Rusija je raketirala najmanje četrdeset ukrajinskih gradova u poslednja 24 sata.
U jeku ruskih vazdušnih napada i borbi ukrajinskih i ruskih snaga na terenu – guverner Hersona, koga je na tu funkciju postavila Rusija, pozvao je stanovništvo na evakuaciju.
Zvaničnik Hersona Vladimir Saldo zatražio je pomoć Moskve u transportu civila u Rusiju, rekavši da su gradovi u regionu izloženi raketnim napadima.
Stoltenberg: Ruska upotreba nukleranog oružja izazvala bi teške posledice
Okolnosti u kojima bi NATO možda bio primoran da upotrebi nuklearno oružje su, kako se izrazio, izrazito daleko, izjavio je generalni sekretar Severnoatlantske alijanse (NATO) Jens Stoltenberg.
„Bilo bi teških posledica ako bi Rusija upotrebila bilo koju vrstu nuklearnog oružja protiv Ukrajine”, poručio je Stoltenberg nakon sastanaka ministara odbrane država članica NATO-a.
"Nećemo ulaziti detalje kako bismo tačno reagovali – ali to bi iz temelja promenilo prirodu sukoba. To bi značilo da je pređena veoma važna linija”, poručio je on aludirajući na rat u Ukrajini koji je izbio kao posledica ruske invazije na tu zemlju.
Stoltenberg je istakao da je osnovna svrha politike nuklearnog odvraćanja NATO-a očuvanje mira i sprečavanje upotrebe sile protiv saveznika Alijanse – zbog čega su, kako je rekao, okolnosti pod kojima bi taj pakt mogao da koristi nuklearno oružje izuzetno udaljene.
Reagujući na to, ruske vlasti obećale su besplatan smeštaj svim stanovnicima oblasti Herson koji odluče da se evakuišu u Rusiju, objavio je zamenik premijera Marat Kusnilin.
Herson je jedno od četiri delimično okupirana područja Ukrajine koje je Rusija anektirala – što su Ujedinjene nacije rezolucijom usvojenom u sredu osudile i označile nezakonitim.
Od avgusta, Herson je bio područje velike ukrajinske kontraofanzive u kojoj Kijev tvrdi da je pod svoju kontrolu povratio više od 1.170 kvadratnih kilometara zemlje.
Pošto je Rusija pretprela gubitke u Hersonu i velikom području na severoistoku zemlje, Moskva je intenzivirala napade iz vazduha i granatiranja.
Taj potez naveo je saveznike Kijeva na obećanje o slanju dodatne pomoći u vidu sistema protivvazdušne odbrane i druge vojne pomoći.
NATO saveznice su na sastanku u Briselu predstavile planove za zajedničko jačanje evropske protivvazdušne odbrane sistemom Patriot, kao i drugim sistemima.
"Živimo u opasnim vremenima", rekla je nemačka ministarka odbrane Kristin Lambreht, pošto su se Nemačka i više od deset drugih evropskih članica NATO-a dogovorile da zajednički obezbede sisteme za "zaštitu evropskog neba".
Moskva je ponovo upozorila da bi davanje dodatne vojne pomoći Kijevu od strane NATO-a bilo direktno učestovovanje u konfliktu i da bi primanje Ukrajine u NATO pokrenulo Treći svetski rat.
"Kijev je takođe svestan da bi takav korak garantovao eskalaciju do Trećeg svetskog rata", rekao je zamenik šefa ruskog Saveta bezbednosti Aleksander Venediktov.
Nije verovatno da će NATO primiti Ukrajinu u članstvo, posebno što bi u toku rata sa Rusijom značilo da bi to uvuklo NATO i SAD u direktan konflikt, zbog klauzule o zajedničkoj odbrani.
Uoči sastanka ministara odbrane NATO-a, američki sekretar za odbranu Lojd Ostin izjavio je da će "braniti svaki pedalj" teritorije zemalja članica.
Rakete na Nikolajev, dronovi na Kijev
U protekla 24 sata, ruske rakete pale su na više od 40 gradova i naselja, a ukrajinske vazdušne snage napale su 25 ruskih meta, saopštio je ukrajinski generalštab.
Gradonačelnik Nikolajeva Oleksandr Senkevič objavio je na društvenim mrežama da je taj grad "masovno bombardovan".
Rusija je takođe gađala naselje u okoloni Kijeva eksplozivnim dronovima.
Guverner Kijevske oblasti Oleksi Kuleba rekao je da preliminarne informacije ukazuju da je reč o iranskim dronovima poznatim kao "kamikaze".
Njima je pogođena kritična infrastruktura, kažu zvaničnici.
Rakete su pale i na privatne kuće, gasovode i električnu mrežu u Nikopolju, gde je oko 2.000 ljudi bez struje, saopštio je guverner oblasti Dnjepropetrovsk.
Rojters nije mogao nezavisno da potvrdi ove navode.
Otkako ruske snage od septembra gube na terenu, Putin je intenzivirao konflikt i naredio mobilizaciju u Rusiji. Takođe je proglasio aneksiju četiri ukrajinske oblasti i najavio da će se svaki napad na te oblasti smatrati napadom na Rusiju.
Pretio je i nuklearnim oružjem.
Američki predsednik Džo Bajden rekao je da sumnja da bi Putin zaista mogao da upotrebni nuklearno oružje, neimenovani zvaničnik NATO-a kaže da bi takav ruski udar sigurno izazvao odgovor ukrajinskih saveznika i NATO-a.
UN su u sredu izglasale rezoluciju, sa 143 glasa za, kojom se osuđuje ruska aneksija teritorija.
Samo četiri zemlje su glasale uz Rusiju - Nikaragva, Sirija, Severna Koreja i Belorusija. Neke su bile uzdržane, poput Kine. Srbija i Crna Gora su glasale za rezoluciju.
U Briselu su istovremeno predstavnici 50 zemalja razgovarali o tome da se Ukrajini pošalje dodatna vojna pomoć, posebno sistemi za PVO. Francuska je najavila da će isporučiti radare i sisteme za PVO u narednim nedeljama, Britanija je obećala rakete za PVO, a Kanada artiljerijsku municiju.
