Čovečanstvo već hiljadama godina pokušava da „pokori“ prirodu i često deluje da je na dobrom putu da to i učini, ali s vremena na vreme, „majka“ pokaže da je ipak jača, da je sila kojoj malo ko može da stane na put. A tu silu su, nažalost, stanovnici Los Anđelesa osetili na sopstvenoj koži u požarima koji su opustošili deo grada, odneli najmanje 24 života i primorali više od 150.000 ljudi da se evakuišu.

Razornost ove vatrene stihije u oblasti koja je inače navikla na prirodne nepogode, šokirala je mnoge, deluje i hitne službe koje su potom „uhvatile korak“, ali po mišljenju kritičara, ne dovoljno brzo. Stručnjaci koji su govorili za Glas Amerike objasnili su da je za nepogodu ovih razmera ipak bilo teško napraviti plan unapred, pogotovo kada se „poklopilo“ više okolnosti, iako je evidentno da je bilo određenih propusta.

“Vatra je kao zaraza, kao bolest, kuga. I zato morate da razbijete kugu tako što ćete se pobrinuti da nemate druga mesta za širenje. U suštini, morate da razmišljate o celom pejzažu. Ne samo o nekoliko kuća ili kvartu, već većem kompleksu, i kako se može prekinuti kontinuitet goriva, zapaljivih stvari”, slikovit je u razgovoru sa Glas Amerike Stiven Pajn, gostujući profesor na Arizona stejt univerzitetu, autor brojnih knjiga o istoriji vatre i požara.

Gradonačelnica Los Anđelesa Keren Bas rekla je da su "u toku pripreme“ za nove vetrove koji će biti približno uraganske jačine, što može da izazove nove požare u regionu.

Doktor Džon Kili, naučni saradnik Geološkog pregleda SAD i profesor univerziteta UCLA, kaže da je ovo jedan od najrazornijih požara u novijoj istoriji u svetu, pre svega zbog destruktivnosti.

„Malo je neobično da imamo požare u januaru, jer obično u jesen i zimu pada kiša. Ove godine ih nije bilo i to je stvorilo veoma suve uslove. Imamo i vetrove Santa Ane. To su ekstremni vetrovi koji duvaju sa istoka ka obali. Zovu ih vetrovi na moru, često sa veoma velikim brzinama, obično od 48 do 64 kilometara na sat. Ali ovi vetrovi su bili jači nego inače, od 96 do 130 kilometara na sat. I zaista ovaj požar je kombinacija izuzetno duge suše u kombinaciji sa neobično jakim vetrom i, što je najvažnije, sa izvorom paljenja koji su ljudi izazvali direktno ili indirektno…”, navodi Kili za Glas Amerike.

Požari u Los Anđelesu izbili su 7. januara, na više lokacija, a uništeno je više od 15.000 objekata, dok se destine ljudi vode kao nestale.

Dejvid Beret, vodi nevladinu organizaciju MySafeLA koja se bavi inicijativama za zaštitu i prevenciju požara u Los Anđelesu, i kaže za Glas Amerike da je došlo do “savršenog preklapanja” elemenata za požar.

“U poslednje dve godine, u zimskim mesecima imali smo dosta kiše, što je dovelo do rasta vegetacije, mnogo grmlja. Ta vegetacija i šiblje se brzo i lako osuše. Potrebno je samo nekoliko dana da dođe od pune vlage do spremnosti za spaljivanje. Kada počne da gori i kada se temperatura podigne, onda čak i zelene stvari koje imaju malo vlage mogu da izgore. Kada imate tu kombinaciju veoma niskog indeksa vlažnosti, visokog indeksa sagorevanja i ekstremnih vetrova, to stvara situaciju kojom je teško upravljati“, navodi Beret, čija organizacija sarađuje i sa Vatrogasnom službom Los Anđelesa.

Nadležne službe su uspele da obuzdaju između 11 i 13 odsto požara, u zavisnosti od dela Los Anđelesa u kojima su se odvijale borbe sa vatrenom stihijom i u kojima su angažovane hiljade policajaca. Vegetacija, gustina naseljenosti i vetrovi, samo su neki od faktora koji utiču na reakciju vatrogasaca.

