Američka savezna država Teksas poznata po proizvodnji nafte, postala je predvodnica u industriji razvoja i korišćenja obnovljive energije, pogotovo kada je reč o energiji vetra. Proizvodnja solarne energije takođe raste ogromnom brzinom – i to zahvaljujući nepresušnom izvoru sunčeve svetlosti i oštrom padu cena solarnih panela u poslednjih nekoliko godina. U ovom slučaju, ekonomija je potisnula politiku.
U aprilu ove godine, američki državni sekretar Džon Keri posetio je solarni istraživački centar Univerziteta Teksas u Hjustonu, gde je govorio o ekološkim i ekonomskim dobrobitima razvoja solarne energije.
“Milioni poslova će biti otvoreni za izgradnju, održavanje i rad u ovakvim objektima za proizvodnju energije”.
Konzervativni republikanci, koji su na vlasti u Teksasu, skeptični su što se tiče klimatskih promena, tako da se njihova podrška obnovljivim izvorima energije svodi na profit.
Država je uložila sredstva u visoko provodljive strujne vodove i drugu infrastrukturu, koja će jeftinu struju iz turbina na vetar iz ruralnih oblasti sprovesti do većih urbanih centara.
“Videćemo u narednih pet do 10 godina mnogo više investicija u električnu mrežu, što će takođe omogućiti veću solarnu proizvodnju”, kaže Majkl Skeli, iz kompanije "Cleanline Energy”.
Endi Baumen je predsedavajući kompanije “Pioneer Green Energy” koja se do sada pretežno bavila vetrom, ali je od nedavno počela da radi i na solarnim projektima.
“Mnoge kompanije za vetar su proširile svoje poslovanje i na solarnu energiju jer je ona postala jeftinija. Velika je konkurencija ne samo sa vetrom, već i sa generacijom koja koristi fosilna goriva”.
Dženifer Ronk, stručnjak za obnovljivu eneriju u Centru za napredno istraživanje u Hjustonu, kaže da je logično da se kompanije bave i vetrom i solarnom energijom.
“Vetar je najjači noću, kada nema mnogo korisnika. Dakle, ako se postave solarni paneli, koji očigledno proizvode više energije tokom dana, to u mnogome balansira čitav sistem”.
Ono što je veoma uzbudljivo, kaže Ronk, jeste razvoj novih baterija i drugih načina za skladištenje viška energije, koja bi se iskoristila kada je najpotrebnija.
“U toku su brojna istraživanja. Mislim da će biti veoma interesantno videti šta će se desiti u narednih tri do pet godina”.
Ronk još kaže da će se korišćenje uglja najverovatnije dodatno smanjiti i u Teksasu i na drugim mestima, ali uglavnom zbog jeftinijeg i čistijeg prirodnog gasa, a ne zbog vetra i sunca.
“Ne mislim da će ceo svet da ugasi velike elektrane i da će sve da počne da radi na solarnu energiju. To nije ono kuda se krećemo na duge staze. Mislim da postoji kombinacija rešenja, koja će dati optimalni rezultat”.
Novi, moderni nuklearni reaktori, zaključuje Ronk, takođe mogu da proizvedu čistu eneriju, ali oni nisu toliko privlačni zbog velikih troškova i straha javnosti od razornih nuklearnih nesreća.
