Linkovi

Verma u Beogradu: Sankcije NIS-u protiv Rusije, ne Srbije; Vučić spreman na saradnju


Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i zamenika američkog državnog sekretara za upravljanje i resurse Ričard Verma na konferenciji za novinare u Beogradu (Foto: FoNet/Milica Vučković)
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i zamenika američkog državnog sekretara za upravljanje i resurse Ričard Verma na konferenciji za novinare u Beogradu (Foto: FoNet/Milica Vučković)

Sankcije Sjedinjenih Američkih Država (SAD) prema Naftnoj industriji Srbije (NIS) usmerene su prema Rusiji, a ne prema Srbiji“, izjavio je u subotu zamenik američkog državnog sekretara za upravljanje i resurse Ričard Verma na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Beogradu.

On je naveo da je NIS jedna od 2.000 firmi u kojima je Rusija uključena kao vlasnik, a koje su obuhvaćene sankcijama, ali da neće biti nikakvih ekonomskih posledica po Srbiju ukoliko se u toj kompaniji ukloni rusko vlasništvo.

"Pričali smo sa predsednikom kako da ovu promenu vlasničke strukture uvedemo", rekao je Verma i dodao da će SAD tesno sarađivati sa rukovodstvom Srbije kako sankcije NIS-u ne bi naškodile zemlji.

Sankcije uopšte nisu usmerene protiv Srbije ili naroda u Srbiji. Mi ćemo sa partnerima ovde sarađivati da se pronađe jasan put, da sankcije budu primenjene tako da se ne naškodi ekonomiji Srbije i one će zapravo doneti više mira i prosperiteta i ovde i širom regiona", kazao je Verma.

Zamenik američkog državnog sekretara za upravljanje i resurse Ričard Verma u Beogradu (Foto: FoNet/Milica Vučković)
Zamenik američkog državnog sekretara za upravljanje i resurse Ričard Verma u Beogradu (Foto: FoNet/Milica Vučković)

Kancelarija za kontrolu strane imovine američkog Sekretarijat za finansije (OFAC) objavila je u petak odluku o uvođenju sankcija ruskim kompanijama iz energetskog sektora - Surgunjeftu i Gazpromnjeftu i njihovim podružnicama u pokušaju da smanji prihode Moskve od prodaje energenata kojim finansira rat u Ukrajini. Sankcije je u međuvremenu uvela i Velika Britanija.

Gazpromnjeft trenutno ima 50 odsto vlasništva u NIS-u, dok je 6,15 odsto vlasništva, zbog ranije uvedenih sankcija, prodao Gazpromu.

Verma je istakao i da, iako je NIS najprofitabilnija firma u Srbiji, Rusija ne ulaže sredstva u budućnost Srbije, već da profit odlazi na finansiranje njene brutalne agresije na Ukrajinu i tako narušava stabilnost u Evropi i na Balkanu.

"Promena vlasničke strukture pomoći će da region ima više mira i pomoći ćemo kao partner da Srbija unese raznovrsnost u svoje energetske izvore i da bude nezavisna u tom pogledu", naveo je zamenik američkog državnog sekretara dodajući da, iako su sankcije „izazov za primenu“, američka strana ima „odličan tim koji će na tome raditi“.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponovio je da Srbija nije meta sankcija, uz komentar da je to „slaba uteha“, a dodao je i da je srpska strana američkoj poslala konkretna pitanja i da u narednim danima očekuju odgovore i dalje odluke.

"Mi moramo prvo da još najmanje sedam do deset dana razgovaramo sa Amerikancima, da vidimo šta je tačno sadržaj celog paketa sankcija, da bismo mogli da se obratimo Rusima i da razgovaramo posle toga sa njima oko toga šta nam je činiti, jer ima nekih nejasnoća. Mi smo postavljali konkretna pitanja, pet konkretnih pitanja i u narednom periodu očekujemo i u pisanoj formi odluke“, rekao je Vučić i dodao da je zamolio i da rokovi za sprovođenje tih odluka budu fleksibilniji.

Vučić je dan ranije kazao da se američkim sankcijama od Srbije traži potpuni izlazak ruskog interesa iz kompanije i da to mora da bude završeno za 45 dana.

Negde oko 30 zemalja je po prvoj računici na različite načine pogođeno ovim sankcijama - ili entiteti iz tih zemalja, ali svuda je reč o ruskoj imovini, kapitalu i interesima. Ne mogu da kažem hvala za sankcije, ali mogu da kažem hvala za to što ste nas saslušali i bili spremni da pojasnite neke stvari", dodao je.