„Ovo je zaista izazovna operacija, za okrug LA, za hiljade vatrogasaca koji rade u ovoj oblasti. Jednostavno zbog složenosti, više frontova. Uključeno je više zajednica koje treba evakuisati. Ovo je jedno od najnaseljenijih mesta u zemlji. Gustina naseljenosti stavlja pritisak na infrastrukturu u smislu, kako evakuacije, tako i infrastrukture za vodu. I sam pokušaj da se povuče toliko vode odjednom je takođe bio izazov”, objašnjava za Glas Amerike Kris Šijah, vanredni profesor na odeljenju za upravljanje katastrofama na Pol Smits koledžu.

Ipak, vodosnabdevanje je samo jedan deo problema prilikom intervencija kod požara ovolikih razmera, pogotovo u brdskim predelima gde su upotrebe vazdušnih sredstava krucijalne.

“Na osnovu onoga što kažu svi koji nešto znaju o vodenim sistemima jasno je da oni nisu dizajnirani da se bore protiv šumskih požara, niti od njih to može da se očekuje”, kaže Gregori Pirs, direktor laboratorije Ljudsko pravo na vodu pri univerzitetu UCLA u Los Anđelesu.

Požari velikih razmera u urbanoj sredini poput Los Anđelesa nose vatru “direktno kroz kuće, gore mnogo intenzivnije i znatno više žara nego kada idu kroz prirodna prostranstva”, navodi za Glas Amerike Luka Karminjani, vanredni profesor inženjerstva na San Dijego univerzitetu.

Voda, vetar i klimatske promene

Upravo zbog vode gradske vlasti Los Anđelesa našle su se veoma brzo na meti kritika i zbog činjenice da su pojedini hidranti bili prazni i da nije bilo dovoljno za gašenje požara. Guverner Kalifornije Gevin Njusom najavio je istragu o mogućim propustima.

„Pitanje vode je kompleksno i bilo bi najbolje da se gradski zvaničnici pozabave mogućim nestašicama vode. Ali zbog vetra, brzog kretanja vatre, izbijanja drugih požara, nedostatak vode u gradu za gašenje, to je izazov. Istovremeno, ima dosta vode za vazdušne resurse, tako da i avioni sa fiksnim i rotorskim krilima, helikopteri mogu da crpe vodu iz više izvora. Ali pitanje je da li mogu da budu u vazduhu? A noću je teže nabaviti vazdušne resurse za let zbog vidljivosti i jakog vetra“, objašnjava Dejvid Beret.

Stručnjaci navode da postoje tri elementa za stalno dobijanje dovoljno vode za borbu protiv ovakvih požara - da ima dovoljno vode, da postoji skladište i da je infrastruktura u blizini.

“Mnogo je bilo kritika oko vatrogasnih hidranata, da nema dovoljno vode, ali i da jednostavno ne funkcioniše dovoljno dobro. Nisam siguran da je tačno da nisu uopšte dovoljno dobro funkcionisali, ali im je svakako ponestalo vode”, navodi Gregori Pirs.

Objašnjava da je upravo zbog ovakvih situacija važno imati što više lokalnih skladišta vode, ali upozorava:

“Teško je obezbediti vodu u ovim brdovitim predelima koji nisu dovoljno visoki da bi stvarno dobili sneg i na neki način, znate, imaju svoju vodu. Sva voda se pumpa uzbrdo i potrebno je mnogo vremena. Voda je nekako tvrdoglavo teška. I nismo smislili načine da je brzo pomerimo”, govori Pirs.

Jedno od čestih pitanja i kritika javnosti na račun nadležnih odnosio se na mogućnost da avijacija uzima vodu iz Pacifika i koristi je za gašenje požara, ali Pirs otkriva da iz više razloga to nije realna opcija.

“Prvo su jaki vetrovi koji su i doprineli ovom požaru. Neverovatno je upravljati helikopterima i avionima iznad površine okeana, postoji rizik da poginete. Oni mogu da naprave razliku, ali ne mogu da pokupe toliko vode u bilo kom trenutku. Dobijate mnogo više vode iz cevovoda, čak i iz cisterni. Treće, mada se tiče naših pravila koje bi mogli možda da olabavimo, to što je slana voda korozivna. Vremenom uništava ta vozila, ali je loša i za pejzaž, stvara i određeni problem sa zagađenjem kad je baciš na zemlju”, objašnjava Pirs.

