Spremite se za politički vatromet u vezi sa dugo očekivanim "Malerovim izveštajem". Glasine da bi specijalni tužilac Robert Maler mogao da završi istragu ruskog mešanja u predsedničke izbore 2016. i objavi svoj finalni izveštaj već sledeće nedelje izazvale su napetost u Vašingtonu.
Postoje brojne spekulacije šta će Maler zaključiti u svom izveštaju - da li će navesti da je predsednik Tramp učestvovao u krivičnom delu ili će ga osloboditi te odgovornosti, u istrazi koju je sam predsednik više puta nazvao "lovom na veštice."
Drugo pitanje o kojem se raspravlja: da li će se izveštaj objaviti javno ili će Amerikanci i ostatak sveta ostati uskraćeni za detalje o istrazi koja je bacila senku na Trampovo predsedništvo?
Maler bi mogao da preda izveštaj sekretaru za pravosuđe Vilijamu Baru narednih dana, prema nekoliko nepotvrđenih izveštaja, čime bi se okončala istraga koja je počela pre dve godine, u sred navoda da su agenti ruske vlade radili u dosluhu sa članovima Trampovog izbornog štaba da bi raspoloženje birača preokrenuli protiv demokrate Hilari Klinton a u prilog milijardera iz sveta trgovine nekretninama.
Istraga je dovela do optužnica protiv više od dvadeset ruskih operativaca i šest bivših Trampovih poslovnih saradnika ili saradnika iz njegove izborne kampanje ali do sada nisu izašli na videlo dokazi o dosluhu ili nekim prekršajima samog Trampa u vezi sa radom njegovog izbornog štaba. Drugo pitanje na koje još nema odgovora je da li su navodni Trampovi pokušaji da utiče na istragu, ili je zaustavi, bili na tom nivou da predstavljaju opstrukciju pravde.
Postoji pet ključnih pitanja koja postavljaju pravni eksperti i veterani ranje istrage nezavisnog tužioca.
Da li će izveštaj biti javan?
Po redovnim pravilima Sekretarijata za pravosuđe, Maler ima obavezu da podnese "poverljivi izveštaj" o svojim zaključcima sekretaru za pravosuđe, na kojem je da potom obavesti Kongres o tome. Ne postoji zahtev da Maler mora da obelodani svoje zaključke.
Tramp je ove nedelje izjavio da je na Baru da odluči da li će kompletan izveštaj podeliti sa Kongresom. Bar, koji je služio kao sekretar za pravosuđe u administraciji Džordža Buša starijeg, nije se izjašnjavao o tome. Na nedavnom pretresu za potvrdu njegove nominacije, Bar je obećao da će pružiti "što više transparentnosti može" o Malerovom izveštaju, ali nije komentarisao da li će ga objaviti u potpunosti.
To se ne dopada demokratama u Kongresu koje su zapretile da će zvanično zatražiti izveštaj ili pozvati Malera da svedoči pred Kongresom. Demokratski senator Ričard Blumental iz Konektikata izjavio je za CNN da će, ukoliko izveštaj ne bude u potpunosti objavljen, "javnost s pravom smatrati da je afera zataškana."
Izvesno je da će neka verzija izveštaja biti javno objavljena a vremenom će verovatno procuriti sve više detalja.
Šta će biti u izveštaju?
Mandat specijalnog tužioca bio je prilično širok: da utvrdi da li su Rusi radili u saradnji sa Trampovim izbornim štabom da bi uticali na ishod predsedničkih izbora 2016. ali i da istraži neke posredno povezane aktivnosti koje bi mogle da iskrsnu tokom istrage.
Međutim, Malerove obaveze o tome šta treba da navede u izveštaju su mnogo manje. Smernicama Sekretarijata za pravosuđe se samo traži da objasni svoju odluku da li će podići optužnice ili ne protiv različitih ličnosti obuhvaćenih istragom. Mimo toga, nema čvrstih pravila o formatu ili dužini izveštaja. “Mođe da bude kratak izveštaj sa sažetkom zaključaka ili može da bude cela knjiga", kaže Rendal Eliason, bivši federalni tužilac koji je sada profesor prava na univerzitetu Džordž Vašington.
