Talibani će možda otkriti da je osvajanje Avganistana bilo lakši posao nego upravljanje zemljom. To će, međutim, zavisiti od toga koliko su islamski ekstremisti spremni da budu pragmatični i inkluzivni, kažu sadašnje i bivše diplomate, jer će morati da prave kompromise da bi obezbedili podršku lokalnih moćnih pojedinaca, plemenskih starešina i lidera etničkih manjina kako bi održali red u zemlji.
Najveći deo svetske pažnje trenutno je fokusiran na dramu koja se odigrava na aerodromu u Kabulu, gde hiljade očajnih Avganistanaca pokušavaju da napuste zemlju iz straha od toga šta će uprava Tablibana značiti za njih.
Ali posle konačnog povlačenja zapadnih snaga, koje predvode Sjedinjene Države - najverovatnije 31. avgusta - što je rok koji je postavio predsednik Džo Bajden, Avganistanci ostaju sami, a pokret Taliban će imati drugu šansu da vlada rasparčanom i razjedinjenom zemljom, koju od 1973. godine potresaju sukobi i građanski rat.
"Na ovaj ili onaj način, Talibani će verovatno ustanoviti da je vladati Avganistanom daleko teže nego osvojiti ga", kaže Karter Malkasian, bivši visoki savetnik Pentagona.
U tekstu za magazin Foreign Affairs, Malkasian kaže da pobeda Talibana ne znači "kraj 40 godina rata, neizvesnosti i traume u Avganistanu." Kako dodaje - talibani će se součiti sa "siromaštvom, unutrašnjim sukobima, trgovinom narkoticima, susedima koji se mešaju u unutrašnja pitanja i pretnjom pobune - koji su stalni deo života u toj zemlji i bili su prokletstvo svih njenih vladara."
Izazovi za novu vladu
Posle pobune, ekstremisti treba da se okrenu upravljanju i da, doslovno od nule, podignu nacionalne institucije. Moraće i da modernizuju dezintegrisanu birokratiju kako bi vladali zemljom sa ukupno 38 miliona stanovnika, iz najmanje 14 razlčitih etničkih grupa.
Njihovi protivnici kažu da će talibanima biti teško da održe kontrolu, ističući da ekstremistički pokret ima samo male borbene jedinice od oko 75.000 ljudi da sprovodi svoju volju.
To je bio dovoljan broj da povrate vlast, osim u dolini Pandžšir, zahvaljujući seriji paktova o predaji koje su sklopili sa lokalnim liderima, i tajnom vojnom strategijom infiltriranja, koja im je omogućila da preuzmu kontrolu nad gradovima i selima, uključujući avganistansku prestonicu Kabul. Na početku Oktobarske revolucije u Rusiji 1917, Boljševici su imali samo 24.000 članova ali ih to nije sprečilo da preuzmu vlast i upravljaju mnogo većom Rusijom, sve dok sovjetska zastava sa srpom i čekićem nije poslednji put spuštena u Kremlju 1991.
“Ne znamo šta da očekujemo", kaže Vali Nasr, profesor na Školi za napredne međunarodne studije pri Univerzitetu Džons Hopkins, istraživačkoj instituciji u Vašingtonu. "Pre svega, postoji pitanje da li je ovo isti Taliban", rekao je na onlajn diskusiji prošle nedelje u organizaciji neprofitne grupe Asia Society (Azijsko društvo).
Nasr, bivši visoki savetnik Stejt departmenta za Avganistan, veruje da je ovo mnogo drugačiji pokret. "Mislim da postoje velike razlike", dodao je.
On ističe da su se talibani mnogo brže kretali kroz zemlju, uz samo nekoliko većih bitaka, jer su se politički angažovali drugačije nego što je bio slučaj kada su osvojili Avganistan 1990-ih - što su pratili masakri i neobuzdana brutalnost. To ozbiljno angažovanje je počelo pre više od dve godine, primećuju drugi eksperti za Avganistan, tako što je grupa koju je predvodila talibanska mreža "guvernera iz senke" kontaktirala sa vođama etničkih manjina.
1998. godine, nakon što su okupirali Mazar-i-Šarif, četvrti najveći grad u Avganistanu, talibani su pobili najmanje 2.000 civila, pretežno etničkih Hazara, koji su šiitski muslimani i prema gledištima talibana koji su suniti - nisu pravi muslimani. Novi guverner pretio je Hazarima smrću ako se ne preobrate u sunitsku verziju islama a stotine su napustile grad sa šiitskim paravojnim snagama.
Novi, "nežniji" Taliban?
Prošle nedelje bilo je upadljivo da talibani nisu sprečavali avganistanske šiite da slave Ašuru, praznik koji slave svi muslimani ali je za šiite glavno versko obeležavanja i uspomena na mučeništvo Huseina ibn Alija, unuka proroka Muhameda. Ubistvo Huseina 680 godine nove ere dovelo je do podele muslimana na sunite i šiite.
Nekoliko talibanskih zvaničnika posetilo je deo Kabula u kome žive Hazari da bi prisustvovali šiitskoj proslavi. A prošle nedelje, lideri Talibana su održali razgovore sa vođama Hazara o tome kako da formiraju inkluzivnu vladu koja će upravljati Avganistanom.
