Parlamentarni nadzor izvršne vlasti i sektora bezbednosti važne su kategorije koje sprečavaju autokratske pretnje državama i njihovim zakonskim okvirima. To je jedan od zaključaka studije nevladine organizacije Evropska mreža liderstva sa sedištem u Londonu.
Studija, čiji je autor američki stručnjak Leon Hartvel, osim na mehanizme nadzora sektora bezbednosti, usredređena je na analizaranje zakona, ustavnih nadležnosti, političkog okruženja i ulogu parlamentarnih odbora.
U odeljku o Srbiji navedeno je da je tokom vlasti Srpske napredne stranke (SNS) i aktuelnog predsednika Aleksandra Vučića u državi primenjena značajna transformacija sektora bezbednosti.
“To podrazumeva modernizaciju vojne opreme, značajna ulaganja u napredno naoružanje, ponovno uvođenje vojne obaveze, jačanje specijalnih jedinica i snaga", piše u dokumentu.
Notirano je da je u izveštaju Evropske komisije o napretku na putu članstva u Evropskoj uniji (EU) izražena zabrinutost zbog slabog nadzora rada izvršne vlasti u Srbiji.
Primećeno je da je Srbija, u čiju vlast i njeno demokratsko opredeljenje studija sumnja, jedina zemlja Zapadnog Balkana koja ne pretenduje članstvu u Severnoatlantskoj alijansi (NATO), ali je potrošila dva odsto Bruto-društvenog proizvoda (BDP-a) na odbrambene i vojne resurse.
“Što Vučićeva vlast dalje odmiče ka autokratiji, može se očekivati da nadzor nad sektorom bezbednosti bude sve manji, jer će verovatno igrati važniju ulogu u njenom održavanju”, navedeno je u dokumentu.
Primećeno je da su nadzorni kapaciteti osnaženi i upotrebom savremenih nadzornih sistema širom zemlje.
“Postavljanem više od 8.000 kamera, uglavnom iz Kine, koje mogu raspoznavati lica građana. Postoje zabrunutosti da bi se mogle koristiti protiv opozicionara i novinara. Zvanično Srbija i dalje pretenduje da bude članica EU. U praksi, deluje da vlasti Srbije više interesuju ekonomske dobrobiti koje stiču u pristupnom procesu, nego prihvatanje sistema vrednosti EU - koje se ogleda u odgovornosti, vladavini prava i zaštiti ljudskih sloboda”, ukazano je u izveštaju.
Razvijati nadzorne kapacitete u Crnoj Gori
Crna Gora je predstavljena kao članica NATO-a i kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji koju vodi koaliciona vlada, predvođena pokretom „Evropa SAD“, čiji su članovi i antizapadne i proruske stranke.
„U delu javnosti uočena je bojazan da uticaj proruskog pokreta ‘Za budućnost Crne Gore’ i njegovog lidera Andrije Mandića ugrožava crnogorske napore u vezi sa članstvom u EU. Uticaj Srbije na Crnu Goru, koji se ostvaruje posredstvom Srpske pravoslavne crkve, pojedinih medija i saradnje lokalnih političara, uz podršku Rusije, ne treba potceniti. Proruski i anti-NATO narativi su posebno snažni u Crnoj Gori - što predstavlja pretnju bezbednosnom okruženju“, navedeno je u tekstu.
Konstatovano je i da će napredovanje Crne Gore u pristupnom procesu intenzivirati propagandu protiv Evropske unije - dovodeći u pitanje stabilnost zemlje i njene napore da se u potpunosti integriše u evroatlantske strukture.
„U nedavno objavljenom izveštaju Evropske komisije o napretku Crne Gore izražena je zabrinutost zbog nedostatka parlamentarne kontrole i nadzora države. Preporučeno je usvajanje Zakona o skupštini koji bi regulisao odnose između izvršne i zakonodavne vlasti. Međutim, preporuka još nije primenjena“, navodi se u dokumentu.
Istaknuto je da bi Crna Gora trebalo dodatno da razvija nadzornu funkciju parlamenta.
„Važna je njena uloga, a ne samo aktivnost. Činjenica da tokom godina, legislativa kojom se to reguliše nije značajnije unapređena, pokazuje da nadzorna funkcija parlamentarnih tela nije evoluirala u skladu sa očekivanjima i potrebama“, prezicirano je u tekstu.
