Američki sekretar za odbranu Lojd Ostin izjavio je u američkom Kongresu da nije želeo da američki vojnici "zauvek ostanu" u Avganistanu. Na pretresu u Predstavničkom domu, pred Odborom za oružane snage, izjavio je da nije postojala opcija da se bez rizika sačuva status kvo, da je američka vojska ostala u toj zemlji, i da bi, u tom slučaju, bio potreban još veći broj vojnika.
Sekretar Ostin, načelnik Združenih generalštaba Mark Mili i general Kenet "Frenk" Mekenzi, komandant američke Centralne komande, vratili su se na Kapitol hil dan pošto su pred senatskim Odborom za oružane snage izneli svoje ocene o završetku rata u Avganistanu i budućim terorističkim pretnjama koje bi mogle da poteknu iz te zemlje.
Članovi odbora su hvalili odluku da se okonča najduži rat koji je Amerika vodila, ali ujedno i osudili poslednje dane tog rata kao debakl.
Republikanski kongresmeni napadali su procene i iskrenost predsednika Džoa Bajdena. Optužili su ga da je legao o preporukama svojih vojnih komandanata da zadrže 2.500 vojnika u zemlji i da je ignorisao njihova upozorenja da preti rizik kolapsa vlade u Kabulu, kao i da je preuveličao sposobnost Amerike da spreči da Avganistan ponovo postane utočište ekstremističkih grupa kao što je Al Kaida.
“Bojim se da je predsednik u dubokoj zabludi”, rekao je Majk Rodžers, najviši republikanac u odboru za oružane snage, koji je povlačenje nazvao “potpunom katastrofom.”
"Ući će u istoriju kao jedan od najvećih promašaja američkog liderstva”, ocenio je Rodžers.
General Frenk Mekenzi, šef Centralne komande, rekao je da su i on i najviši komandant na terenu u Avganistanu, preporučili da se zadrži 2.500 američkih vojnika, kao i još nekoliko hiljada koalicionih vojnika. Mekenzi je odboru u Predstavničkom domu rekao da je upozorio da bi potpuno povlačenje dovelo do kolapsa avganistanske vojske i vlade. “To se i dogodilo”, dodao je.
U intervjuu koji je u avgustu dao mreži ABC, Bajden je demantovao da su mu komandanti preporučili da zadrži 2.500 vojnika u Avganistanu. Tada je rekao: “Ne, ne sećam se da mi je iko to rekao.”
Republikanci optužuju Bajdena da nije govorio istinu, te podsećaju na njegova obećanja da neće ostaviti američke građane, i izjave iz jula da Avganistan neće postati novi Vijetnam, u vreme dok su talibani napredovali.
“Predsednik bi trebalo da podnese ostavku”, rekao je republikanski kongresmen Džo Vilson.
General Mark Mili svedočio je da je potpuno povlačenje Amerikanaca imalo veliki uticaj na moral avganistanskih vojnika, koji su navikli da se oslanjaju na američku pomoć, od podrške vazdušnim i obaveštajnim operacijama, do obuke i održavanja opreme.
Dok je američka evakuacija 124.000 ljudi iz Avganistana bila logistički uspeh, Mili je drugi dan za redom priznao da je bila “strateški neuspeh”, posle kojeg su se talibani vratili na vlast.
Demokrate su zamerile republikancima što krive Bajdena – koji je predsednik od kraja januara – za sve što je pošlo naopako tokom 20 godina američkog prisustva u Avganistanu. Republikanski predsednik Donald Tramp je zapravo prvi postigao dogovor sa talibanima o povlačenju svih američkih vojnika.
Kongresmen Adam Smit, demokratski predsedavajući odbora, rekao je da se slaže sa Bajdenovom odlukom o povlačenju iz Avganistana I optužio mnoge republikance da pokušavaju da steknu političke poene.
“Naša najveća misija da pomognemo u izgradnji vlade Avganistana koja bi mogla da efikasno upravlja zemljom i porazi talibane nije uspela”, rekao je Smit. “Predsednik Bajden je imao hrabrosti da konačno donese odluku da kaže – ne, nismo uspeli u toj misiji.”