Za mnoge stručnjake, ovaj požar je direktna posledica, ali i dokaz o štetnom uticaju klimatskih promena. Džon Kili, profesor sa UCLA-ja, međutim, smatra da one nisu jedini, niti glavni razlog.

„Postoje neke procene iz studija da su suše možda 10% teže zbog klimatskih promena, ali je sumnjam da bi tih 10% učinile ove požare tako drugačijim. Sve što zaista znamo u ovom trenutku je da se klimatske promene dešavaju. To je potencijalno moglo da pogorša uslove. Ali takođe znamo da to nije samo zbog klimatskih promena. To je zbog faktora koje već poznajemo i razumemo i koje smo videli u prošlosti”, navodi on.

Vatra je zahvatila površinu veću od 16.000 hektara, a poređenja radi, opština Novi Beograd ima oko 4.000 hektara. Džon Kili kaže da nadležne službe jesu dobile upozorenja za vetrove i da je to moglo donekle da ih pripremi za ono što je usledilo.

“Vatrogasne agencije, prema onome što znam, jesu se donekle pripremale. Doveli su više vozila nego inače. Ali Los Anđeles je ogromno područje. Ovo nije samo malo selo, znali su da ima mnogo drugih delova LA koji mogu da budu ranjivi. Postoji samo određen broj stvari koje možete da učiniti da se pripremite. Ali rekao bih da nema pravih dokaza da vatrogasne agencije nisu bile pripremljene, za tipičan požar. Ali ovo nije bio tipičan požar”, ističe on.

Jedno od rešenja za sprečavanje ili usporavanje širenja požara, prema Kilijevim rečima, bilo je i da elektroenergetske kompanije isključe dalekovode, što se, prema pisanju Njujork tajmsa, u više slučajeva širom grada, nije desilo.

Kalifornija jeste, u geografskom smislu “izgrađena” da gori i da bude “eksplozivna” s vremena na vreme, a način na koji se Los Anđeles širio samo je pogoršao uslove, opisuje profesor Stiven Pajn. On kaže da se nadležni, ne samo u Kaliforniji, oslanjaju na sposobnost borbe protiv vatre, da prikupe dovoljno vozila, aviona i helikoptera da suzbiju požar pre nego što može da napravi ošteti, ali uslovi su sada “prevazišli našu sposobnost da se borimo protiv njih”.

“Ne postoji vatrogasna snaga na svetu koja je u stanju da to zaustavi”, jasan je Pajn.

Vatrogasci, budžet, osiguranje

Za konačnu ocenu o mogućim propustima svakako je rano, pogotovo što se vatrogasci još bore sa požarom i da sačuvaju živote stanovnika Los Anđelesa. Ipak, prema rečima stručnjaka, novac bi takođe mogao da igra važnu ulogu u razgovoru o uzrocima i posledicama.

“Možemo da pričamo o tome zašto nemamo dovoljan pritisak vode da pokrenemo sve odjednom? Zašto nemamo dovoljno dežurnih vatrogasaca? Taj trošak bi bio izuzetno visok. To je nešto što predajem - da se upravljanje katastrofama odnosi na ravnotežu rizika i nagrade. Uvek će postojati pretnja, opasnost i način da se to poboljša. Da, mogli bi da imamo više resursa. Da budu bliži, dostupniji, da ih je više u stanju pripravnosti. Za to moramo da platimo. To je balans - koliko smo spremni da platimo za potencijalnu budućnost”, kaže Kris Šijah.

U trenucima jedne od većih nepogoda sa kojima se suočio Los Anđeles, pod znak pitanja je došlo i to koliko se novca izdvaja za vatrogasne službe i da li je to jedan elemenata koji bi trebalo da se poboljša kako bi bile efikasnije.

„Vatrogasna služba grada Los Anđelesa mnogo godina oskudeva sa resursima. U stvari, to seže do perioda od 2008. do 2010. Od tada nikada nisu imali ono što im je zaista potrebno. Grad Los Anđeles ima četiri miliona ljudi. Ima predviđen broj od ukupno 3.400 vatrogasaca. Zbog penzionisanja im nedostaje na stotine, a budžetska situacija ih je sprečila da zaposle dovoljno ljudi da popune te mesta, da imaju dovoljno vatrogasaca na raspolaganju da kada treba da se prerasporede u ovakvoj situaciji, da ih stvarno iskoriste. I to nije pitanje vatrogasne službe. To je pitanje budžeta, što znači da je to pitanje grada“, navodi Dejvid Beret iz organizacije MySafeLA.