Otkako su ušli u Kabul, talibani održavaju sastanke sa političarima i drugim ličnostima, među kojima su bivši predsednik Hamid Karzai i Abdula Abdula, predsednik avganistanskog Nacionalnog saveta za pomirenje, tela koje čine istaknuti zvaničnici i starešine, o sastavu nove vlade.
Ali - da li je sve to samo predstava? Neki protivnici talibana i stručnjaci za Avganistan veruju da talibani samo kupuju vreme dok ne budu konsolidovali vlast i da su rešeni da zadrže priliv strane pomoći i zadrže 9,5 milijardi dolara deviznih rezervi Avganistana koje su trenutno pohranjene u inostranstvu.
Rukovodstvo Talibana sada manje kritikuje Zapad. "Anti-internacionalna retorika je bila bojni poklič u prošlosti, ali vođe talibana znaju da njihova šansa da imaju iole uspešnu vladu zavisi od međunarodnih donatora. Uprkos neverovatnom uspehu jedne od najsofisticiranijih ponovljenih pobuna na svetu, i visokom moralu među talibanskim borcima i komandantima na terenu, avganistanski ekonomski problemi su veoma ozbiljni", nedavno je podsetio Hamid Hakimi iz Četam Hausa.
Ali Naziri, portparol Ahmada Masuda, koji predvodi anti-talibanski pokret u dolini Pandžšir, veruje da su politički pregovori samo trik - kao i obećanja talibana da će dozvoliti devojčicama da idu u škole a ženama da idu na posao.
“Talibani su sada možda više sofisticirani i vešti u načinu na koji se predstavljaju svetu, ali su zapravo radikalniji više nego ikad", izjavio je Naziri za Glas Amerike. “Njihova vladavina terora još nije počela. Čekaju da Amerikanci i Evropljani napuste Avganistan", izjavio je Naziri telefonom za Glas Amerike, govoreći sa nepoznate lokacije.
Naziri i drugi protivnici talibana plaše se da će pokret uskoro otvoriti tribunale da bi sprovodio revolucionarnu parvdu i kažnjavao one koji su sarađivali sa zapadnim snagama bezbednosti.
Izveštaji o zlostavljanju
Drugi ukazuju na sve češće navode o brutalnosti i ubistvima širom zemlje, i talibanskom "lovu" u Kabulu i drugim delovima zemlje na Avganistance koji su u protekle dve decenije sarađivali sa Avganistancima. Jedna privatna obaveštajna grupa sa sedištem u Norveškoj, koja pruža informacije Ujedinjenim nacijama, navodi da je ove nedelje došla do dokaza da talibani privode Avganistance sa "crne liste" ljudi za koje veruje da su radili na ključnim položajima u prethodnoj avganistanskoj administraciji, ili sarađivali sa američkim snagama.
A dok lideri talibana formalno pružaju ruku starešinama Hazara, Amnesti Internešenel je objavio da su talibanski borci masakrirali devetoricu Hazara nakon što su prošlog meseca preuzeli kontrolu nad pokrajinom Gazni u Avganistanu. Prema podacima grupe za zaštitu ljudskih prava, ubistva su se dogodila početkom jula u selu Munaraht, u okrugu Malistan. Na osnovu izjava očevidaca, Amnesti je objavio da su šestorica muškaraca streljana a trojica mučena.
Organizacija strahuje da je taj incident samo delić u ukupnom broju žrtava talibana do sada, budući da je grupa onesposobila mmobilnu mrežu u mnogim mestima, zbog čega fotografi i drugi ne mogu da dele svoje fotografije i video snimke. "Hladnokrvna brutalnost ovih ubistava je podsetnik na ranija dela talibana i užasavajući nagoveštaj šta može da donese njihova vladavina", kaže Anjes Kalamard, generalna sekretarka Amnesti Internšenela.
Šefica UN za ljudska prava Mišel Bašelet upozorila je u utorak da je primila kredibilne izveštaje o teškim zloupotrebama u područjima pod kontrolom Talibana u Avganistanu, kao i vesti o "pogubljenju" civila i vojnika koji su položili oružje, kao i uvođenja velikih restrikcija za žene.
Da li su izveštaji o ubistvima i potragama za saradnicima Zapada, kao i prebijanju mladih koji su svojim načinom oblačenja uvredili talibanske borce nagoveštaj smera u kome idu talibani, ili treba da se pripišu postupcima posebno vatrenih pojedinačnih boraca ili komandanata - još nije jasno. Talibanska obećanja o inkluzivnosti i mekšoj uporavi kao i ponude ustupaka nisu uverili neke posmatrače.
“Tokom vremena, talibanski lideri neće imati mnogo razloga da ne upotrebe svoju vojnu snagu kako bi konsolidovali i uzurpirali kontrolu", upozorava bivši savetnik Pentagona Malkasijan. A to otvara rizik povratne reakcije plemena i manjinskih grupa.
U pisanju ovog izveštaja korišćene su informacije agencije Asošijeted pres.
