“Jedan narod, jedan sabor - Srbija i Srpska” naziv je manifestacije u javnosti poznatije kao Svesrpski sabor, čiji će se centralni deo održati u subotu u Beogradu.
Organizuju je Srbija i bosansko-hercegovački entitet Republika Srpska a, kako je ukazivano prethodnih dana, svrha mu je da iskaže jedinstvo srpskog naroda sa obe strane reke Drine - koja većim delom protiče duž granice Bosne i Hercegovine (BiH) i Srbije.
„Sabor je velika manifestacija kojom želimo da pokažemo da ne krijemo pripadnost istom narodu, očuvanje našeg pisma, kulture, tradicije, u daljem ekonomskom i političkom povezivanju, poštovanju Dejtonskog sporazuma što se tiče Republike Srpske (RS) i vojne neutralnosti što se tiče i Srbije i RS“, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Prema prvobitnim planovima organizatora, okupljanje je trebalo da bude organizovano tokom obeležavanja pravoslavnog Uskrsa 5. i 6. maja. Međutim, manifestacija je pomerena i održava se posle glasanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija o rezoluciji o genocidu u Srebrenici - čijem usvajanju su se oštro protivile Srbija i Republika Srpska - uz diplomatsku podršku Rusije.
Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, u Beograd na Svesrpski sabor stiže iz Sankt Peterburga, gde je razgovarao sa Vladimirom Putinom.
Dodik, koji se nalazi na listi osoba pod američkim sankcijama zbog optužbi za podrivanje integriteta BiH, kriminal i korupciju, vidi sabor kao priliku da se govori o položaju Srba - učestalo ukazujući da se pred njima nalaze brojni izazovi.
Predvodnik je težnji o istupanju Republike Srpske iz sastava BiH - što je ponovio po usvajanju rezolucije o genocidu u Srebrenici u Generalnoj skupštini UN.
“Zašto je problem ako se Srpska i Srbija sve više približavaju do ujedinjenja”, poručio je u jednom od obraćanja povodom održavanja svesrpskog sabora.
Republika Srpska i Srbija održavaju bliske političko-vojno-ekonomske veze sa Ruskom Federacijom, državom koja je zbog agresije na suseda Ukrajinu, pod sankcijama Evropske unije i Sjedinjenih Država.
Međutim, uprkos iskazanoj opredeljenosti za članstvo u EU, protive se sankcionisanju Rusije.
Takođe, koriste rusku podršku za ostvarivanje političkih ciljeva, koji su ponekad nesaglasni evropskom sistemu i vrednostima čiji deo deklarativno nastoje da postanu.
“Evropska unija od političkih lidera u regionu očekuje da neguju dobrosusedske odnose i usredsrede se na primenu neophodnih reformi za napredak na putu ka Evropskoj uniji - u skladu sa težnjama većine građana”, naveo je u pisanom odgovoru Glasu Amerike Peter Stano - portparol Evropske unije za spoljnu i bezbednosnu politiku.
Srbija, kandidatkinja za članstvo u EU, jedanaestu godinu je u pregovaračkom procesu o članstvu. Od 2021. u tom smislu nije bilo nikakvih pomaka u napretku države koja se, uprkos pozivima partnera, nikada nije usaglasila sa kaznenom politikom Zapada prema Rusiji.
Osim toga, prema godišnjim procenama Evropske komisije, ne beleži neophodne učinke u reformskim procesima.
Ipak, Sjedinjene Države doživljavaju je kao pouzdanog partnera, izjavio je u intervjuu za Glas Amerik Kristofer Hil - američki ambassador u Beogradu.
“Kada je reč o tome s kim Srbija ima odnose, nije na nama da im kažemo sa kim mogu, a sa kim ne mogu da razgovaraju. Ali, kada govorimo o tome da li Srbija može da bude pouzdan partner - da, može. I na tome radimo svaki dan”, ustvrdio je Hil.
Folklor, moleban, specijalan televizijski program, zajednička deklaracija i sednica vlada dve strane - u najkraćem je opis planiranih aktivnosti tokom skupa “Jedan narod, jedan sabor - Srbija i Srpska”.
“Rukovodstva Srbije i Republike Srpske trebalo bi da se bave važnijim stvarima nego da žale zbog navodnih nepravdi i anticipiraju razlaz Bosne i Hercegovine”, kaže za Glas Amerike Čarls Kapčan - nekadašnji diplomata Stejt departmenta i zvaničnik Saveta za nacionalnu bezbednost u administracijama Bila Klintona i Baraka Obame.
Kapčan, analitičar nevladinog Saveta za spoljnopolitičke odnose, ocenjuje da se radi o lošem političkom teatru.
“Rukovodstvo Srbije trebalo bi da se usredsredi na dalje političke i ekonomske reforme potrebne za poboljšanje života svojih građana, kao i na normalizaciju odnosa sa Kosovom. Dodik i njegove kolege bi trebalo da rade na tome da Bosna i Hercegovina bude efikasnija država, a ne da podstiču razgovore o secesiji - što bi samo povećalo regionalne napetosti i nestabilnost”, zaključuje za Glas Amerike penzionisani američki diplomata.
Republika Srpska entitet je međunarodno priznate države Bosne i Hercegovine osnovane na temelju Dejtonskog mirovnog sporazuma 1995, kojim je okončan rat u BiH.
Kao deo BiH gaji odnose sa susednom Republikom Srbijom. Dve strane imaju sklopljen Sporazum o specijalnim paralelnim vezama.
Republika Srpska ima svoje predstavništvo u Beogradu, a Srbija konzulat u Banja Luci.