Pomoć vatrogascima u drugom najvećem američkom gradu pružaju i kolege iz inostranstva, poput Kanade i Meksika, a guverner Kalifornije naredio je angažovanje ekipa iz drugih okruga, kao i nacionalne garde.

„Kod nas prvi na požar reaguju vatrogasci iz okruga, čak je i Cal Fire, državna agencija, vrlo jasno na početku saopštila da ovo nije njihov požar, ali da ga prate i da su na raspolaganju. A kad im zatrebamo, pitaće. I jesu. Dakle, prvi kamion na licu mesta zahteva sledeći kamion, a oni zovu dalje kada su njihovi resursi maksimizirani. Onda oni idu do sledećeg nivoa i sve se dalje razvija”, objašnjava profesor Kris Šijah dinamiku reakcije.

I dok nadležne službe imaju objašnjenje o tome šta su njihove ingerencije, a gde su ograničene, mnoge stanovnike Los Anđelesa kojima su kojima su kuće izgorele brine kako će da nadoknade štetu.

“Pošto ovo nije bio nameran palež koji su izazvali stanari, trebalo bi da im bude isplaćeno osiguranje. Ali nedavno sam saznao za izazovae koje imaju sa industrijom osiguranja u Kaliforniji. Konkretno, s činjenicom da osiguravajuća društva ne mogu da povećaju svoje premije bez odobrenja vlade države”, navodi Šijah.

Smatra da bi to moglo da stvori veoma “izazovno” okruženje za osiguravajuće kuće u Kaliforniji u bliskoj budućnosti i uporedio to sa Floridom.

“Tamo gde je sve teže i teže, osiguranje će pokriti poplave ili uragane na Floridi, jer su tako rasprostranjene. A rizik je previsok za osiguravajuća društva. Već se vodi rasprava o tome da li treba da, kao i slučaju poplava, postoji nacionalno osiguranje od požara”, dodaje on.

Zašto su kuće gorele tako lako?

Pored prirodnih atmosferskih okolnosti i činjenice da se radi o urbanoj sredini, na brzinu širenja požara i stepen uništenja uticali su faktori poput materijala od kojih su kuće u pogođenim delovima Los Anđelesa napravljene.

“Ako pogledajte vegetaciju oko ovih kuća, nameštaj ili građevinskim komponentama, definitivno se radi o u velikom riziku. I, nažalost, ako živite u oblasti gde ima mnogo požara, kao u južnoj Kaliforniji, postoje neke stvari koje treba da uradimo da bismo pripremili svoje domove i zajednice”, objašnjava inženjer Luka Karminjani.

Navodi da Kalifornija ima propise koji nalažu od kojih materijala je dozvoljeno graditi kuće i objekte, ali navodi da je problem što se oni odnose samo na nove zgrade.

“Ako imate starije domove, ili ih rekonstruišete, postoje mali nedostaci u propisima propisa u smislu zahteva. Nezgodno je, jer zaista zavisi od toga kada su kuće izgrađene. Tehnika izgradnje i pravila su bili drugačiji 60-ih, 70-ih i 80-tih. Zbog toga su neke zgrade bile ranjivije”, dodaje on.

Na brojnim fotografijama i snimcima iz Los Anđelesa mogla su da se vide prava zgarišta i scena kao sa bojnih polja i iz ratnih filmova, a upečatljivo je da su od mnogih kuća ostale samo metalne stepenice i zidani kamini sa dimnjacima.

“Upotreba drvenih okvira je češća u SAD, jer je postoji velika drvna industrija i resursi su dostupni. Posebno nove kuće su skoro u potpunosti sa drvenim okvirom, čak i ako imaju, štukaturu ili neka vrsta spoljne obloge, oni će biti uramljeni i to je očigledno prilično zapaljivo”, govori Kris Šijah, stručnjak za upravljanje katastrofama.

Stiven Pajn, stručnjak za požare, opisuje požar u Los Anđelesa kao pravu “mećavu varnica” kojoj sadašnje kuće u Los Anđelesu ne mogu da se odupru.

