Građani Srbije su 3. aprila izašli na vanredne parlamentarne i predsedničke izbore, ali ni pola godine kasnije vlada nije formirana. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je 27. avgusta da će mandatarka za sastav novog kabineta biti aktuelna tehnička premijerka Ana Brnabić, ali su ostali detalji nepoznati. Zbog čega Srbija i dalje nema vladu, ako je jasno ko ima većinu?
Konačni rezultati izbora objavljeni tri meseca nakon glasanja pokazali su da je lista oko SNS jeosvojila 120 od 250 poslaničkih mandata, i zajedno sa strankama manjina i SPS-om, koji je osvojio 31 mandat, ima većinu u parlamentu. Konstitutivna sednica Skupštine održana je 1. avgusta i tada je krenuo da teče rok od 90 dana za formiranje vlade.
SPS je formalno doneo odluku da učestvuje u novoj vladi polovinom avgusta, a lider SNS je krajem tog meseca potvrdio da će Ivica Dačić imati “veoma značajnu funkciju u vladi i da će biti koordinator službi bezbednosti”. Tada je i rečeno da se formiranje vlade očekuje u septembru, što je već bio rok koji je nekoliko puta probijen.
Tehnička i buduća premijerka Ana Brnabić izjavila je nedavno za RTS da su okolnosti usporile formiranje vlade i najavila da će biti sastavljena u oktobru. U javnosti se spekuliše da vlade nema zbog spoljnopolitičkih pritisaka da u aktuelnoj situaciji Srbija zauzme jasniji kurs, ili zbog raspodele moći unutar vladajuće stranke ili koalicije. Bez obzira na to šta su razlozi, odlaganje formiranja vlade ukazuje na krizu i izbegavanje odgovornosti, kaže za Glas Amerike Raša Nedeljkov, programski direktor organizacije CRTA.
"Ovo je jedan od indikatora praktično ustavne krize, u kojoj političke elite kreiraju atmosferu u kojoj neizvesnost i nesigurnost postaje primat u našem institucionalnom delovanju. Jer uprkos svim okolnostima i izvesnosti ko može da bude u vladi, koristite sve moguće zakonske okvire da nemate politčku odgovornost u institucijama i jedini kontinuitet praktično postoji u instituciji predsednika koji sve druge grane vlasti podređuje svojoj moći. To je za nas crvena zastavica koja ne treba da nas iznenadi”.
Slična situacija bila je i posle parlamentarnih izbora u junu 2020, kada se takođe odugovlačilo sa formiranjem vlade. Tada je, međutim, situacija bila još jasnija, jer je opozicija bojkotovala izbore, a SNS dobila apsolutnu većinu.
“To samo ilustruje karatker političkih elita koje imaju moć, volju da ne grade institucije, već podređuju institucije uskim stranačkim interesima. U tom smislu, ne treba praviti eufemizme i pretiti građanima da do vlade ne dolazi, jer smo pod strateškim pritiscima itd. Posledica neformiranja institucija je isključivo unutarstranačka kalkulacija da tako najviše odgovara nosiocima vlasti, jer nema političke odgovornosti za svaki problem”, podseća Nedeljkov.
Prema Zakonu o vladi, tehnička može da obavlja samo tekuće poslove, ne može da predlaže skupštini zakone, niti da donosi propise, osim ako je njihovo donošenje povezano sa zakonskim rokom ili to nalažu potrebe države, interesi odbrane ili prirodna, privredna i tehnička nesreća.
Što znači da bi odluku o potencijalnoj promeni spoljnopolitičkog kursa trebalo da donese nova, a ne tehnička vlada - u teoriji. U praksi, kaže Nedeljkov, nosilac politike i moći je trenutno institucija predsednika, za koju nema ni protivteže, ni kontrole u drugim institucijama.
"Ono što je za nas najveći problem u izgradnji demokratije jeste normalizacija institucionalnog vakuuma, kako kod samih institucija, a na kraju i kod građana".
Iako se ne zna ko će činitivVladu, zna se njen rok trajanja – predsednik kaže do 2024, kada se održavaju redovni lokalni izbori. Isto je bilo i 2020. kada je pre sastava vlade, Vučić objavio njen rok trajanja – do 2022.
U slučaju da se vlada ne formira do početka novembra, zakon propisuje da se raspusti skupština i da predsednik raspiše parlamentarne izbore, koji treba da se završe najviše 60 dana od raspisivanja.
