Kažu da je siguran znak da će u Srbiji uskoro biti izbora to što se poslednjih dana i nedelja u srpskim medijima svakodnevno pojavljuje “prljav stranački veš”, ali i pomalo neočekivane vesti - kao što su tekstovi u stranim dnevnicima "Gardijan" i "Vašington post" o slučajevima prisluškivanja i pokušaja nadgledanja komunikacija neistomišljenika režima u Beogradu.
Reč je, kako pišu ovi mediji, o sumnji da je dvojici aktivista civilnog sektora pokušan upad u mobilni telefon. U tekstu pod naslovom “Kritičari srpske nacionalističke vlade na meti špijunskog softvera vojnog ranga” Gardijan piše da je zabeležen pokušaj hakovanja telefona dvojice srpskih prodemokratskih aktivista, ali i da je, kako se čini, to ostao samo pokušaj.
Identitet dvojice srpskih aktivista nije otkriven iz bezbednosnih razloga, a prema napisima u ovim stranim medijima kompanija "Epl" ih je upozorila da su njihovi “ajfoni” bili na meti napada, ali da ih je zaustavio najnoviji iOS softver koji pokreće njihove mobilne telefone.
Otkriveno je i da su se napadi dogodili oko 16. avgusta ove godine i to u razmaku od svega jedan minut, kao i da je napadač pokušao da iskoristi aplikaciju HomeKit.
Sve ovo je kasnije potvrđeno istraživanjima kompanija "Akses nau" (Access Now) i Šer fondacije u Srbiji, kao i Citizen Lab-a na Mank školi Univerziteta u Torontu i Amnesti internešenela.
Uz napomenu da ne može da otkriva previše detalja o ovim slučajevima, jer su te stvari su veoma poverljive i mogu se očekivati negativne posledice po te ljude, Bojan Perkov, koordinator digitalnih politika u Šer fondaciji u razgovoru za Glas Amerike potvrđuje napise britanskih i američkih medija.
“Oni su nam se javili da mi pokušamo da pomognemo. I onda smo u saradnji sa međunarodim partnerima, a to su organizacije koje su i same izašle sa to informacijom, koje imaju jako visok nivo ekspertize kada je reč o analizi ovakvih alata. Oni su analizirali podatke sa njihovih telefona i došli su do zaključaka da su pokušani napadi jako intruzivnim špijunskim softverima”, kaže Perkov i objašnjava da je kod ove vrste napada praktično nemoguće utvrditi ko stoji iza toga i da je teško izaći sa nekakvom vrstom konkretnih dokaza o napadima i napadačima.
Postoje indikacije da su se napadi dogodili, što je, kako kaže Perkov, potvrđeno i u analizama Citizen Lab-a sa Univerziteta u Torontu, koji se bavi istraživanjem savremenih špijunskih tehnologija.
Ali, kaže da postoji sumnja da su se napadi događali i ranije.
“Oni su poslednjih godina prilikom istraživanja tih alata nekim tehničkim metodama uspevali da dođu do nekih indikacija da se pojedini špijunski alati mogu povezati sa korišćenjem u Srbiji – samo na osnovu tehničkih podataka do kojih su oni došli o infrastrukturi sa kojom su se susreli. Prosto to su samo indikacije”, kaže Perkov i ponavlja da ne postoje konkretni dokazi i konkretne tvrdnje da je neki politički oponent vlasti u tom smislu zaista bio pod nekom vrstom nadzora.
Za beogradskog advokata Ivana Ninića nema mnogo dilema da iza ovih napada stoji aktuelna vlast u Srbiji, jer, kako kaže svaka autoritativna vlast u svetu, a naročito ovde na Balkanu, teži da kontroliše sve tokove u društvu – političke, finansijske, medijske tokove, pa čak i da kontroliše i zonu sporta i zonu privatnosti.
Ninić: Slučaj "Miketić" u skoro istom rangu
Advokat Ivan Ninić u gotovo isti rang stavlja i slučaj narodnog poslanika i opozicionog aktiviste Đorđa Miketića čiji su se privatni snimci pojavili na društvenim mrežama.
Godinu i po dana pošto mu je obijen stan i odneti hard diskovi, pre par dana su se u javnosti pojavili ti snimci, a ulje na vatru je dolio i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je gostujući na TV Pinku rekao da je “Miketić ljudska sramota” i “da on (Miketić) zna šta ja znam”.
S obzirom na to da je sumnja za objavljivanje privatnih Miketićevih snimaka pala na BIA, oglasila se i sama agencija - posebnim saopštenjem u kojem demantuju da oni stoje iza toga - i ujedno pozivaju Miketića da "prestane sa napadima na službe bezbednosti Republike Srbije i predsednika Srbije i da, pošto je u javnosti otvorio temu svog privatnog snimka, javno saopšti kako je, gde i pod kojim okolnostima i od strane koje osobe nastao snimak njega i izvesne osobe, kao i šta snimak sadrži".
S obzirom da niko od nadležnih nije odgovorio na tvrdnje Miketića da mu je stan obijen, advokat Ninić ističe da to “ukazuje da je neko namenski poslat da mu obije stan, da pokupi određene predmete iz njegovog stana i da kasnije ta saznanja upotrebi u izbornoj kampanji”.
Uz podsećanje da je krajem devedesetih godina prošlog veka današnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio ministar informisanja u vreme vlasti Slobodana Miloševića, Ninić smatra da je tada Vučić morao da koristi posebne tehnike da bi obuzdao nezavisne medije i tadašnje urednike.