“Ta žeravica će naći ranjive tačke, i prouzrokovaće paljenje kuća i konstrukcija, ili materijal koji se nalazi pored kuća. A onda ide od kuće do kuće. Znamo kako da zaštitimo kuće od takve vrste paljenja, ali to nismo uradili jer su mnoge kuće su izgrađene decenijama unazad. Morali bismo da ih obnovimo, da ih dovedemo do tih standarda”, opisuje Pajn.

Obnova

Kada ova epizoda borbe čoveka sa prirodom i vatrom prestane, jedan od najizazovnijih aspekata biće obnova, slažu se sagovornici Glasa Amerike.

Dejvid Beret iz nevladine organizacije MySafeLA, procenjuje da bi će oporavak zajednice i obnova grada da potraje godinama.

„Kratkoročno, moramo da se pozabavimo mnogim veoma značajnim pitanjima. Ljudi žele da se vrate, ali da li zaista znaju kako da odu kući i zaštite sebe, članove svoje porodice, svoje kućne ljubimce? Biće puno dima u vazduhu, a taj dim je ispunjen kancerogenima i drugim vrstama zagađivača, a vi ne želite da to udišete“, kaže Beret.

U Los Anđelesu već danima je na snazi upozorenje o zagađenju vazduha, a i profesor Džon Kili ukazuje da to nije problem preko koga može olako da se pređe.

„Dim može da ima efekte na zdravlje. Postoje neki dokazi da ponekad može biti smrtonosno. To nije jednostavan problem. I sam sam prošao kroz to. Živim u Sijera Nevadi i imali smo pre nekoliko godina veliki požar i imali smo ekstremno loš kvalitet vazduha, iznad opasnog. I veoma neprijatno nekoliko nedelja. To se dešava, ali to nije trajno stanje”, izjavio je Kili.

Rekonstrukcija uništenih površina i objekata predstavljaće veliki izazov, a hiljade ljudi će morati da uđu u taj proces u isto vreme, predviđanja su stručnjaka.

“To bi moglo da stvori nedostatak izvođača, materijala, varijacije u cenama. Takođe i čišćenje, biće dosta izazova za rekonstrukciju. Nadam se da će postojati saradnja od lokalne zajednice do nivoa države kako bi ovaj proces bio što brži i glatkiji”, kaže inženjer Karminjani sa San Dijego univerziteta.

Važan faktor na koji će morati da se računa u budućnosti, kada se bude razmatrala moguća opasnost od požara je i promena vegatacije.

„Jedan od velikih izazova u Južnoj Kaliforniji je da se svaki požar ugasi što je brže moguće, a kao rezultat toga, u nekim slučajevima invazivne vrste sa drugih mesta preuzimaju domaće biljke. Dakle, crni senf, na primer, može zauzeti celo brdo za samo dan ili dva. I izuzetno je zapaljiv. Dok su mnoge domaće biljke, navikli na šumske požare, otpornije na vatru“, dodaje Dejvid Baret.

Deo obnove mogla bi da bude i infrastruktura za vodosnabdevanje u gradu i pronalaženje načina da se njena upotreba racionalizuje. „Ako želimo da u gradu imamo vode na mestima gde se retko koristi, i to samo u slučaju požara, to predstavlja velik kompromis u poređenju sa drugim načinima na koji se ona koristi. Uvek je potrebno da sačuvamo vodu i da pronađemo nove načine za korišćenje manje količine u južnoj Kaliforniji”, ističe Gregori Pirs.

Zbog klimatskih promena i globalnog zagrevanja vlažni periodi biće vlažniji, suvi periodi suvlji, a vetar jači i rešenje neće biti samo da se obnovi ono što je bilo, jer će se isti problem javiti ponovo, upozorava profesor Stiven Pajn.

“Imali smo urbane požare više puta. I izgoreo je ceo grad Peradajs u Kaliforniji, 2018. I mislite da bi nešto moralo da se promeni, ali nije. Govorimo o fundamentalnoj promeni načina na koji ljudi žive i kako se organizuju na pejzažu, šta cene u svojim kućama i tako dalje. A to je politički zahtev koji niko nije voljan da postavi”, zaključuje on.

Pitanje je li će ovaj požar biti baš taj presudni poziv za buđenje, poput stihova hit-pesme australijske grupe Midnight oil, komponovane u znak podrške Aboridžinima, ali bi danas lako mogli da se iskoriste u borbi za životnu sredinu - “How do we sleep while our beds are burning”?