Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žozep Borelj u ponedeljak je najavio paket pomoći Kijevu u vrednosti od 5,25 milijardi dolara 2024. godine.
Borelj je govorio na zajedničkoj konferenciji za novinare sa šefom ukrajinske diplomatije Dmitrom Kulebom u Kijevu, gde su ministri spoljnih poslova EU održali svoj prvi do sada sastanak van Unije, kako bi iskazali podršku Ukrajini.
Iako je Borelj isticao da je sastanak u Kijevu istorijski prvi sastanak te vrste, on je održan u osetljivom trenutku za savez Ukrajine i zapadnih zemalja. Proruski kandidat pobedio je na izborima u Slovačkoj, koja je članica EU i NATO, a američki Kongres je izostavio fondove za Ukrajinu iz svog privremenog budžetskog zakona. Ukrajinska vojna kontraofanziva odvija se sporije nego što su se zapadni lideri nadali.
“Naša pobeda eksplicitno zavisi od naše saradnje - što snažnije i principijelnije korake načinimo zajedno, to će se ovaj rat brže završiti", poručio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ministrima Unije.
Zelenski je istakao da Ukrajina nastavlja da štiti svoje građane i privredu od kontinuiranih ruskih napada, da njena kontraofanziva, čiji je cilj oslobođenje okupiranih teritorija, postojano napreduje, i podsetio evropske lidere da je Ukrajini potrebno još novca, oružja i vojne obuke da bi ostvarila svoje ciljeve. Takođe ih je pozvao da pojačaju sankcije protiv Rusije.
Ministarka spoljnih poslova Nemačke, Analena Berbok, pozvala je da se Ukrajini pomogne u pripremama za predstojeću zimu, uključujući kroz protivvazdušnu odbranu i garantovane isporuke energenata, nakon što je Rusija prošle godine bombardovala ukrajinsku energetsku infrastrukturu.
Francuska ministarka spoljnih poslova Katrin Kolona rekla je da je održavanja sastanka u ukrajinskoj prestonici znak "odlučne i trajne podrške Ukrajini".
“To je takođe poruka Rusiji da ne računa na to da ćemo se zamoriti. Bićemo tu još dugo", rekla je Kolona novinarima.
Holandska šefica diplomatije Hanke Bruins Slot izjavila je da Rusija mora da se pozove na odgovornost zbog agresije na Ukrajinu, te da je važno da se izvrši pritisak na Rusiju sankcijama.
“Moramo da uradimo šta god je potrebno, koliko god je potrebno, za slobodu naroda Ukrajine", izjavila je.
Ukrajinski šef diplomatije Dmitro Kuleba izjavio je ranije ponedeljak da veruje da će Sjedinjene Države "moći da pronađu neophodna rešenja" da bi nastavile da pružaju vojnu podršku Ukrajini.
Kuleba je dodao da je Ukrajina imala sadržajne razgovore i sa demokratskim i republikanskim članovima Kongresa.
Odluku američkih zakonodavaca da finansijsku pomoć Ukrajini izuzmu iz privremenog zakona o budžetu, koji je usvojen u subotu da bi se izbeglo zatvaranje federalne vlade, opisao je kao "incident", a ne sistemsku promenu u smislu podrške.
"Ne smatramo da je američka podrška nestala, jer Sjedinjene Države razumeju da je ulog u Ukrajini mnogo veći od same Ukrajine, da je reč o stabilnosti i predvidljivosti sveta", istakao je Kuleba.
Borelj, koji predvodi sastanak Saveta za spoljnopolitičke odnose EU u Kijevu u ponedeljak, takođe je izjavio da veruje da će se pronaći rešenja za nastavak američke pomoći Ukrajini.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima u ponedeljak da Rusija veruje da će zamor ratom u Ukrajini rasti u zapadnim zemljama, ali da očekuje da će SAD nastaviti svoje učešće.
Iz zakona koji je usvojen da bi se nastavilo finansiranje rada američke vlade do 17. novembra, izostavljena je dodatna pomoć Ukrajini, što je bio prioritet Bele kuće ali mu se protivi sve veći broj republikanaca u Kongresu.
U govoru u nedelju, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da ništa neće moći da oslabi borbu njegove zemlje protiv Rusije.
Američki predsednik Džo Bajden u nedelju je izvršio pritisak na republikance u Kongresu da podrže predlog zakona o dodatnoj pomoći Ukrajini, navodeći da mu je "dosta" političkih igara koje su skoro dovele do zatvaranja vlade.
"Ni pod kojim okolnostima ne možemo da dozvolimo da se poremeti američka podrška Ukrajiini. Očekujem da predsedavajući (Predstavničkog doma) održi obećanje i osigura usvajanje zakona i pružanje podrške Ukrajini dok se brani od agresije i brutalnosti", rekao je Bajden novinarima u Beloj kući.
Mnogi zakonodavci, međutim, priznaju da je sve teže pridobiti podršku pomoći Ukrajini u Kongresu kako se rat između Rusije i Ukrajine nastavlja.
Glasanje u Predstavničkom domu protekle nedelje ukazuje na potencijalne probleme u budućnosti. Skoro polovina republikanskih kongresmena glasala je da se iz zakona o troškovima odbrane ukine 300 miliona dolara namenjenih obuci ukrajinskih vojnika i kupovini oružja. Ta suma je kasnije odobrena na odvojenom glasanju, ali su protivnici podrške Ukrajini ipak slavili činjenicu da njihov broj raste u Kongresu.
Neslaganja oko finansiranja Ukrajine
U Slovačkoj, pobednik parlamentarnih izbora održanih tokom vikenda počinje pregovore o formiranju koalicione vlade koja će se protivi evropskoj vojnoj pomoći Ukrajini.
Slogan stranke Roberta Fica "Ni jedna runda municije" za susednu Ukrajinu imao je odjeka u Slovačkoj, zemlji sa 5,5 miliona stanovnika.
"I dalje smo spremni da pomognemo Ukrajini na humanitarni način", kazao je proruski orijentisani Fico, za koga analitičari veruju da ga je inspirisao mađarski nacionalistički premijer Viktor Orban, protivnik angažovanja EU u naoružavanju Ukrajine.
Fico je rekao da Slovačka, koja je članica NATO, ima veće probleme od Ukrajine, uključujući cenu energenata i troškove života, ali je dodao da će njegova partija SMER-SSD učiniti sve što je moguće da započne mirovne pregovore.
U izveštaju su korišćeni neki podaci agencija Rojters i Asošijeted pres.