Takođe, u izveštaju je navedeno da su u sedam zapadnobalkanskih država: Albaniji, Bosni i Hercegovini (BiH), Hrvatskoj, Kosovu, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji uspostavljeni pravni okviri regulisanja oblasti bezbednosti, koji podrazumevaju dvostruku zaštitu države i pojedinca, ali da izazovi i dalje postoje.
Kako bi se doskočilo tim izazovima, studija ima nekoliko preporuka za države Zapadnog Balkana, Evropsku uniju (EU), kao i Severnoatlantsku alijansu (NATO).
Precizirano je da primenom preporuka, parlamentarni nadzor bezbednosnog sektora na Zapadnom Balkanu može biti značajno osnažen.
“Jačanjem demokratske vladavine i sprečavanjem autokratskih nastojanja. Unapređivanje predloga jača otpornost - prepoznajući da put ka održivoj demokratiji zahteva stalnu posvećenost i prilagođavanje novim izazovima”, ukazano je u nedavno objavljenoj studiji.
Šta je potrebno preduzeti?
Preporuke za balkanske države
- Unaprediti institucionalni integritet i nezavisnost: ojačati zakonodavstvo i primeniti mere zaštite autonomije nadzornih odbora kako bi upotpunili postojeće strukture upravljanja.
- Povećati transparentnost i odgovornost: obezbediti provere i ravnotežu koja bi omogućila suprotstavljanje autoritarizmu i politizaciji. Time se osnažuju već postojeći mehanizmi koji obezbeđuju princip odgovornosti
- Povećati kapacitete i stručnost: nastaviti sa ulaganjem u obuku osoblja u parlamentima da bi se ostvario efikasan nadzor. To bi trebalo da obuhvati mentorske programe i razmenu znanja koje doprinosi povećanju stručnosti
- Promovisati inkluzivnost i raznovrsniju zastupljenost u nadzornim odborima što treba da bude usredsređeno na veću participaciju žena i opozicionih lidera kao čelnika nadzornih tela. To će ojačati demokratski nadzor i odražavati posvećenost regiona inkluzivnosti.
- Uspostaviti nezavisne mehanizme bezbednosne provere, kako bi se omogućila odgovornost i sprečio sukoba interesa
- Olakšati redovnu saradnju: podsticati zajedničke sednice između odbora usredređenih na bezbednost i integrisanje u Evropsku uniju, da bi se poboljšali mehanizmi nadzora, oslanjajući se na uspešne modele saradnje koji su prethodno primenjeni u regionu.
Preporuke za EU i NATO
- Podrška izgradnji institucionalnih kapaciteta: važnost saradnje sa organizacijama koje promovišu kontrolisanje sektora bezbednosti, poput Ženevskog centra za demokratsku kontrolu oružanih snaga. To će pomoći institucionalizaciji prakse dobre uprave.
- Unaprediti parlamentarnu strčnost: dodeliti sredstva za razvoj kadrova, organizovati radionice usredređene na načine za nadzor. To se posebno odnosi na parlamentarce u nadzornim odborima koji treba da budu spemni za izazove u sektoru bezbednosti – uključujući energetsku i sajber bezbednost, veštačku inteligenciju i hibridne pretnje.
- Podsticati reforme nadornih tela: osmisliti sveobuhvatnu strategiju prilagođenu Balkanu kako bi se poboljšala transparentnost i odgovornost, nadovezujući se na već postojeće reformske napore.
- Uključiti u kriterijume za napredak ka članstvu u EU: poboljšavanje nadzora sistema bezbednosti suštinski su važni za obezbeđivanje poštovanja demokratskih standarda i njihovo unapređivanje.
- Osnažiti angažovanje civilnog društva: sredstva i podrška organizacijama koje nadgledaju parlamentarni nadzor sektora bezbednosti ključna je za veći angažman javnosti i civilnog društva, oslanjajući se već uspostavljane i uspešne inicijative.
- Borba protiv autokratskih tendencija: podržati napore u tome i obezbediti poštovanje međunarodnih ugovora - kako bi se učvrstile demokratska uređenja u region, osnažujući poštovanje demokratskih principa.
Projekat se bavi i tradicionalnim i netradicionalnim bezbednosnim pretnjama, kao što su energetska nesigurnost, hibridne pretnje i geopolitička nestabilnost, unapređujući stručnost i kapacitet parlamentaraca da efikasno nadgledaju upravljanje bezbednošću.
