Tokio je ugasio olimpijski plamen na ceremoniji u nedelju, održanoj bez publike, koja je bila odraz Olimpijskih igara koje je definisala i transformisala globalna pandemija koronavirusa.
Nakon gašenja plamena, vatromet je obasjao olimpijski stadion dok su se sportisti već kretali ka izlazu. Imali su i priliku da na kratko vide prizore svakodnevnog života u Tokiju nakon što je stadion u jednom trenutku pretvoren u park sa travom i biciklistima.
Organizatori su istakli da je cilj bio da sportisti “iskuse Tokio”, aludirajući na činjenicu da su mnogi tokom Olimpijskih igara bili u svojim sobama ili se takmičili na stadionima.
Prizori u Tokiju bili su značajno drugačiji od onih u Parizu, gde je nekoliko hiljada ljubitelja sporta mahalo zastavama u zoni preko puta Ajfelove kule, dok se francuska prestonica pripremala da preuzme organizaciju letnjih Olimpijskih igara.
Francuska obećava da će Olimpijske igre 2024. godine “biti za narod”, nakon što su u Tokiju bile teško pogođene pandemijom. Međutim dani pandemije nisu ni blizu kraja, pa je ulaz u zonu za navijače u Parizu bio dozvoljen samo uz potvrdu o vakcinaciji ili negativan test na Kovid 19.
Nakon što su bile odložene godinu dana, ljetnje Olimpijske igre u Tokiju trebalo je da posluže kao simbol trijumfa nad pandemijom. Međutim, održane bez publike i uz novo širenje Kovida 19, igre nisu postigle taj cilj niti donele finansijsku dobit Japanu, ocenjuje agencija Rojters.
Domaćin je umesto toga završio sa računom od 15 milijardi dolara, dvostruko više nego što se očekivalo u početku, bez turističkog buma koji bi nadoknadio troškove.
Predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta Tomas Bak zahvalio se Japancima i pozdravio Olimpijske igre kao simbol nade tokom teške pandemije.
“"Prvi put od početka pandemije, okupio se celi svet. Niko nikada ranije nije organizovao odložene Olimpijske igre”, poručio je Bak.
Javno nezadovoljstvo zbog odgovora na pandemiju i sporog početka kampanje vakcinacije dovelo je do velikog pada popularnosti japanskog premijera Jošihida Suge.
Prema anketama, većina Japanaca se protivila održavanju Olimpijskih igara tokom pandemije. Međutim, organizatori su po svemu sudeći uspeli da spreče da igre dovedu do masovnog širenja koronavirusa, imajući u vidu da se okupilo 50.000 ljudi.
U okviru pandemijskih mera, pobednici su sami stavljali medalje, mada su se često kršili protokoli o držanju fizičke distance.
Međutim, van stadiona i hotela gde su bili učesnici Olimpijskih igara, situacija se značajno pogoršala. Broj novozaraženih u Tokiju, podstaknut širenjem delta soja koronavirusa, prvi put je naglo porastao na više od 5.000.
Uteha za organizatore ipak bi mogao da bude rekordan broj medalja za Japan - ukupno 58. Sjedinjene Države su na kraju bile prve sa 39 zlatnih medalja (ukupno 113), jednu više od rivala Kine sa 38 (ukupno 88), dok je Japan na trećem mestu po broju zlatnih odličja - 27.
