Umetnost je deo federalnih zgrada u Sjedinjenim Državama od kako je zemlja osnovana. U današnje vreme, polovina jednog procenta budžeta nove zgrade obično je namenjena finansiranju originalne umetnosti dizajnirane posebno za tu građevinu. To je tradicija koja pomaže da se američka kultura sačuva za buduće generacije.
Džejms Karpenter je umetnik iz Njujorka. Njegova dizajnerska firma je kreirala instalacije za desetine poznatih zgrada, uključujući dve američke federalne sudnice, staklenu tavanicu u Feniksu u Arizoni i osvetljene stubove u Solt Lejk Sitiju u Juti.
“Moj posao je da poboljšam ili utičem na vrlo pozitivan način, na ljudsko iskustvo prostora, prvenstveno uvođenjem svetlosti, te manipulacijom svetlošću.”
Karpenter je među stotinama američkih umetnika koji su, tokom godina, izabrani da izrade originalna umetnička dela za federalne zgrade. Umetnike bira komisija Uprave za opšte usluge (GSA) vladine agencije koja je nadležna za federalne zgrade.
Umetnici mogu da se prijave u registar agencije, a proces, od izbora do postavke, može da traje nekoliko godina. Saradnja sa agencijom nije uvek profitabilna kao prodaja privatnom sektoru. Umetnici dobijaju honorar u rasponu od 50 hiljada dolara do više od milion. Ali, nije sve u novcu, ističe Dženifer Gibson iz Centra za likovnu umetnost Uprave za opšte usluge.
“To se radi za zemlju. Trajno je. Mi se staramo o tim radovima. Umetnici gledaju na to kao na način da učestvuju u onome što se događa u zemlji i da budu deo njene istorije.”
To je bio deo privlačnosti i za Karpentera. On kaže da, kada su u pitanju komercijalni projekti, neki poslodavci žele da ulože što manje vremena i novca.
“Sa vladinom agencijom, pokušavamo da izradimo nešto što je izuzetnog kvaliteta, nešto što znači ljudima koji koriste te zgrade i donosi nešto posebno u svakodnevni život. Te zgrade će možda stajati ovde 100, 150 godina. Sve je u dugovečnosti i trajnosti", ističe Karpenter.
Vladina umetnička kolekcija potiče iz 1850-ih. U današnje vreme, Agencija prati vodeće principe federalne arhitekture koji su uspostavljeni 1960-ih. Predsednička komisija je zaključila da umetnička dela treba da budu deo federalnih zgrada, sa fokusom na radove savremenih američkih umetnika.
“Sve se svodi na današnjicu, na to ko smo u ovom trenutku. Stalo nam je do prošlosti, a dijalog se nastavlja, ka budućnosti", kaže Gibson.
U kolekciji Agencije ima više od 26 hiljada umetničkih dela. Većina su slike stvorene u doba Nju dila 1930-ih, kada su umetnici bili zaposleni u vladi. U vezi sa tim, postavlja se pitanje koliko vredi ova velika kolekcija?
Gibson objašnjava da Federalna vlada ne prodaje umetnine koje poseduje, tako da u osnovi one nemaju tržišnu vrednost.
Ali, kao zapis istorije američke kulture, kolekcija se može smatrati neprocenjivom.