Istakao je i da Srbija mora dodatno da razgovara i sa Hrvatskom kroz koju se, putem jadranskog naftovoda snabdeva energentima, ali i da neće „otimati“ ničiju imovinu.

Mi da otimamo nečiju imovinu, u ovom slučaju rusku imovinu, nećemo. Ako budemo morali da platimo cenu, platićemo cenu, ali da otimamo nešto, ne pada nam na pamet. Moramo da donosimo racionalna rešenja u interesu građana Srbije, a da istovremeno poštujemo norme i međunarodnog privatnog prava i naše i međunarodne zakone“, rekao je.

Govoreći o dodatnim energetskim izazovima Srbije u ovom trenutku, Vučić je naveo i da zemlja u narednom periodu neće moći da računa na gas iz Azerbejdžana i da će zbog toga morati da počne da troši rezerve.

"Dobili smo informaciju od naših azerbejdžanskih prijatelja da zbog više sile i problema koje imaju od danas ne možemo više da računamo na 1,7 miliona kubnih metara gasa koji nam je dolazio svakog dana, što znači da ćemo od danas početi da mnogo više i ozbiljnije trošimo svoje rezerve“, rekao je.

Razgovori i o strateškom dijalogu Srbije i SAD

Vučić i Verma su prethodno tokom sastanka dve delegacije razgovarali i o uspostavljanju strateškog dijaloga Srbije i Sjedinjenih Država, koji će, kako je navedeno na konferenciji za medije, podići odnose dve zemlje na viši nivo.

"Ovaj dijalog svedoči o značaju koji pridajemo našim odnosima sa Srbijom, koji se zasniva na međusobnom poštovanju i zajedničkoj posvećenosti da se gradi bolja budućnost", kazao je Ričard Verma i dodao da on daje strukturirani format da se dve vlade angažuju na temama kao što su vojna saradnja, energetika, vladavina prava i poštovanje osnovnih prava.

Naravno, partneri se ponekad ne slažu oko svega i ovaj dijalog će nam dati strukturu i kanal da se ovakvi problemi razrešavaju", dodao je.

Prema njegovim rečima, dijalog se tiče produbljivanja privrednih veza, uključujući i međuvladin sporazum o saradnji na čistoj energiji, kritičnim mineralima, na razvoju 5G tehnologije…

Verma je rekao i da su Sjedinjene Države od 2022. godine u Srbiju uložile 300 miliona dolara, kao i da SAD ostaju privrežene podršci puta Srbije ka Evropskoj uniji (EU).

Sastanak američke i srpske delegacije (Foto: FoNet/Milica Vučković)
Sastanak američke i srpske delegacije (Foto: FoNet/Milica Vučković)

Taj dijalog nije to nešto što će rešiti sve naše probleme i nesuglasice, posebno kad je u pitanju Kosovo i Metohija, ali je nešto što otvara značajne velike mogućnosti za sve buduće vlade u Srbiji i sve buduće administracije u SAD", ocenio je Vučić govoreći o uspostavljanju strateškog dijaloga Srbije i SAD.

Ipak, dodao je da to što su po SAD prvi put pokazale interes da otvore strateški dijalog sa Srbijom govori o tome da su se odnosi između dve zemlje promenili na bolje.

"Mi smo izdvojili šest sfera koje su za nas veoma važne u tim razgovorima - od međuljudskih veza, podrške proširenju kulturnih, obrazovnih, profesionalnih razmena, regionalnih inicijativa, trgovine, investicija, bilateralne saradnje, dobrog upravljanja, vladavine prava, energetike", naveo je Vučić ističući da je tu od najvećeg značaja pitanje odbrane i bezbednosti, jer to obezbeđuje mir i stabilnost.

Vučić je na kraju rekao i da je Srbija prethodnih godina mnogo puta sa Zapada optuživana da će po nečijem nalogu pokrenuti rat na Balkanu i istakao da se to neće dogoditi, te da se radi o „glupostima“ koje od početka demantuje.

Mi smo zainteresovani za ekonomski napredak naše zemlje i to je naš cilj i naša namera, od koje nećemo da odustanemo i u tom smislu je naš cilj da Srbija u 2025. godini bude najbrže rastuća ekonomija u Evropi", zaključio je predsednik Srbije.

U tekstu su korišćene informacije agencije Fonet i portala RTS.
XS
SM
MD
LG