavajući odbora, Borko Stefanović izjavio je pre sednice da je zatvaranje tražila većina poslanika (od 17 članova odbora, 13 su članovi vladajuće koalicije), i da je on o tom predlogu obavešten od strane stručne službe Skupštine Srbije. Naglasio je da većina ima pravo to da traži i da se o takvim predlozima ne raspravlja, već počinju da važe bez pretresa.
Međutim, njegova zamenica, poslanica SNS Marina Raguš, negirala je da su naprednjaci to tražili.
„Vidite ovaj spisak, ne postoji nijedan potpis za zatvaranje ove sednice od strane članova SNS…Moram da konstatujem da je gospodin Stefanović obmanuo vas i obmanuo javnost. SNS sa svojim koalicionim partnerima je više nego zainteresovana za ove raspravu….Pogotovo što su stavovi vladajuće većine o ovom pitanju poznati i mi se pridržavamo utvrđene državne politike."
"Ako je nekome potrebna javnost, to smo mi. Obavešten sam zvanično od strane zaposlenih, ljudi koji rade u odboru, da je došla ta inicijativa po članu 250 Poslovnika o radu Narodne Skupštine…Nezadovoljstvo i nerazumevanje koje je ovde pokazano je razumljivo, samo kažem da nije baš dobra meta određena jer sam ja zvanično obavešten o tome i mislio sam da se pridržavam tačke 250 Poslovnika Skuštine Srbije i tako je postupano“, odgovorio je Stefanović koji se izvinio članovima odbora zbog, kako je rekao, nesporazuma.
Tokom polemike duge skoro dva sata, članovi odbora iz vladajuće koalicije su zamerili Stefanoviću i to što je sa informacijom da je sednica zatvorena za javnost izašao u medije, a polemika se vodila i oko toga zbog čega je informacija o održavanju sednice skinuta sa sajta Skupštine Srbije.
Odlaganje sednice jer je falio jedan papir
Međutim, ispostavilo se da tema o kojoj su poslanici raspravljali dva sata – nije bila razlog da se o dnevnom redu ne raspravlja uopšte.
Poslanica SNS Marina Raguš predložila je da se sednica odloži, jer poslanicima nije stigao dokument iz Ministarstva spoljnih poslova o usklađenosti spoljne politike Srbije sa EU.
„Predlažem pre prelaska na dnevni red da se ova sednica sa ovim dnevnim redom odloži jer nisu ispunjeni uslovi za njeno održavanje. Nismo dobili informaciju Ministarstva spoljnih poslova koju smo tražili“.
Poslanici su većinom od 12 glasova izglasali predlog predstavnice SNS u vidu dopune dnevnog reda da se sednica odloži do daljeg. O ranije predviđenom dnevnom redu se nije ni raspravljalo.
Predsedavajući odbora Borko Stefanović objasnio je, potom, na konferenciji za novinare, da dokument iz Ministarstva spoljnih poslova poslat poštom, i da je o slanju stiglo zvanično obaveštenje, ali da dokument nije stigao do članova odbora.
„Strašno mi je žao što ga nismo dobili do početka odbora, to nije odgovornost odbora, ali jeste odgovornost Vlade Srbije. Dakle, odgovornost Vlade koja taj dokument, iz meni nepoznatih razloga, očigledno nije htela da dostavi Odboru za spoljne poslove. Žao mi je što ta praksa postoji. Zašto je to tako, možemo da nagađamo, ja sam sklon tome da je to neki vid sabotaže i da nisu želeli da imamo demokratsku, otvorenu raspravu o najvažinijim spoljnopolitičkim pitanjima za Srbiju i njene građane", rekao je Stefanović. "Srbija ne sme dozvoliti da sklizne u izolaciju, da bude prokužena, izolovana, država parija u Evropi i to zato što vlast ne želi o tome da se izjasni, ne želi o tome da raspravlja ili prosto ne sme da kaže ono u šta veruje – ako veruju da treba da se izolujemo, da se isključimo iz Evrope i da ne treba da budemo članovi EU, onda to treba tako i da se kaže“.
Stefanović je objasnio da dokument Ministarstva spoljnih poslova nije bio formalno neophodan da se sednica održi, jer nije bio jedna od tačaka dnevnog reda, ali da su se članovi odbora ranije zajednički saglasili da im je potreban da bi se bolje informisali. Poslanica SNS, međutim, tvrdi suprotno.
"Formalno pravno nije ispunjeno nešto o čemu je sam predsednik odbora govorio nekoliko meseci, a to je da ne saziva sednicu Odbora za spoljne poslove, zato što je zatražena informacija od MSP koja se odnosi na proces usklađivanja spoljne politike Srbije sa EU. Informaciju članovi odbora nisu dobili. I mi ne vidimo razlog čemu ova zbrka kada su politički stavovi svih nas poznati. Politički stav povodom usklađivanja spoljne politike Srbije sa EU, SNS, SVM, SPS i svih naših koaliconih partnera je poznat, kao što je poznat i stav svih predstavnika opozicije koji su bili na sednici odbora“, odgovorila je Marina Raguš.