Dva najveća pitanja
Pravni eksperti očekuju da će izveštaj odgovoriti na dva najvažnija pitanja: da li je bilo dosluha članova Trampovog štaba i ruskih operativaca koji su želeli da utiču na izbore i da li je predsednik Tramp lično umešan u bilo kakvu zaveru ili druga krivična dela?
Do sada, Maler nije pružio nikakve dokaze dosluha. Iako je podigao optužnice protiv više od 20 ruskih operativaca i nekoliko bivših Trampovih saradnika optuženih da su lagali o svojim kontaktima sa Rusima, nije ih doveo u vezu sa bilo kakvom kriminalnom zaverom.
Drugo ključno pitanje je da li će Maler predstaviti bilo kakve dokaze o eventualnim Trampovim krivičnim delima koje je, možda, otkrio tokom istrage. "To je izuzetno pitanje na koje svi traže odgovor jer postoji političko rešenje za potencijalne prestupe a to je, naravno, opoziv", kaže profesorka prava Kim Vejl, koja je bila pomoćnik specijalnog tužioca u istrazi afere Vajvoter koja se odnosila na predsednika Bila Klintona i njegovu suprugu Hilari.
Američki Ustav navodi da predsednik može da se ukloni sa položaja "zbog zločina i prestupa na visokom niovu", što znači da je pitanje "prekršaja koji zaslužuju opoziv" podložno interpretacijama od strane Kongresa.
Nezavisni tužilac Kenet Star je uključio spisak prekršaja koji zaslužuju opoziv u svoj finalni izveštaj Kongresu o postupcima tadašnjeg predsednika Bila Klintona. Međutim, pravila Sekretarijata za pravosuđe ne zahtevaju od Malera da to učini, kaže Erik Džejso, bivši pomoćnik nezavisnog tužioca koji je sada patner u pravnoj kancelariji Spiro Harison.
Dejvid Super, profesor prava na univerzitetu Džordžtaun, konstatovao je da je bivši Trampov advokat Majkl Koen već umešao Trampa u nezakonite radnje, svedočeći prošle godine da je, na Trampov nalog, tokom predsedničke kampanje 2016. isplatio novac dvema ženama da bi ćutale o svojim aferama sa republikanskim kandidatom.
S druge strane, Malerov izveštaj bi mogao da predsednika i oslobodi sumnje.
Da li se očekuju nove optužnice?
Prema smernicama Sekretarijata za pravosuđe, protiv predsednika koji je još na vlasti ne može da se podigne optužnica i očekuje se da će se Maler pridržavati tih pravila. Međutim, ukoliko priprema nove optužnice, Maler nije otkrio na koga bi mogle da se odnose.
Dejvid Super smatra da bi eventualne nove optužnice mogle da se objave zajedno sa izveštajem ili predaju drugim odeljcima Sekretarijata za pravosuđe.
Malerov izveštaj bi mogao da rasvetli ulogu drugih protagonista i institucija koja su se pojavljivale u pozadini istrage ali nisu bile obuhvaćene dosadašnjim optužnicama, ističe pravni ekspert univerziteta Džordžtaun.
Jedan primer je Dojče banka, koja je godinama bila glavni izvor kredita za Trampovu organizaciju. "Mislim da će prava vest zapravo biti o ljudima koji do sada nisu figurirali u optužnicama", kaže Super.
Šta kada Maler preda izveštaj?
Podnošenje Malerovog izveštaja ne znači i kraj pravnih nevolja za Trampa, čak i ako predsednik ne bude konkretno optužen za neko krivično delo. Proteklih meseci, Maler je delove svoje istrage prebacio na okružno tužilaštvo u Njujorku, gde je otvorena odvojena istraga o Trampovim finansijama.
“Ne mislim da treba da podrazumevamo da samo zato što Maler objavi finalni izveštaj, da je to kraj pravnog procesa, već da će se te optužnice odvijati kroz regularni pravni proces", navodi Dejvid Super.
