U petak 20. maja pred Komitetom ministara Saveta Evrope (SE) naći će se zahtev Kosova za prijem u ovu organizaciju. Iako deluje da bi procedura mogla da prođe gotovo rutinski ruska invazija na Ukrajinu u velikoj meri je zakomplikovala situaciju i skup u Torinu neće imati ni malo lak posao.
Odluka o prijemu neke države u Savet Evrope donosi se dvotrećinskom većinom i sa 46 država članica to su 33 neophodna glasa “za”. Uz pet država EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova očekuje se da će protiv biti i Azerbejdžan i Jermenija, a veliko je pitanje i kako će se izjasniti Ukrajina posle agresije Rusije, pokušaja otcepljenja Donbasa i ranijeg otcepljenja Krima.
Novinar i politikolog Boris Varga u razgovoru za Glas Amerike objašnjava da se Ukrajina danas nalazi u svojevrsnom političkom limbu i pred teškom odlukom:
“Sa jedne strane Ukrajina mora da sledi politiku svojih najbližih saveznika bez kojih ne može danas, ne može da opstane, njena nezavisnost biće jednostavno uništena od strane Rusije i agresora. A sa druge strane, Ukrajina ipak mora da sledi jedan princip, a posebno što je taj princip bio razlog predsedniku Rusije Vladimiru Putinu za aneksiju Krima i sada potencijalnu aneksiju Donbasa. Znači, očekuje se da će Ukrajina svakako biti na neki način suzdržana, neće sa jedne strane protivrečiti svojim saveznicima, jer znaju da im je jako važno da se reši na Balkanu pitanje Kosova, posebno Sjedinjenim Američkim Državama”, kaže Varga i dodaje da će sa druge strane Ukrajina ipak slediti jedan svoj princip koji ima od 2008. godine:
“I taj princip nije slučajno nastao – to samo svedoči o tome da su se ipak pratile namere Rusije od 90-te godine, posebno posle dolaska Putina na vlast”.
“Ja sam siguran da će i stav Ukrajine biti u korist očuvanja teritorijalnog integriteta svih članica SE, jer se i o njenom teritorijalnom integritetu na kraju krajeva donosi sud ovim. I generalno to pitanje poštovanja teritorijalnog integriteta u trenutku kada Rusija vrši invaziju na jednu članicu SE će zaista imati dodatnu težinu i će sigurno imati uticaja i na debatu unutar SE”, kaže Srđan Majstorović iz Centra za evropske politike i ističe da je za Srbiju glavni problem to što eventualnim stupanjem u članstvo u SE Kosovo dobija još jedan pečat i potvrdu vlastitog međunarodnog subjektiviteta:
“Situaciju ne treba gledati fatalistički. Moj je utisak da je ovo što se dešava u ovom trenutku na neki način pažljivo regulisan proces, imajuću u vidu da se niko nije našao iznenađen. Samim tim predupređene su i neke drastične, ekstremne reakcije, rekao bih da je javnost imala vremena da se pripremi, a koji će ishod ovog procesa biti – opet kažem ne zavisi ni od Kosova, ni od Srbije, već od pitanja dvotrećinske većine u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope (PSSE) koja će se na kraju izjašnjavati o ovom zahtevu”.
Podsećajući da je Ukrajina od samog početka bila saveznik Srbije i da je podržavala njenu teritorijalnu celovitost, Varga smatra da i to što se Putin pozvao na slučaj Kosova kada je napao Ukrajinu ne znači da postoji prosta analogija između slučaja Kosova i Krima ili Donbasa:
“Postoji jedna svest da ipak Krim i Kosovo nisu isti problemi. Ipak je Kosovo jedna teritorija koja je bila u ratu zbog egzodusa, zbog masovnih kršenja ljudskih prava, zbog masovnog proterivanja građana Srbije albanske nacionalnosti sa Kosova. Krim je jedna druga priča, mi tu nismo imali čak ni jedan ispaljeni metak, koji govore da je krimski rat - rat bez ispaljenog metka. Desila se u Putinovom stilu, potpuno isplanirana akcija preuzimanja te teritorije, referendum i zatim pripajanje tog poluostrva Rusiji”.
Iako vlasti u Srbiji najavljuju da će se boriti protiv prijema Kosova u Savet Evrope, negde u drugom, trećem planu je ostala gotovo sakrivena teza da bi ulazak Kosova u SE imao pozitivan efekat na položaj Srba na Kosovu. S obzirom da je osnovni delokrug rada Saveta Evropa zalaganje za demokratiju, ljudska i manjinska prava, članstvom Kosova profitirala bi srpska manjina na Kosovu i lakše bi ostvarivala manjinska prava koja su u ovom trenutku tek stvar pregovora Beograda i Prištine:
“Ja bih voleo kada bi donosioci odluka u Srbiji iz te perspektive gledali razvoj situacije kada je u pitanju ovaj zahtev Kosova. Međutim, mislim da tu postoji jedan odnos koji je zasnovan na principu binarnosti, a to je – članstvo znači jednu vrstu potvrde međunarodnog subjektiviteta Kosova, ergo nije dobar za Srbiju. I da prosto ponestaje političke volje i interesa da se na ovaj slučaj gleda iz drugačijeg ugla”, kaže Srđan Majstorović u razgovoru za Glas Amerike i dodaje da je Rusija ta koja je isprovocirala Kosovo da pokrene ovu proceduru time što je izvršila agresiju na jednu članicu UN i SE:
“Eto, pored doprinosa jačanju NATO-a, gospodin Putin je svojom agresijom doprineo i tome da se Kosovu otvore vrata za članstvo u SE. S tim što ne postoji politička volja niti hrabrost da se u javnosti na taj način predstavi ova situacija, imajući u vidu da je deceniju unazad građen kult bratske bliskosti sa Rusijom. I to ne veza među građanima, među narodima dve zemlje, već prevashodno jedan kult snažnog vođe i lidera koji može da izbavi i jednu i drugu zemlju iz istorijski zahtevnih situacija”.