Danas, kako tvrdi Ninić, gotovo da ne postoje kontrolni mehanizmi za nadgledanje rada Bezbednosno-informativne agencije (BIA) i MUP-a Srbije.
“Vi nemate danas skupštinski odbor za kontrolu službi bezbednosti u pravom smislu te reči, jer taj odbor je pod direktonom kontrolom Aleksandra Vučića i čoveka koga je on postavio da vrši funkciju predsednika odbora. Vi nemate druge kontrolne mehanizme u parlamentarnoj demokratiji, kao što su anketni odbori. Vi nemate institut poslaničkog pitanja gde možete da dobijete odgovor kako to rade službe bezbednosti”, kaže Ninkov u razgovoru za Glas Amerike i ističe da se bez kontrole bezbednosni aparat lako i brzo oklizne i počne da radi u korist izvršne vlasti sa ciljem da političkoj eliti obezbedi određene benefite, ali i da drži pod kontrolom sve tokove u društvu.
Kako tvrdi sagovornik Glasa Amerike, BIA se ne bavi bezbednošću društva, već isključivo analizom stanja na društvenim mrežama, ko piše kakve komentare, ko kako nastupa u javnosti, ko se s kim sastaje, privatno druži.
I sve te analize završavaju na stolu predsednika, kaže Ninkov.
“Ja ne sumnjam uopšte da mi kao država imamo dovoljno novca - budžet BIA je više od 70 miliona evra, da nabavimo najsavremeniju opremu za praćenje, za prisluškivanje, za nadzor komunikacija građana. Nabavka te opreme je strogo poverljiva i javnost nema upliv u te podatke. Način korišćenja te opreme je morao da bude u okvirima Ustava ove države i zakona. Ni jedan nadzor nad građanima ne može se vršiti bez predloga javnog tužioca, a uz odobrenje suda”, kaže Ninkov i ističe da ima dovoljno osnova da smatra da se odluke da li će neko biti nadziran, koliko će dugo biti nadziran, i šta će se na kraju desiti sa tom komunikacijom koja je predmet nadzora, donose u političkim centrima moći.
Prema rečima Bojana Perkova iz Šer fondacije zakoni u Srbiji su vrlo strogi i jasno propisuju ko, kako i pod kojim uslovima može da bude nadziran. Međutim, pitanje je da li se zakoni poštuju i kakva je situacija sa ljudskim pravima u Srbiji, kaže on.
”Ono što je negde konstatacija i brojnih domaćih eksperata iz civilnog društva, i međunarodnih faktora, pre svega EU – mi možemo da čitamo i u izveštajima EK i u nekim drugim izveštajima o Srbiji - ono što negde jeste vidljivo u celom našem društveno-političkom kontekstu, a to je da vladavina prava jeste nešto što je velika boljka našeg društva i na čemu bi trebalo dosta raditi”, kaže on.
Ministar za ljudska i manjinska prava Tomislav Žigmanov za Glas Amerike kaže da se beleže pojave u medijima određenih informacija koje se tiču mogućih zloupotreba kada su u pitanju raspolaganje informacijama ili sadržajima koji su u domenu privatnosti.
“Naravno, ukoliko se to dogodilo i ukoliko su strukture na taj način neovlašćeno i van okvira koje dopušta zakon delovale, da je za osudu. Treba videti jesu li to samo medijski spinovi, je li to samo instrument u predizbornim kampanjama ili se to koristi da bi se obračunalo sa političkim protivnicima kroz neku vrstu raspolaganja lažnim informacijama. Ili je pak to zloupotreba službe”, rekao je Žigmanov za Glas Amerike.
Prema njegovim rečima, svaka institucija mora da se pridržava u svom delovanju zakona, vrlo jasno definisanih procedura čije postupanje mora uvek da bude u hijerarnijskom smislu podložno određenom redosledu događanja i povinovanju hijerarhijskoj odgovornosti.
Na pitanje da li je ministarstvo za ljudska i manjinska prava nešto uradilo povodom ovih slučajeva, Žigmanov je rekao da nije reagovano ”zato što nemamo dovoljan broj podataka da bi postupali u takvoj situaciji”. Uz podsećanje da njegovo ministarstvo nije bežalo od reagovanja kada je u pitanju bilo iznošenje nečije etničke pripadnosti u funkciji međupolitičkih obračuna, kao i kada je u pitanju iskazivanje rasne mržnje, nacionalne mržnje, zloupotrebe simbola koji se vezuju uz holokaust.
”Nismo vatrogasna jedinica da reagujemo na svaki slučaj zloupotrebe. Pratimo s određenom vrstom interesa naročito kada je u pitanju kršenje ljudskih prava. Budite sigurni da nećemo ni na koji način ustuknuti ako se to dogodi. Mi nismo institut istrage niti smo institut koji donosi presude, mi smo ministarstvo koje prati, osluškuje i nastoji da unapredi područje ljudskih prava. U to spada i kršenje ljudskih prava”, izjavio je Žigmanov za Glas Amerike.
A prema mišljenju Ivana Ninića borba protiv ovakvih stvari u srpskom društvu se vodi samo na jedan način.
“Postoje svetionici slobode. Postoje mediji, postoje novinari kojima se može verovati. Sinergija hrabrosti pojedinca, građanskog društva, profesionalaca sa medijima, sa novinarima od integriteta daće sigurno rezultat. Ako ne kratkoročno, daće dugoročno rezultat i to je jedini lek za ozdravljenje ovog društva”, rekao je advokat Ninkov.