Nije poznato kada će sednica Odbora za spoljne poslove sa ovim temama biti ponovo zakazana. Stefanović ne veruje da će se to desiti pre kraja novogodišnjih i božićnih praznika. Njegov predlog o usklađivanju spoljne politike Srbije sa EU po pitanju sanicija Rusiji, koji je podneo 23. novembra, nije stavljen na dnevni red zasedanja u plenumu i ne zna se da li će se to uopšte desiti.
Subotić: Vlast kupuje vreme i balansira između dve rezolucije
Nakon dešavanja na sednici parlamentarnog Odbora za spoljnu politiku, zatvaranja, pa ponovnog otvaranja za javnost i konačnog odlaganja, saradnik Centra za evropske politike Strahinja Subotić ocenjuje da će to sigurno izazvati negodovanje i među institucijama i među državama članicama EU.
“Činjenica da nema sastanka za sada ukazuje da vladajuća koalicija, koja prema pravilima procedure može da i prostom većinom odlučuje, želi na taj način da kupi sebi vreme. Oni razmišljaju na tom jednom mikroplanu, iz nedelje u nedelju, iz meseca u mesec i tako ćemo doći do godine. Rat je počeo 24. februara i videli smo da se vlada u tehničkom mandatu ograničavala objašnjavajući da nema kapacitet, odnosno punomoćje da donosi spoljnopolitičke odluke tog karaktera. Međutim, sada kada je vlada osnovana očekivanja su tu”, kaže u razgovoru za Glas Amerike Subotić.
Podsećajući da su Dveri, Zavetnici, POKS i NADA još u oktobru imali svoju rezoluciju sa sasvim suprotnom idejom - da ne treba da dolazi do bilo kakvih sankcija bilo kome, Subotić ističe da je to treba tumačiti u kontekstu Rusije.
Time je ovaj deo opozicije pokušao da zacementira svoju anti-EU poziciju u skupštini, kaže sagovornik Glasa Amerike i dodaje da se na ovaj način vlast našla između dve potpuno oprečne rezolucije:
“Njima ne odgovara ni jedna ni druga pozicija. Njima odgovara taj jedan permanentni status kvo u kojem je ključno obeležje upravo dvosmislenost i nejasnoća. Kao što je naša spoljna politika balansiranja između Zapada i Istoka, vidimo da i ova vlast želi da balansira između ove dve rezolucije. Između jedne gde se poziva da se uvedu sankcije i druge gde se traži zabana uvođenja sankcija”, kaže Subotić i ističe da Skupština pokušava da se ne bavi ni spoljnom, ali ni unutrašnjom politikom – pre svega problemom Kosova.
S obzirom na to da je spoljnopolitički Odbor tražio od Ministarstva spoljnih poslova dokument o stepenu usaglašenosti spoljne politike Srbije sa spoljnom politikom EU, Subotić ističe da je taj podatak svima manje-više poznat i da se radi o manje od 50 posto.
“U medijima sam pročitao da je ideja bila da Ministarstvo da svoje ekspertsko viđenje tog predloga rezolucije, s obzirom da se radi o delikatnoj državnoj stvari”, kaže Subotić i iznosi mišljenje da je Stefanović procenio da i ministarstvo pokušava da kupi vreme i da odlaže sa davanjem mišljenja.
“I na ovaj način je hteo da stvori pritisak i da skrene pažnju javnosti na ovo relevantno pitanje. Znajući da ako sad ne reaguje da će novogodišnji praznici jednostavno pojesti kapacitet bilo koga i spremnost da se bavi ovim pitanjem. On će, verujem biti spreman da nastavi da se bavi ovim pitanjem kada praznik prođe. S obzirom da je sada prikupio pažnju javnosti i medija i svakako svi znamo da spoljna politika će nastaviti da dominira ne samo u ovoj godini, već i u svim godinama koje nam predstoje”.
Subotić primećuje da i u drugom delu opozicije ne postoji jasna spremnost da se podrži rezolucija kakvu je podneo Borko Stefanović.
“Činjenica da je on kao pojedinac to podneo takođe govori o nejedinstvu unutar opozicije, iako se lista zove “Ujedinjeni”. I na taj način zapravo ukazuje da su veoma male šanse da će Srbija moći da napravi snažniji zaokret, da ispuni obaveze koje je preuzela kada je otvorila pristupne pregovore, a to je da se postepeno usaglašava sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU”, zaključuje Subotić.
On je podsetio da su Evropski parlament, Komisija i Savet Srbiji jasno stavili do znanja da se spoljna politika transformisala u jedno blokirajuće poglavlje i da bez spoljnopolitičkog usaglašavanja Srbija ne može da očekuje dodatne benefite na svom putu ka EU.
